Deveto mesto kao medalja 1Foto: Marcel Ter Bals Deepbluemedia

Dan pre večitog derbija muških reprezentacija Srbije i Mađarske, u četvrtfinalu Evropskog prvenstva u Barseloni, učešće na istom takmičenju završile su naše najbolje vaterpolistkinje.

Kada su pre desetak dana kretale na Pirineje nadale su se borbi za sedmo mesto, ali posle dramatične pobede na peterce u meču sa Izraelkama nisu nezadovoljne ni devetom pozicijom u konkurenciji 12 selekcija.

– Uvek je lepše kada se učešće završi pobedom a ne porazom, samo mi je sada još žalije što se protiv Nemačke nije igralo kasnije već u prvom kolu grupne faze. I što se onako nesretno izgubilo. Inače bi Srbija još bolje prošla na ovom EP – ovako je selektor Dejan Jovović podvukao crtu ispod nastupa na prvom turniru za koji su naše dame morale da prođu kvalifikacije.

Jelena Vuković aminuje reči stručnjaka dokazanog u radu sa muškim klubovima i selekcijama u mlađim kategorijama.

– Šteta, da sutra igramo sa Nemicama sigurno bismo ih „razbile“. No, kako se kaže ko zna zašto je to dobro. Samo, ne bi valjalo da sada stanemo kao što nam se desilo posle prvenstva Evrope u Beogradu, pre dve godine. Treba još više i jače da radimo i uz podršku Saveza odemo korak dalje. Bilo bi lepo kada bi jednog dana odlasci ženske reprezentacije na velika takmičenja bili rutina, a ne pusta želja, kao do sada.

I Vladana Klincov ne može bez evociranja na ispuštenu prednost od tri gola (u više navrata) i poraz na premijeri, koji je Srbiju koštao boljeg položaja u A grupi i konačnog plasmana u Barseloni.

– Teško je bilo stabilizovati psihu, naći snagu i povratiti koncentraciju posle tog meča i ubedljivih poraza u ostale tri utakmice. Zato smo se posle duela sa Izraelkama radovale kao da smo uzele medalju. Srećne smo na kraju balade – priznaje vaterpolistkinja Srbije, koja je između gubitka bodova na startu i trijumfa na peterce na koncu svog učešća prošla pravi „pakao“ protiv Rusije (2:27) i Mađarske (6:23), odnosno savladala Turkinje (9:6).

Novopečeni predsednik Vaterpolo saveza Srbije Viktor Jelenić „pliva“ na istom talasu raspoloženja.

– Ovo je najveći uspeh našeg ženskog vaterpola, jer smo ga ostvarili sportski, kroz kvalifikacije, van Beograda. Nismo imali sreću protiv Nemačke ali to je sport. Ženski vaterpolo je zapostavljen u svim eks jugo zemljama i nešto moramo da uradimo da bude bolje u budućnosti – tvrdi prvi čovek VSS, iako se i naš muški vaterpolo davi u opštoj besparici i klupskim raskolima.

Beogradska ekipa

Ako je Beograd centar i glavna baza srpskog muškog vaterpola onda je glavni grad u slučaju ženskog – epicentar i osnovno, skoro pa jedino izvorište igračica reprezentativnog kalibra, svih uzrasta. Tako samo u A selekciji od 13 devojaka iz sastava sa takmičenja u Barseloni njih devet je probrano u prestoničkim ekipama (najviše Crvenoj zvezdi), tri nose kapicu vojvođanskih timova, a jedino Lara Luka zarađuje van zemlje (Mađarskoj). Za razliku od muške postave, gde akteri ovog EP listom nastupaju u stranim klubovima.

Najčešće „bez učešća“

Suprotno svojim kolegama, naše vaterpolistkinje ne da nisu osvajale medalje na Evropskim i Svetskim prvenstvima, u Svetskom kupu, na Olimpijskim, Evropskim i Mediteranskim igrama, nego uglavnom nisu uopšte stizale do velikih turnira. Pre EP u Beogradu 2006. i 2016. godine, gde su se našle zahvaljujući domaćinstvu VSS, dobacile su samo kontinentalnog šampionata 1997, istina u zajednici sa Crnom Gorom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari