Košarkaši Italije napravili su pravo „čudo“ eliminacijom Srbije sa Evrobasketa, a centralna figura „azura“ posle meča nije bio ni Marko Spisu koji je dao šest trojki, ni Meli, Fontekio, Polonara koji su takođe blistali u tom meču. Šou je „ukrao“ Đanmarko Poceko, selektor Italije, iako je pola treće i kompletnu četvrtu deonicu utakmice gledao „iz svlačionice“ jer je isključen zbog druge tehničke greške „klupi“.
Obrazloženje je „prosto“, Poceko je od prvog minuta objavio, i sve vreme dok nije udaljen sa radnog mesta vodio psihološki rat, koji je na kraju i dobio. Sve vreme je diskutovao sa sudijama, svaka njihova odluka, pa i koš njegove ekipe bili su propraćeni performansom, kamere su se zalepile za njega, skidao je i oblačio sako, mahao njime, gestikulirao prema publici…
Bilo je „viđeno“ da neće dočekati kraj na klupi i još „viđenije“ da mu je to i cilj, i sredstvo. Njegovo isključenje bilo je detonator za njegovu ekipu, sedativ za košarkaše Srbije i prigušivač za sudije koje su nemanje kriterijuma i pre toga pretvorile u malo više tolerancije za Italijane.
Ma koliko je poznato da je Poceko oduvek bio izuzetno temperamentan, i kao igrač, ovaj igrokaz na parketu nije bio ni najmanje spontan. Našao je možda i jedini način da pobedi tu utakmicu i samo par dana pre sebi čestita jubilarni 50 rođendan. A od kako je pre pola veka rođen u Gorici (blizu Trsta) jeste često bio u centru pažnje i nevezano za košarku, ali daleko od toga da je bio dežurni skandal majstor.
Bio je dobar plejmejker, u Varezeu je proveo najveći deo karijere, a bio je i u Fortitudu, Saragosi, Himkiju, Orlandini i Trstu. Zbog stila igre tada je dobio nadimak „Atomska muva“. U zenitu karijere, pred Evropsko prvenstvo u Francuskoj 1999. godine, zbog svađe sa selektorom Bogdanom Tanjevićem nije bio u ekipi koja je osvojila prvo mesto. javna je tajna bilo da je tražio da igra preko 30 minuta, „old skul“ Tanjević takvu ucenu, naravno, nije ni uzeo u razmatranje.
Ostalo je zabeleženo i da je 2001 probao da dobije NBA ugovor sa Torontom igrajući u Letnjoj ligi, ali nije uspeo.
Selektor Italije postao je 2. juna ove godine, kao pomoćni trener Olimpije (Armanija) iz Milana u stručnom štabu Etorea Mesine, što je za mnoge bilo iznenađenje. Trenersku karijeru započeo je 2012. na klupi Orlandina Basketa, kasnije je bio u Varezeu, Cedeviti (pomoćnik), Fortitudo Bolonji i Dinamo Sasariju.
Sve trenerske trofeje osvojio je za boravka u Cedeviti, dva puta je bio šampion Hrvatske, kao i osvajač Kupa, dok je 2017. godine osvojio i Superkup ABA lige.
Otuda i poznavanje hrvatskog (srpskog) jezika, sa psovkama kao uobičajeno najlakšim za učenje. Po njegovim rečima, najveća košarkaška legenda je Danilović. „Mnogo ga volim, verovatno najbolja osoba koju sam upoznao u životu, istovremeno je i sladak i monstrum“.
Posle svega, teško da je i on sladak Daniloviću.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.