Foto: Starsport

Bila je 2008. godina kada je na Malom Kalemegdanu promovisan momak frizure nalik članovima muzičke grupe Bitlsi; o Nemanji Bjelici, 209 centimetara visokom anonimusu, malo ko je nešto detaljnije znao zbog čega je i vladalo mišljenje da je samo jedan u nizu prolaznika u klubu koji je te godine, po ko zna koji put u 21. veku, počinjao sve iz početka.

Prekaljeni Svetislav Pešić odmah je prepoznao njegovu polivalentnost i već u prvoj sezoni u Zvezdi koristio ga je kao alternativno rešenje na mestu pleja. O njegovoj daljoj karijeri izlišno je govoriti; Bjelici mesto organizatora igre nikada nije bilo primarno, ali se iz anonimnosti probio kao atipičan igrač lucidnih organizatorskih sposobnosti. Revnosnije navijače Crvene zvezde u četvrtak uveče sigurno je obradovao potez trenera Dušana Alimpijevića da Dejanu Davidovcu ukaže priliku da organizuje igru u momentima kada je Tejlor Ročesti bio potpuno van ritma, a Nikola Radičević standardno neubedljiv. Nepunih 10 minuta na parketu neshvatljivo prazne Beogradske arene bili su dovoljni da rola 22-godišnjeg, 203 centimetra visokog Zrenjaninca, neodoljivo podseti na Bjelicu i ostane u fokusu navijača, možda i sa većom dozom efektnosti nego „muška partija“ crveno-belih i poraz vredan aplauza od objektivno bolje Baskonije (81:85).

Posle petog vezanog evroligaškog poraza, a treće uzastopne utakmice u kojoj su primili tačno 85 poena (CSKA, Olimpijakos, Baskonija) u Crvenoj zvezdi bi trebalo da porazmisle o ustaljivanju prakse koja se mogla naslutiti protiv Baskonije: Ognjen Dobrić napokon je dobio više prostora i odgovornosti, Stefan Janković i Nikola Jovanović takođe, dok se odluka trenera Alimpijevića da Dejana Davidovca premesti na pleja može smatrati i potezom utakmice koja je izgubljena u samoj završnici. Visine 203 centimetra, korektnog driblinga, dugačkog koraka i solidnog šuta sa distance, ali i jasnog smisla za organizaciju igre, bivši košarkaš FMP uticao je na defanzivne principe Baskonije, koja je imala fizički snažnije i atletski moćnije igrače. Bivši mladi reprezentativac Srbije za 10 minuta ubacio je sedam poena, ostvario dve asistencije, podsetivši na momente na Nemanju Bjelicu u periodu kada je u Zvezdi organizovao igru i sjajno sarađivao sa centarskom linijom u igri dva na dva.

– Ovo mi je prva utakmica u Evroligi na kojoj sam imao nešto veću minutažu. Igrao sam pleja i odmarao Ročestija. Dobro sam se snašao jer sam imao četvoricu igrača pored sebe koji su mi maksimalno olakšali posao. Dobro je – zadovoljan je bio Davidovac rolom na prvom evroligaškom meču u kojem je imao nešto veću minutažu.

Davidovac je ponikao u Vršcu, u sjajnoj generaciji koju su činili: Petar Rakićević, Dragan Apić, Aleksandar Pavlović, Aleksandar Bursać, dok je po prelasku u FMP 2015. često korišćen kao alternativno rešenje na pleju. Na visinu od 203 centimetra neophodno je da nabaci najmanje još pet kila mišićne mase(trenutno 95 kilograma), da ispravi leđa, ubrza rad nogu i spusti dribling, pošto ga visoko vođenje lopte usporava i otežava pregled igre, jer postoji opasnost da mu niži čuvar oduzme loptu.

– Treba celoj ekipi veliko iskustvo, mislim da će to vremenom doći. Veliko iskustvo za mene, ovo mi je prva godina i drago mi je što igram. Drago mi je da sam sa ovakvom ekipom, tako da se nadam da će vremenom biti sve bolje – optimista je Davidovac, čiji govor tela na evroligaškim mečevima najbolje pokazuje koliko je još „zelen“ za najkvalitetniju konkurenciju na Starom kontinentu.

Lesor u „defanzivnoj krizi“
Na primeru Matijasa Lesora najbolje se vidi razlika igranja u francuskoj ligi, Evrokupu i Evroligi. Francuski centar je letos stigao na Mali Kalemegdan reputacije retko viđenog atlete, sa jedinim većim iskustvom igranja u Nanteru. Iako je na poslednjem draftu izabran od Filadelfije, kao pik druge runde, došao je u Zvezdu sa mogućnošću da u potpunosti razvije talenat na mestu centra. Visine 206 centimetra, Francuz je trebalo da predstavlja ono što je nekada Maik Cirbes: dobrog centra u igri dva na dva, solidnog defanzivca u „piku“, kao i „napadača“ na niskom postu. Nažalost, Lesor se trenutno najviše ističe po sjajnim zakucavanjima, ali i očajnoj igri u odbrani; neshvatljivo visokim iskakanjima u branjenju centralnog „pika“, konstantnom kašnjenju u zatvaranju reketa, tačnije vraćanju na svog igrača. Baskonija je toliko kažnjavala sve njegove manjkavosti i nerezonske poteze, da je to na momente bilo teško gledati. Naravno, pitanje odbrane od „pika“ nije stvar jednog ili dvojice igrača, već čitave petorke, ali kada Lesor konstantno pravi greške, bez imalo anticipacije šta će protivnik da uradi, onda je njegovim saigračima još teže da zakrpe rupe, pogotovo što na četvorci Zvezda nema brze igrače, kao što je prošle sezone to bio Marko Simonović.
Raspored i tabela
Žalgiris – Efes      91:83
Bamberg – Valensija                        83:82
Armani – Olimpijakos      86:85
Barselona – Makabi         89:67
Crvena zvezda – Baskonija                            81:85
Fenerbahče – Himki         sinoć
Panatinaikos – Real          sinoć
Unikaha – CSKA sinoć
1. Olimpijakos    7              2
2. CSKA 6              2
3. Real Madrid   5              3
4. Fenerbahče   5              3
5. Panatinaikos 5              3
6. Himki                5              3
7. Makabi            5              4
8. Žalgiris              5              4
9. Bamberg         5              4
10. Barselona     4              5
11. Baskonija                      4              5
12. Unikaha        3              5
13. Valensija                       3              6
14. Armani          3              6
15. Efes                2              7
16. Crvena zvezda            2              7