Darko Brašanac: U Srbiji se previše kuka na karantin

– Nedelju dana pre uvođenja vanrednog stanja u Španiji, dok još nije bilo govora o zabrani kretanja, u klubu su nam rekli da ne odlazimo u druge delove Španije ili svoje zemlje, jer su želeli da nas imaju sve na oku. I brzo intervenišu u slučaju da se neko zarazi. Naš veliki sponzor je najbolja privatna klinika u državi, što znači da bi obolelima bila pružena maksimalna nega. Hvala bogu, nije bilo potrebe za tim – počinje priču za Danas 28-išnji Čajetinac.

# Na šta se svodi život u jednoj od dve evropske zemlje s najviše obolelih i umrlih od kovida 19?

– Svakome je svoja muka najteža, nismo svi isti da bismo jednako podnosili loše stvari, ali verujte mi da sam nekada u čudu kada vidim kako ljudi u Srbiji kukaju što ne mogu ovo, ne smeju ono… Zamislite kako je nama ovde, kada od 14. marta smemo samo do prodavnice i apoteke. I tako sve do 10. maja, ako zbog epidemije ne bude opet produžena „suspenzija“ normalnog života. Kako podnosim karantin? Meni je bilo najteže prvih dana, jer mi je trebalo vremena da shvatim i prihvatim da agonija neće proći za par dana i da ću imati posla s policijom budem li pokušao da izađem u šetnju, odvezem se do stadiona, izvedem klince u park… Mlađi sin je prohodao u stanu i još ne zna kako je šetati po betonu, travi ili pesku, a drugi je s tri godine naučio da kaže korona kada supruga ili ja krenemo da mu objašnjavamo zašto može samo na terasu. Iz stana su jedini put izašli kada smo ih vodili lekaru, jer deca ovde mogu na ulicu samo ako jedan roditelj radi a toliko su mali da je bezbednije da ih drugi povede u nabavku nego ostavi same. Tek od ove nedelje će nam biti dozvoljeno da ih vodimo napolje. Na sat vremena. Uz obaveznu socijalnu distancu.

# Imate li utisak da Španci mentalno posustaju u takvim uslovima?

– Ne bio u koži ljudima koji su sami oboleli ili se neko njihov bori za život, da ne pominjem desetine hiljada umrlih od ovog nesrećnog virusa, ali izgleda mi da se Španci još dobro nose sa strahom od epidemije i ovim životarenjem u vanrednim uslovima. Za tako temperamentan i druželjubiv narod nema gore kazne od sedenja kod kuće, svi jedva čekaju dan kada će moći da se viđaju izvan redova za hranu ili lekove, ali u to malo prilika kada se izmešam s njima ne vidim da „pucaju“, kako se to kaže za one istanjenih živaca. Iako pokrajina Navara ni izbliza nije stradala kao neke druge, pa se nekome možda opšte karantinske mere učine prestrogim za našu oblast. Bitno je da daju rezultate, mada me buni to što se i dalje svaki dan otkrije veliki broj novozaraženih.

# Šta sportista može da uradi za svoju formu u takvim uslovima?

– Dobro sam dokle god ne skrećem misli grickalicama ispred televizora i mogu da kažem ženi „idem na trening“. Iako mogu najdalje do garaže kada mi zafale metri, jer mi nekada nije dovoljna traka za trčanje, čija je kupovina u mom slučaju došla na red tek kada nas je ova pandemija saterala u četiri zida. Inače, klub je spreman dočekao prekid prvenstva, četiri dana pre uvođenja vanrednog stanja. Svakome su isporučeni sobni bicikl i plan rada u ograničenim uslovima. Mentalitet naše ekipe je takav da stručni štab uopšte ne mora da nas tera da radimo, pa nam povremeni zajednički video-treninzi više dođu kao prilika za neku vrstu druženja nego kao proveravanje pređenog „gradiva“. Svima nam je negde u podsvesti da bi prvenstvo moglo biti nastavljeno i da moramo spremni dočekati te preostale utakmice, jer želimo na fin način da zaokružimo našu povratničku sezonu u La ligu. Posle 27 kola nalazimo se tačno na sredini tabele, ali nismo još i teoretski obezbedili opstanak u najvišem rangu takmičenja.

# Da li je realno da se Primera završi na terenu?

– Niko ne zna kada će ovo biti završeno, ali ima nagoveštaja da bismo „pravim“ treninzima mogli se vratimo oko 10. maja, pod uslovom da tada bude ukinuto vanredno stanje. Jedni su puni nade, neki oprezni optimisti a drugi izraziti pesimisti. Stav španskog sindikata fudbalera je da moramo biti uključeni u proces odlučivanja i da sve strane treba da slede preporuke Ministarstva zdravlja. Bez obzira na striktne protokole ponašanja i provere ostao bi veliki rizik od zaraze. Šta onda ako jedan igrač ili trener bude pozitivan na korona testu pa ceo tim mora u karantin?! S druge strane, veliki novac je u igri. Procene kažu da bi administrativni kraj sezone u Primeri i Segundi koštao oko 700 miliona evra. I svi bi bili na gubitku: klubovi, igrači, vlasnici pretplatnih karata, sponzori, vlasnici TV prava, država… Uopšte nije lako biti pametan u ovoj situaciji.

# U slučaju administrativnog kraja za kakvo računanje plasmana biste glasali?

– Nikako ne bih dao svoj glas poništavanju cele sezone zbog 11 neodigranih kola, mada to nije malo prostora i vremena za promene plasmana. Moja Osasuna nije u zoni ispadanja, ali ko kaže da se neki ugroženi klubovi ne bi do kraja regularne borbe za bodove spasili ispadanja. Ili da ne bi došlo do rotacija u trci za Evropu. Možda bi odluka o ozvaničavanju trenutnih pozicija i jednokratno ukidanje selidbe u niži rang bili najpravičniji. Naravno, s tim se ne bi složili oni što bi ostali ispred  vrata Primere, jer nisu isti profit u Segundi i najvišem rangu. Baš pipava stvar.

# Hoće li vama u Osasuni biti smanjena godišnja zarada?

– Nije floskula već istina da je Osasuna klub sa familijarnom atmosferom, gde za svakoga postoji poštovanje i razumevanje, gde se o svemu otvoreno priča i traži najrazumnije rešenje. Ekipi je dato do znanja da bismo svi mogli biti u problemu ako ne bude nastavka sezone, a onda smo se mi igrači između sebe, telefonskim porukama, ispričali na tu temu da bi na kraju kapiten i njegova trojica zamenika u ime svih pristali na smanjenje zarada od 20 odsto. Za ovu sezonu. U slučaju da ne bude nastavka prvenstva.

Neizvesna i sledeća sezona

# Kakve razmere bi mogla da ima finansijska kriza u španskom fudbalu?

– Sve zavisi od sudbine ove sezone. Španci obožavaju fudbal i masovno idu na mečeve, a pošto je do kraja prvenstva ostalo utakmica kod kuće klubovi bi ostali bez prihoda od neprodatih karata i još bi morali da vraćaju novac onima što su ih uzeli u pretplati. Pitanje je i kakva bi bila računica onih što kupuju prava TV prenosa, jer se Primera ne skida sa ekrana od petka uveče do kasnih satih u nedelju. Da li bi pojačali ili smanjili ponude ako publika ne bude ni sledeće sezone mogla na stadione. Sve je neizvesno – zaključuje eks član Betisa, Alavesa i Leganesa.