Foto: EPA-EFE/SRDJAN SUKI Dugovečni Đanluiđi Bufon (45), proslavljeni italijanski fudbalski golman, koji je branio na više od 1.100 utakmica, a u reprezentaciji 176 puta od 1997. do 2018, rekao je zbogom stativama.
U zasluženu penziju odlazi da glanca znamenja za svetskog prvaka 2006. s azurima i višestrukog šampiona Apenina i osvajača domaćeg kupa, ali i s gorčinom što nikada nije podigao pehar za klupskog vladara Evrope. Triput je bio finalista s Juventusom: protiv Milana 2003 (0:0, penalima 3:2), protiv Barselone s Mesijem 2015 (3:1) i protiv Reala s Kristijanom Ronaldom 2017 (4:1).
Za sport je imao predodređenost. Njegov otac Adrijano i majka Marija Stela Mazoko su se sretali na treninzima nacionalnog atletskog tima. Iako su jedno drugo popreko gledali dok su se sudarali u odeljku za bacanje kugle, rodila se ljubav. Treće dete, a prvog sina posle dve kćeri, dobili su 28. januara 1978. Điđi je na svet došao u gradu Karara u Toskani, 100 kilometara severozapadno od Firence.
Golmanski nerv je nasledio po dedinoj liniji s očeve strane porodičnog stabla. Lorenco Bufon, takođe čuvar mreže italijanske reprezentacije, držao je Điđijevog dedu za rođenog brata, iako su bili dalje koleno.
Bufon mlađi je karijeru počeo u lokalnom Kararezeu. Prvo je igrao na sredini terena. S 11 godina, u pionirskoj predigri za meč Serije A između Intera i Verone na San Siru, pogodio je prečku u izvođenju penala.
Da dogodine počne da brani svoj gol umesto da i dalje stremi protivničkom nije ga pokolebao neuspeh s bele tačke nego zato što ga je nadahnuo Kamerunac Omas N`Kono, koji je usred utakmice pravio salto, a loptu je pesnicom boksovao na 100 metara iz svog šesnaesterca. Opčinio ga je 1987, kad je Espanjol s tamnoputim golmanom izbacio Milan u drugom kolu Kupa UEFA.
Bufon je po svom uzoru dao ime prvom detetu (Luis Tomas, 2007) iz vanbračne zajednice s češkom manekenkom Alenom Šeredovom. Uzeli su se 2011, dve godine posle rođenja drugog sina, a tri godine pre razvoda.
S mladom reprezentacijom je bio prvak Evrope 1996, a u seniorskoj je debitovao 29. oktobra 1997. u utakmici kvalifikacija za Mundijal u Francuskoj protiv Rusije (1:1) na Dinamovom stadionu u Moskvi.
Budući da je Anđelo Peruci iz Juventusa bio povređen, selektor Čezare Maldini je poveo Parminog golmana za rezervu Đanluki Paljuki iz Intera, koji je morao van igre zbog sudara s ruskim igračem posle samo pola časa igre, dok golova još nije bilo.
Po hladnom vremenu i blatu do članaka Bufonu su dobro došla sećanja na dečje zimske vragolije i valjanja po snegu kad su ga roditelji na po nekoliko nedelja slali u goste kod strica.
I dok su već pljuštale pohvale na njegov račun zbog neustrašivosti na Parminom golu, nije ga napuštala ljubav prema Kararezeu u gomili najodanijih navijača.
Znao je da 9. oktobra 1999. brani protiv Belorusije u Minsku, a već sutradan ujutro, nedugo po sletanju aviona na tlo Italije, razvije transparent kojim se njegova grupa identifikovala na tribini.
Kada je u leto 2001. prešao u Juventus da brani umesto Holanđanina Edvina ban der Sara, na račun Parme se slilio 52 miliona evra, najviše u fudbalskim transferima do tada.
U Parmu se vratio 2021, 26 godina posle zapaženog debija na njenom golu, što ga je okuražilo da od direktora traži 600.000 lira za motocikl, jer je to bio jedini način da prestane s kašnjenjima na trening.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
