Demonstracija sile sa ljudskim likom

Poput nespremnog studenta koji se nadao da će ga „pogoditi pitanja“ na ispitu, tako su i fudbaleri Crvene zvezde na Itihadu držali fige jedni drugima da kolege iz Mačester sitija nemaju svoj dan.

U kontekstu konačnog rezultata, izabranici Pepa Gvardiole zaista i nisu blistali, pa apsolutna superiornost u svim igračkim segmentima nije ni valorizovana na adekvatan način.

Crveno-beli su uspeli da se u Beograd vrate sa pristojnih, neki će reći i obećavajućih 3:1 ali ako se svi budu pogledali u ogledalo shvatiće da su u Mančesteru jedino na sreću i mogli da računaju.

„Građani“ su na momente tako superiorno delovali na terenu da se sticao utisak kao da naspram sebe imaju neku kadetsku selekciju. Nije sporno to da na Itihadu ne mogu da opepele ni ekipe iz Premijer lige, kao ni to da kod kuće u Ligi šampiona nisu izgubili više od četiri godine ali jeste zabrinjavajuće da gotovo čitavih 90 minuta Crvena zvezda praktično nije mogla da pređe centar.

Aleksandar Dragović i saigrači neretko su delovali kao da se dave u živom blatu: tromo, sporo, fizički slabo, tečnički na nivou petlića u nekom osrednjem srpskom klubu.

Igra na Ostrvu uopšte nije mogla da ponudi odgovor da li su se crveno-beli makar za promil podigli nakon blamantnih poraza od Voždovca i Čukaričkog u Superligi. Čak je i Barak Bahar odstupio od svojih trenerskih principa u Engleskoj, svestan da bi u suprotnom njegova ekipa mogla da primi, možda i dvocifren borj golova.

Sedamdeset odsto poseda, 37 šuteva na gol koji je čuvao Izraelac Glazer, odnosno kreacija opasne šanse na svaka tri minuta kao i više od deset odbrana reprezentativca Izraela pokazuju da je Zvezda u Mančesteru bila na veštačkom disanju, igrački gotovo komirana.

Kada bi se učinak fudbalera Crvene zvezde posmatrao kroz lupu i ružičaste naočare moglo bi se konstatovati da je novi štoper Naser Điga u debitantskom nastupu imao sasvim solidnu rolu. U vazduhu siguran, na momente i dominantan, fizički dovoljno predisponiran da je u kontaktu mogao da isprati i fudbalskog robokapa Erlinga Halanda.

Mijailović na desnom i Rodić levom beku zaista su se svojski trudili da konstantna promaja ne preraste u neodbranjivu oluju. U par navrata su dobrim anticipacijama uspevali i da preseku poprečne pasove i time iniciraju potencijalnu kontru.

Zabrinjavajuće već postaje to da Marko Stamenić sve više demonstrira svoju lošiju igračku varijantu, a na Itihadu je pokazao da motorički, kondiciono i tehnički mora još puno da radi. On i Hvan ne da nisu uspevali da naprave bilo kakav pritisak na rivalske igrače u manevru već su se po automatizmu konstantno povlačili par metara u dubinu, praktično spajajući time dve linije tima.

Mirko Ivanić je i na najtežem gostovanju pokazao da je „tata“ za sva pristigla pojačanja tokom ovoga leta bez obzira na to što više od prikazanog nije mogao iz objektivnih razloga ali i zbog toga što izvesno vreme nije igrao usled problema sa povredom.

Osman Bukari (bez obzira na postignut gol) ponovo je podsetio navijače na tehničku nepismenost i ne poznavanje osnovnih fudbalskih elemenata. I u retkim situacijama kada je Zvezda možda i mogla da inicira kontranapad, reprezentativac Gane je neretko svojom lošom tehnikom prijema lopte sve nade raspršavao već u samom iniciranju igre u tranziciji. Teško je razumeti da učesnik Svetskog prvenstva u Kataru ima toliko problema da u prvom kontaktu primiri loptu ili se oslobodi čuvara u prijemu lopte.

Šerif Endijae je uglavnom igrao kao najistureniji štoper dok su Olajnika i Kraso ulascima u igru samo potvrdili adekvatnost odluke Baraka Bahara da ih na meču sa Čukaričkim uvrsti među rezerviste. Način na koji je Kraso ispao kod trećeg gola Sitija, odnosno demonstrirana indolentnost pri markaciji Rodrija za podrobniju su analizu posebno jer nekadašnji fudbaler Sent Etjena previše nonšalantno izgleda na superligaškim terenima na kojima u sve manjoj meri pravi razliku u korist crveno-belih.

Među rezervistima koji su ušli u igri, najboljim se pokazao Vladimir Lučić. Sa par uspešnih driblinga i zalamanja motivisao je navijače na Itihadu da do kraja meča deluju raspoložen i sinhronizovano. Oni su sigurno bodrenjem isparirali domaćim pristalicama.