Debakl od Zadra, dokaz svega loše urađenog u Zvezdi od starta sezone

Da kojim slučajem ima bolje i sigurnije rešenje, uprava Crvene zvezde verovatno bi se već posle sinoćnjeg poraza zahvalila na saradnji 38-godišnjem stručnjaku. Time bi sačuvala svoje pozicije i „oprala“ se od gomile loše napravljenih poteza, pre svega kada je dovođenje igrača u pitanju.

Najveća je greška trenera Jovanovića što je od starta pristao na brojne kompromise koji su, svi odreda, išli na njegovu štetu: od načina formiranja stručnog štaba koji nije sam birao, već su mu pojedinci nametnuti, preko pristajanja na dovođenje igrača bez konsultacije sa njim (Raduljica, Adams, Holand, Petrušev, Ilić…), pa sve do mešanja u stručne stvari.

U takvom ambijentu, u kojem je i nespremnost igrača bila važan faktor, kao i nemanje vremena za uigravanje, debakl od Zadra metafora je za sva „nedela“ napravljena od letošnjeg formiranja ekipe.

Trenutna forma pojedinaca je takva da je gotovo neobjašnjivo kako dokazani i prekaljeni evroligaški igrači mogu da izgledaju kao da su se nedavno vratili sa letovanja, odnosno da nisu u stanju da u visokom intezitetu odigraju više od dva do tri minuta (Lazić, Dobrić, Nedović, Ivanović…)

O voljnom momentu, energiji, fokusiranosti onih kojima bi svaki minut trebalo da bude šansa da se nametnu, dokažu i izbore za ulogu već bi sada mogli tomovi da se napišu.

Da li je reč o prepotenciji, umišljenosti da zaslužuje više nego što dobija, tek, Filip Petrušev od dolaska na Mali Kalemegdan nije ni senka talenta koji je u jednom trenutku puno obećavao. Samo par sekvenci iz sinoćnjeg duela sa Zadrom pokazuju koliko je 22-godišnji centar van fokusa.

Na šest razlike (82:88) kada je Zvezda bila u momentumu da možda i stigne rivala, prvo je napravio faul na polovini protivnika bez ikakvog razloga (rival dobio dva bacanja); odmah potom dosuđen mu je opravdan faul u napadu; zatim je loše zagradio igrača što je omogućilo Zadranima da imaju ponovljeni napad, da bi u poslednjem minutu tako odigrao odbranu na Arijanu Lakiću da je nekadašnji omladinac Zvezde postigao poene, ispostaviće se i prelomne u konačnom zbiru.

Sve je jasnije, takođe, i da je Hasan Martin promašaj, odnosno da nije centar koji u kontinuitetu može da pravi razliku pod košem u oba pravca. Postoje i mišljenja da fizički nije spreman, odnosno da ima hroničnih problema sa jednom nogom što mu onemogućuje da u punom intezitetu radi roling, ide na skok, bude stamen u duelu.

Slučaj Miroslava Raduljice izvesno je i najveće nedelo uprave zbog kojeg će ceh platiti trener Jovanović, koji je bio decidan u tome da nekadašnjeg reprezentativca Srbije ne želi u timu.

Prema saznanjima Danasa, negde od avgusta meseca, uprava je lomila mladog stručnjaka da se potpiše 34-godišnji centar koji u poslednjih pet godina nije igrao u ligama ni približnog kvaliteta u poređenju sa ABA, a kamoli Evroligom.

Jovanović se opirao jedno vreme, čak je i zapretio da će otići ako se Raduljica dovede, da bi na kraju samo bio obavešten da je prekaljeni centar novi član ekipe.

Njegova je greška što se nakon takvog poigravanja sa trenerskim kredibilitetom i autoritetom nije pokupio i otišao iz kluba, kao i to što je zbog potrebe ili moranja da mu se ukaže šansa, Filip Petrušev morao da igra na četvorci (što nije njegova pozicija, o čemu je Danas pisao na startu sezone), dok je Dalibor Ilić ispao iz rotacije.

Takođe, Ognjen Kuzmić je potpuno izopšten iz ekipe. Ako se pogledaju učinci, pa gotovo svih centara, osim, naravno, Luke Mitrovića, stiče se utisak da je prema 32-godišnjem košarkašu učinjena nepravda jer svakako nije lošiji od Raduljice i Martina, iako koncepcijski Zvezda nije mogla da priušti luksuz da igra sa dve klasične petice koje nisu u stanju da defanzivno visoko iskaču u „piku“ niti da preuzimaju niže ili brže igrače (što je još jedan pokazatelj užasne selekcije u kojoj Zvezda ima trojicu klasičnih centara od kojih se samo jedan „skida“).

U takvom ambijentu i sistemu u kojem i Luka Vildoza, kao ubedljivo tehnički najobučeniji bek, neretko previše solira, kasni sa pravovremenim pasom i ima problema sa selekcijom šuta, odnosno izgubljenim loptama (gotovo pet po utakmici) i ne čudi što je Zadar do polovine treće deonice ubacio 74 poena, više nego što je Zvezda prosečno dopuštala rivalima ove sezone u ABA ligi.

Defanzivna kakofonija toliko je bila očigledna protiv Zadra da su se odjeci čuli sve do zidina Malog Kalemegdana.

Nemanje komunikacije, automatizma, agresivnosti, uigranosti, voljnog momenta personifikovano je u nestvarnom podatku od čak 12 ofanzivnih skokova ekipe koja u sastavu, osim Leona Šantelja, nije imala klasičnog centra.

Teško je i pobrojati situacije u kojima niko nije odreagovao na odbijenu loptu, bez školske logike da se zagradi igrač pa teko onda obrati pažnja na to kakav je šut upućen.

Na primerima Dobrića i Lazića možda se može i naslutiti kakav je ambijent u ekipi. Prepoznati kao dobri defanzivci, više puta su protiv Zadra ostali ukopani na napravljenoj blokadi njima u leđa (takozvani fler-skrin) ili prilikom protrčavanja njihovih igrača bez lopte, sa strane pomoći.

Nakon oporavka od povrede skočnog zgloba, Dobrić je potpuno van forme, daleko od pozicije i uloge jednog od nosilaca igre.

U suštini, osim Bena Bentila, Luke Vildoze i Luke Mitrovića trenutno u Zvezdi nijedan igrač nije na traženom nivou niti pokazuje spremnost, potencijal i sposobnost napretka, oporavka, stvaranja homogenosti i timske čvrstine u oba pravca igre.

Promene su na vidiku; spominje se povratak Milana Tomića, a podvlači podatak da osim Dejana Radonjića nijedas trener od 2011. u Zvezdi nije imao kontinuitet i mir u radu.