Direktorka se dodvorava političarima

– Poslednja skupštinska sednica i njene odluke su potpuno nelegalne i ništavne. Sazvana je pod neverovatno otežavajućim okolnostima i ogromnom opstrukcijom Kancelarije, baš kao što je bio slučaj sa organizacijom Upravnog odbora od 13. novembra, kada sam morao sa privatnog mejla da upućujem pozive članovima UO, jer Kancelarija nije htela to da uradi. Direktorka me je samo obavestila da je dnevni red UO preobiman i da ne može da spremi traženi materijal. Tako da na njemu nisu prezentovani nikakvi izveštaji, što inače nije bilo prvi put. Takvo njeno ponašanje je bilo razlog proširenja dnevnog reda Skupštine za tačku glasanja o poverenju Tatijani Rakas. Idemo dalje… Ne znam čije i zbog čega dovedeno obezbeđenje je na stadionu Partizana, gde je održana sednica, u salu puštala samo ljude sa nama nedostupnim ovlašćenjima. Predsednik SK je u pripremi sednice u dva navrata tražio spisak članova, ali ga nikada nije dobio. Pokušao je da na licu mesta utvrdi ko su to ljudi koji će glasati, jer neke od njih nikada nismo videli, ali ni tada mu nije data informacija na koju je imao puno pravo. Zbog toga je prekinuo rad Skupštine i napustio objekat, što smo uradili i ja, članovi UO treneri, svi igrači… Novinarima nisu ni imali pristup skupu, jer je neko hteo nešto da sakrije. Tek naknadno smo iz medija saznali šta se desilo posle toga.

# Zašto ste vi i Avramović insistirali na promeni Statuta po kojoj bi ubuduće direktora birao i rasrešavao UO, a ne Skupština – pa još hteli da se SK o tome izjasni pre nego svi ponaosob podnesete izveštaje? A njih niste napisali i predali članovima SK jer ste “verovatno to smatrali nepotrebnim u slučaju da uspete da je smenite?”.

– Zakon o sportu predviđa mogućnost da pored Upavnog odbora o izboru i razrešenju direktora sportskih organizacija odlučuje i Skupština, a ja sam prilikom usklađivanja klupskih akata sa opštim insistirao da se baš taj deo primeni u našem slučaju. Očigledno sam pogrešio, jer nisam mogao ni da sanjam situaciju u kojoj direktorka aže “Ako mi predsednik Upravnog odbora ili UO kaže da radim nešto, a ja smatram drugačije, uradiću po svome”. Postoje svedoci te izjave. Dakle, stvar je u poštovanju zakonske normative.

# Druga strana tvrdi i da je većina skupštinara bila revoltirana predlogom po kom budući predsednici SK ne bi morali da budu članovi SK, kako to inače predviđaju Zakoni o radu i sportu? Šta je motiv takve ideje?

– Smatramo da je redu da postoji mogućnost da neko za koga se zna ili utvrdi da je moralno podoban, ima ime, nekakvo znanje i zvanje, minuli rad i dobre namere prema klubu može postati predsednik Skupštine, a da pre toga nije bio član SK. Da se ne bi došlo u situaciju da o njegovom izboru odlučuju direktorka ili nama neznani skupštinari i to prema tome da lim im je neko simpatičan ili antipatičan.

# Svojevremeno ste vi i Avramović predložili Rakasovu za direktorku, a sada ste u klinču. Gde je „puklo“ i da li se sve ovo desilo samo zbog vašeg ličnog sukoba?

– Tatijanu Rakas sam ja doveo septembra 2015. godine i to po preporuci Novaka Nedića (generalnog sekretara Vlade Srbije, prim. aut), da bih je pretprošle jeseni, posle ostavke direktora Mirka Bradajića, predložio predsedniku Skupštine za to mesto. Najpre je bila angažovana kao finansijski direktor, pošto sam hteo da stručnim uvidom u knjigovodstvene papire konačno razbije famu o “lopovima sa Banjice”. Pored toga, računao sam će dolazak nekoga tako preporučenog biti povoljna okolnost za dobijanje određene pomoći države, što se nije desilo sve do skora, kada je Vlada pomogla mnoge klubove u Srbiji pa i Partizan, na čemu sam naravno izuzetno zahvalan. Dakle, “klinč” nije lične prirode. Do njega je došlo samo zato zbog njenih manipulacija i uzurpacije vlasti u VK Patizan.

# Kolika je vaša lična krivica za ukupan dug od “6,3 miliona evra, bez kamata”? Koliko para je vaš UO uneo u kasu od reizbora prošle godine? Druga strana tvrdi da se preživljava samo zahvaljući raznim donacijama, države pre svega.

– Zaista ne znam koliki je tačno dug, jer nikada nisam video nijedan dokument tog tipa, ali znam da se cifra znatno uvećala posle njenog dolaska. Ta priča Rakasove o našem neradu je klasično prodavanje magle, jer dužnost UO nije samo da donosi novac već i da obezbedi rad bazena, dovede zakupce prostora u ostatku objekta… Pitam se šta je njen tačno posao? Ako sebe vidi samo kao distributera para onda imamo zamenu teza. U tom slučaju ne bih postavio nju za direktorka već majku, sestru koju nemam ili bilo kog svog. Što se tiče početka finansijske krize nisam nikada ni javno negirao da je krenula one godine kada smo poslednji put postali šampioni Evrope, jer se mnogo uložilo u ekipu, a posle počela ona velika ekonomska kriza, ali posle te 2011. nikada nisam sebe stavljao u prvi plan. Ne bih vam ovo rekao da druga strana nije celom problemu dala lični kontekst, ali sada želim da se zna da smo čuvena direktorka bazena, pokojna Ranka Pavkov, i ja svih tih godina poslednji dobijali plate. Da sam ove dobio samo dve, da nam radnici od prošlog aprila nemaju zdravstveno osiguranje. Ili većina nema… Nadam se da ne postoji razlika među zaposlenima.

# Da li su od vas ili Avramovića dolazile informacije za medije o nenamenskoj pomoći Vlade RS? Šta je istina o korišćenju tih sredstava?

– Bože me sačuvaj, ni gospodin Avramović ni ja se ne bavimo takvim stvarima. I ja sam na društvenim mrežama saznao da postoje određene sumnje u vezi s tim. Nadam se da su sredstva završila tamo gde je potrebno, jer je to interes kluba. Još jednom hvala državi što nam je pritekla u pomoć, ali ona to nije uradila zbog Rakasove ili Šoštara nego zbog institucije VK Partizan. Ovo što sada radi je obično politikantstvo, s nadom da će se dodvoriti pojedinim političarima, kako bi se spasila, jer je nastupima u javnosti davno izgubila njihovo poverenje, posebno onih što su je doveli. Prvo u fudbalski, pa u vatrpolo klub. Koliko je dobro radila u FK govori to što je proterana odande.

# Ko su ti ljudi što su preko vas hteli da pomognu VKP, o čemu ste se dogovarali po „tuđim kancelarijama i restoranima“? Šta su tražili zauzvrat?

– Nisu bitna imena, važno je samo da su imali čiste namere, da nisu ništa tražili zauzvrat, kako tvrdi direktorka, i da su puno puta sastančili s njom. Milioniti put kažem da ću se prvi povući ako se pojavi neko ko će bolje voditi klub od mene. Ali, ne nelegalan način.

# Da li je neko sa strane umešao prste u ovakav epilog raskola ili je reč samo o „porodičnom“ obračunu?

– Prvo sam i ja mislio da je reč o “porodičnom” sukobu, ali naknadnom pameću sam zaključio da je ovo možda finale nečega što je trebalo završiti. Ostajao sam bez jedne po jedne funkcije u sportu, red je došao i na ovu u Partizanu. Ne znam kome smetam, ali sam čuo za onu “kada nešto dobro radiš u Srbiji imaš mnogo neprijatelja”. Nekima od njih smeta i moj angažman u Birou LEN. Ispada da treba da se stidim što se tamo već godinama borim za interese srpskog vaterpola i svih naših vodenih sportova. Kao čuvam svoje funkcije tamo, a briga me za ovo ovde. Kakva glupost i nesitina!

# Hoćete li sa svojom „ekipom“ pokušati da se vratiš na Banjicu?

– Moja jedina ekipa je Partizan, a mogu da se vratim samo na legitiman način. Zapravo, nisam ni otišao iz kluba, kao što je neko zamislio i rekao. Šta više, sluteći poslednja dešavanja, još pre sednice Skupštine podneo sam zahtev gradskom Sekretarijatu za sport i omladinu i resornom ministarstvu u Vladi Srbije za internom revizijom članstva Skupštine VK Partizan. Kada predsednik SK dobije i verifikuje potrebne papire objaviće nastavak sednice.

# Očekujete li da u klub sada pohrle bivši asovi, za koje direktorka tvrdi da su ga zaobilazili dok ste ga vodili, jer su bili ljuti zbog dugovanja prema njima?

– Šta ona zna o Gociću, Filipoviću…?! Da, postoje dugovanja i da zamerio sam se bivšim asovima i sadašnjim igračima, ali samo zato što sam dopustio da im ona kaže da potraživanja zastarevaju posle dve godine, ako u međuvremenu nisu tužili klub. A na već pominjanoj sednici UO doneli smo odluku da imaju pravo na svoje pare i ako ih nisu tražili sudskim putem. To je Partizan, a ne ovo u šta ga je direktorka prevorila.

Dogovoriti se sa državom oko bazena

– I ja sam optimista u vezi rešenja spora oko prava vlasništva na bazenu. Znam da se mora sesti sa državom, jer mi bez nje ne možemo da postojimo, kao ni bilo koji vaterpolo klub u zemlji, a želim da verujem da će imati sluha za našu poziciju u ovom sporu. I na umu koliko je Partizan bitan za ovaj sport.

Smena trenera je revanšizam

– Posebna katastrofa je smenjivanje trenera prve ekipe Stefana Ćirića. I način na koji se to uradilo i to što mu nije obrazložen otkaz. Pošto je izlišno govoriti o kvalitetu čoveka koji je pomoćnik selektora A reprezentacije mislim da se radi o tipičnom revanšizmu. Šta je trebalo drugo da uradi nego da napusti Skupštinu posle onakve ujdurme?