„Demon brzine“, jakog prvog servisa i dobre defanzive: Ko je Australijanac hispano porekla, Đokovićev rival u osmini finala AO?

Novak Đoković nikada nije delio mrežu sa Aleksom de Minorom, ali zajedno sa svojim timom saradnika ima sve informacije o teniskom stilu i mogućnostima 23-godišnjaka rođenog u Sidneju.

Sin Urugvajca i Španjolke, dovoljno dugo je u Turu da njegovi rivali znaju zbog čega je dobio baš nadimak „demon brzine“, to jest kako ume da „leti po terenu“ i stiže nemoguće udarce.

Ili da je reprezentativcu Španije u mlađim danima jak prvi servis dobitna strana, a drugo – slabije ubacivanje loptice u teren u njegovim gemovima idealna prilika za kontranapad takmaca.

Dvadesetčetvrti reket sveta, s najboljim ATP plasmanom iz 2021. godine (15), važi, takođe za nekoga ko polako gradi poene, ali i voli da ubrzava ritam kada se to protivnik najmanje nada.

Osvajač šest ATP titula, sa sitnim dometima na Rolan Garosu i Vimbldonu, ne može baš da se pohvali kvalitetnim volej udarcem i preciznim bekhendom, ali se zato s razlogom oslanja na forhend.

Četvrtfinalistu grend slema u Nujorku 2020. godine krasi i izuzetno borben duh, zbog čega spada u popularnije predstavnike mlađeg talasa „reketaša“, iako je daleko od Medvedeva, Cicipasa, Zvereva…

Protekla godina za De Minora bila je jedna od boljih, jer je pored titule u Atlanti vodio Australiju do finala Dejvis kupa, prvog još. od 2003. godine. Ostvario je i lični rekord sa 47 trijumfa u jednoj sezoni.

Inače, osim na pomenutom turniru u SAD, u izdanjima 2022. i 2019, izlazio je podignutih ruku i iz finala na takmičenjima u Istbornu i Antaliji 2021, te na turnirima u Žuhaiju i Sidneju pre četiri sezone.

Na ovom AO odlično gura, pa je pre premijernog ukrštanja reketa sa slavnim sinom „belog sporta“ izgubio svega jedan set i to od Adrrijana Manarina u 2. kolu. Hsijua Hsua i Bendžamina Bonzija je „pokosio“.

takođe, ne muči ga nijedan zdravstveni problem, dok 35-godišnji Beograđanin vodi bitku sa povredom zadnje lože, često traži tajm-aute tokom mečeva i, kako sam kaže, moli se bogu da izdrži svaki susret.

Poslednja, ne i najmanje važna eventualna prednost mladog Australijanca mogla bi da bude domaća publika i njegova, generalno, dobra povezanost s ljudima na tribinama. Odnosno crpljenje snage iz iste.

„Svaki put kad izađem ovde moram da se uštinem. Jednostavno uživam i srećan sam. Za ovo sam trenirao. Australijska publika je neverovatna, čuvali su mi leđa oduvek“, igra na pomenutu kartu De Minor.

Što ne mora ništa da podrazumeva, pogotovo ne kada drugu stranu terena pokriva mentalna gromada kakva je Đoković, jer je toliko puta u karijeri imao hiljade ljudi protiv sebe i to pretvarao u bonus moriv.