Desetoboj je ozbiljna nauka

Samo dobri poznavaoci ovog sporta kao i sami takmičari mogu da shvate u kojoj je meri desetoboj zahtevna disciplina, disciplina koja zahteva čitav tim u logističkoj podršci atletičara, sistemsku postavku i sistematičan rad.

Sam Mihail je prethodnom prilikom kad je osvojio medalju na Evropskom šampionatu u dvorani pre tri godine to sasvim kratko objasnio: svaka od deset disciplina zahteva po najmanje jednog trenera, neophodan je i fizioterapeut, lekarska ekipa, nutricionista…

Tako je u zemljama u kojima se u atletiku mnogo više sistemski ulaže i gde se ona tretira kao „bazični“ sport, u smislu zdravlja nacije pre svega. U Srbiji se situacija po atletiku zaista bitno poboljšala poslednjih nekoliko godina, stvoreni su kakvi-takvi uslovi za pripreme i rad makar onih najboljih, ali o timovima kakve imaju njegovi konkurenti, Dudaš naravno može samo da sanja. Novosađanin koji je atletikom počeo da se bavi kad je imao šest-sedam godina, pamti i mnogo gore dane i uvek na velika takmičenja odlazi maksimalno spreman i isto tako motivisan.

– Atletika je veoma surov sport. Svaki sport je takav, ali ne kao atletika. Zašto? Zato što treniraš ceo život da skočiš uvis dva metra i onda dođe neko ko je genetski predisponiran i talentovan i iz prve skoči deset centimetara više od tebe. Možeš da dubiš na glavi, ali ne možeš da ga stigneš – rekao je Dudaš svojevremeno u jednom intervjuu, ali i dan-danas na svom primeru pokazuje da od „dubljenja“ na glavi ne odustaje i da uvek iznova izlazi na crtu rivalima koji su „sistemski“ predisponirani da budu bolji od njega.

Medalja u Amsterdamu je njegova peta bronza sa velikih takmičenja, od prve sa Svetskog juniorskog prvenstva 2008, „pale“ su još dve sa Evropskog šampionata za mlađe seniore (2009. i 2011) i jedna sa seniorskog Evropskog u dvorani 2013. (sedmoboj). Pre četiri godine u Helsinkiju, takođe na EŠ, medalja mu je izmakla za dlaku, na Olimpijadi u Londonu zadesio ga je veliki peh jer je zbog teške migrene morao da odustane od takmičenja. Priliku za popravni imaće ovog leta u Riju, svi sportisti Olimpijadu smatraju prioritetom svih prioriteta, pa će i Dudaš sasvim sigurno dati maksimum i pokušati da, pre svega, obori sopstveni rekord od 8275 poena, a šta će to značiti u ukupnom plasmanu, ne zavisi samo od njega.

„Presrećan sam. Ja sam kralj bronzanih medalja. Osvojio sam bronzu na Svetskom juniorskom prvenstvu 2008. godine, potom na Evropskom prvenstvu za mlađe seniore/ke 2009. godine i 2011. godine, i onda na dvoranskom Prvenstvu Evrope u Geteborgu 2013. godine. Ovo je moja peta bronzana medalja, za koju je bilo jako teško izboriti se. Takmičenje je bilo dosta naporno, ali uspeo sam, ostvario sam svoj cilj. Još samo da osvojio svetsku bronzu“ , rekao je Dudaš.