Nakon velike „bure“ koju je izazvala prošlonedeljna trka u Australiji, bez veće pauze u takmičenju, Velikom nagradom Malezije, nastavlja se od starta uzbudljiva sezona „putujućeg cirkusa“. Debitantski tim Braun GP, koji je u Melburnu osvojio prva dva mesta, ponovljenim dobrim rezultatima u Maleziji može da dokaže da mu mesto na vrhu ne pripada slučajno. Džejson Baton i Rubens Barikelo imaju velike motive da ponove rezultat, a upravo je njihova dugogodišnja „glad za pobedama“ jedan od najvećih razloga startnog uspeha.
Uoči Velike nagrade Malezije najčešće teme su dve bitne karakteristike same trke. Prva je staza, impresivna, teška, i kompleksna za inženjere i konstruktore. Druga tema su meteorološki uslovi, visoke temperature, velika vlažnost vazduha i gotovo neibežna jaka kiša. Ne kaže se zato uzalud da 56 krugova na Sepangu spadaju u najnapornije u sezoni.
Trka na Sepangu je bolje merilo kvaliteta samih bolida od Melburna, jer ova pista treba da pokaže njihovu veliku izdržljivost sa mehaničke i aerodinamičke strane. Trku je teško zamisliti bez dva pit-stopa, jer gume ne bi podnele jedno zaustavljanje, pogotovu one meke. Strategija uzima u obzir i verovatnoću izlaska sigurnosnog automobila na pistu. Na ovom savremenom, širokom autodromu zaustavne zone su široke, pa Mercedes sa rotacionim svetlima nije bio u akciji od 2002. godine.
Prema očekivanjima, kasni popodnevni termin u Albert parku poremetiće vidljivost na stazi, pogotovu u sektorima gde su se u brzom nizu smenjivali svetlost i senke. Nad pistom Sepang nema drveća, a start u pet sati (po lokalnom vremenu) znači veću verovatnoću da će vozače dočekati tropska oluja i kiša.
Trke u suton su opasne po vozače
U Maleziji je aktuelna sezona monsunskih kiša, a one u ovo doba godine najčešće počinju nakon podnevne žege, pa je termin starta (17:00, po lokalnom vremenu), idealan za ostvarenje najgorih meteoroloških predviđanja.
Tako misli i as Vilijamsa Niko Rozberg, koji tvrdi da su trke organizovane u smiraj dana opasne za vozače Formule 1.
– Česti su odsjaji u retrovizorima, svetlo se drugačije prelama kroz vizir na kacigi, a na delovima staze gde ima drveća, svetlosni snopovi deluju kao strob, koji te potpuno zaslepi i to u trenutku kada se stazom vozi 300 km/čas – objašnjava Rozberg.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
