Dejan Savić: Psihu da podesimo na pravu frekvenciju

S obzirom da je žreb primorao aktuelnog prvaka da se pre četvrtfinala nadplivava ni manje ni više nego sa Hrvatskom (srebrna medalja u Rio de Žaneiru 2016. godine, bronza na Svetskom prvenstvu 2019), Španijom (drugoplasirana na poslednjem SP, viceprvak šampionata Evrope 2020) i Crnom Gorom (bronza na prošlogodišnjem EP, tri četvrta olimpijska mesta), a bude maksimalno oprezna i naoštrena protiv nezgodnih selekcija Australije i Kazahstana.

– Nisam se uhvatio za glavu kada sam čuo ko su nam protivnici, nikako. Imam dovoljno igračkog i selektorskog iskustva da znam da je prošlo vreme slabijih grupa. Nema više takmičenja sa četiri, pet do šest autsajdera, pa zato nije ni bilo potrebe da previše razmišljam o tome kako ćemo proći na žrebu. Svakako nam je sledilo podizanje forme kroz teške mečeve sa jakim reprezentacijama, a ono što smo prošli u grupnoj fazi prošlih Igara predstavlja dobru pouku i putokaz za Tokio. Ljudi zaboravljaju da je to takmičenje na kom svi žele da pobede više nego bilo gde drugde, a Srbija će gledati da izbegne fatalnost poslednje utakmice, odnosno na vreme prođe dalje – smireno za Danas komentariše selektor Dejan Savić, pod čijim vođstvom su vaterpolisti Srbije u jednom trenutku bili prvaci svega i prvi od svih vaterpolo sila vizirali odlazak u Japan, a onda zbog različitih razloga i okolnosti ostali bez odličja na SP od pre 24 meseci i EP iz minule sezone.

# Niste baba Vanga pa da predviđate budućnost, ali možete li da zamislite epilog u kom su sve tri ekipe na pobedničkom postolju iz grupe A, dok im druga kolona favorita Mađarska, Italija i SAD (B) gleda u leđa?

– Da ste me ovo pitali pre dva meseca sigurno bih imao precizniji odgovor, možda čak i decidiran, ovako ću se suzdržati od projekcija. Prošle i ove kvalifikacije za OI pokazale su koliko je sve to relativno i nepredvidivo. Zajednički treninzi sa SAD pokazali su ozbiljne kvalitete te selekcije, isto važi i za rad Crne Gore, pa nije čudo što se oslabljena, tj. u najjačem sastavu u datom trenutku, pre Hrvatske plasirala na tokijski turnir. Ne bih nikoga potcenjivao i unapred otpisivao.

# Hoće li bombastična konkurencija promeniti nešto u vašoj metodologiji i ritmu priprema? Šta je najvažnije za borbe u takvoj grupi – nivo uigranosti, pristup, psiha ili fizička snaga?

– Psiha, bez dileme. Bitne su i druge komponente, ali ona je na prvom mestu. Na nama iz stručnog štaba je da je uz pomoć igrača podesimo na pravu „frekvenciju“ i tako olakšamo ostale stvari tokom finalnog građenja forme. Od momenta dolaska na takmičenje, preko ulaska u isto i mečeva grupne faze, bez puno manevarskog prostora za greške i kasnije čupanje, do četvrtfinala gde si ili pukovnik ili pokojnik. Pa, redom dalje, ako dobiješ tu najvažniju utakmicu. A da pri tom nemaš pojma kakve su tuđe računice i da li će na kraju biti „bolje“ da si prvi ili četvrti u grupi, jer ko zna ko će ti zapasti na prelomnoj tački.

# Je li zbog svega toga nemoguće „secirati“ sigurne i potencijalne rivale?

– Znamo sve, a ne znamo ništa. Svi imamo četiri i kusur meseca do Igara, za to vreme može puno toga da se desi, uradi, popravi ili pokvari. Recimo, Mađarsku, Italiju, Španiju, Grčku, Hrvatsku i Srbiju očekuje dosta bure u tom periodu, jer nam traju nacionalne lige, a svi ćemo imati dosta timova i(li) reprezentativaca u završnici međunarodnih klupskih takmičenja. Ostaje nam 40-ak dana da ih fizički i mentalno oporavimo od tih napora, kroz treninge i sparing mečeve priključimo tehničko-taktičkim radovima, pa svi zajedno odemo sedam dana ranije u Japan, aklimatizujemo se na vremensku razliku… U međuvremenu prođemo brojna PCR testiranja i antikovid karantine.

# Imate li li rezervni plan za slučaj da ne bude moglo da se putuje i organizuju sparing mečevi?

– Plan postoji, ali videćemo šta će biti moguće realizovati. Da li ćemo u junu moći da radimo sa Australijancima i Amerikancima, kojih šest – osam ekipa će moći da dođe na jak međunarodni turnir u prvoj polovini jula, hoće li biti uslova za treninge sa SAD i Crnom Gorom u Japanu… Plan B je „spajanje“ sa ekipom sastavljenom od šire grupe kandidata za A tim, a imamo ih dovoljno. Možda i sparingovanje sa juniorskom reprezentacijom. Mnogo je nepoznanica i stvari van našeg domašaja, ali predvideli smo dovoljno opcija.

# Korona već dugo svima remeti živote i poslove, ipak pada li vam na pamet kako bi bilo dobro da svi potencijalni članovi tima za Tokija „na vreme“ preleže virus?

– Nije da mi nije tako nešto prolazilo kroz glavu, jer niko ne bi voleo da mu se takve stvari dešavaju pred sam početak ili, još gore, tokom Igara. Kako nam bude… Dve trećine tima je već preležalo koronu, a za ostale se nadamo da će se sačuvati, jer nema stoprocentne prevencije.

# Znate li protokol ponašanja učesnika Igara? Očekujete li uvođenje obaveze vakcinisanja za sportiste i ostatak nacionalnih timova?

– U stalnoj smo prepisci sa Olimpijskim komitetom Srbije i na vreme dobijamo potrebne informacije, ali one još nisu konačne. Koliko ja mogu da procenim, Međunardoni olimpijski komitet neće zadati ništa mnogo drugačije i strašnije od postojećih pandemijskih obaveza i ograničenja. Očekujem život u „balonima“, a to su skoro svi sportisti već prošli. Što se tiče vakcinisanja, ne verujem da će ukidati pravo ličnog izbora. Logičnije mi je da sve ostane na preporuci.

Ni otkazivanje nije nemoguće

# Imate li u malom mozgu opciju otkazivanja takmičenja u Japanu?

– Imam, naravno, jer se sa ovom pandemijom ništa ne zna. Toliko puta nas je sve „prevarila“. Sa druge strane, verujem da Međunarodni olimpijski komitet i svi koji se bave Igrama imaju na umu neki krajnji rok za definitivnu odluku. I da će nas u slučaju najcrnjeg scenarija na vreme obavestiti, kako bi nas poštedeli šoka u zao trenutak, priprema i psihološke torture – kaže Savić, čijoj su ekipi naša javnost i državni vrh već upisali olimpijsku medalju, većina čak zlatnu, kao da se one beru na granama.