Đoan Gamper: Od osnivača Barselone do državnog neprijatelja tragične sudbine

Puno ime mu je Hans Maks Žoan Gamper Hesig. Rođen je 22. novembra 1877. u švajcarskom gradu Vinterturu kao jedno od petoro dece.

Istorija beleži da je osnivač jednog najvećih svetskih klubova – Barselone.

Malo je poznat njegov buran i dramatičan život o čijoj dinamici bi mogli da razmisle zaposleni u filmskoj industriji. Bio je čovek čiji život su obeležili periodi slave, bogastva, reputacije i podviga, a okončao ga je tragično u bankrotsvu i depresiji označen kao državni neprijatelj.

Nakon što je ostao bez majke u osmoj godini života vratio se sa porodicom u Cirih rodno mesto njegovog oca. Teška porodična situacija odvukla ga je u svet sporta u čijim dubinama je u svojoj mašti tražio paralelnu realnost koju će kasnije pretočiti u stvarnost. Još mlad važio je za energičnu osobu koja ima snažan takmičarski duh.

Bio je svestran i entuzijastičan, pa se sa velikim uspehom bavio ragbijem, tenisom, biciklizom i atletikom, dok je prema fudbalu osećao najveću strast. Pristupio je švajcarskom fudbalskom klubu Ekscelzioru.

Dve godine kasnije bio je saosnivanč fudbalskog kluba Cirih za koji je igrao dve godine. Ubrzo postaje i prvi kapiten tog kluba, a zanimljivo da je kasnije igrao i u rivalskom Bazelu što će odrediti zaštitne boje Blaugrane.

Na poziv svog ujaka preselio se 1898. u Barselonu gde je momentalno od lokalaca “prekršten” u Đoan i tu počinja njegova neverovatna fudbalska priča ispunjena velikim usponima i padovima. Najpre se privremeno zaposlio kao knjigovođa u banci, zatim je radio na železničkoj stanici.

Uporedo sa tim bio je sportski novinar u jednom španskom listu. Zasluge mu pripadaju i za osnivanje magazina Los Desportes. Bavio se i kupovinom sećera i kafe na berzi.

Po dolasku u Španiju priključio se lokalnoj švajcarskoj evangelističkoj crkvi gde je sa drugim protestantima počeo da igra fudbal u gradskoj četvrti Saria-Sant Đervasi.

Godinu dana kasnije rodila se ideja da osnuje fudbalski klub, a podršku je tražio putem oglasa u svom magazinu. Ideja je nakon početnih poteškoća 29. novembra 1899. godine rodila danas čuvenu i slavnu Barselonu koja je u početku okupljala uglavnom protestante.

Dres Barselone nosio je između 1899. i 1903. godine i za to vreme postao jedan od najznačajnijih igrača u klupskoj istoriji. Bio je prvi kapiten i jedan od najboljih napadača u prvih 30 godina od njenog nastanka. Na 51 odigranoj utakmici postigao je čak 120 pogodaka, a u istoriju se upisao kao rekorder po broju postignutih golova na jednoj utakmici.

Tako je u periodu između 1901. i 1903. godine na tri meča postigao po devet golova. Osvojio je i dva Kupa u tom periodu.

Pošto je tadašnji španski Ustav favorizovao katoličanstvo kao zvaničnu državnu religiju mnogi igrači su nakon 1903. godine napustili klub, a među njima i Gamper. Manje je poznato da je osim što je bio protestant, govori se da je pripadao masonskoj loži.

Pet godina kasnije, vratio se u Barselonu i oženio katolkinju. Momentalno je ponovo izabran za predsednika, a između 1908. i 1925.godine na ovu funkciju biran je ukupno pet puta.

Nakon povratka, uspeo je da spasi klub od finansijske propasti i inicira izgradnju prvog stadiona “Les Korts” kapaciteta 20 hiljada sedećih mesta. Jedno od prvih velkih pojačanja bilo je dovođenje talentovanog petnaestogodišnjeg Paulinja Alkantare koji je nezvanično postigao 357 golova i kasnije postao legenda španskog fudbala.

U projekat je ulagao isključivo svoj lični novac zarađen od poslovanja na berzi. Pod njegovim domaćinskim poslovanjem Barselona nikada nije bila u finansijskim problemima, čak i u periodu dok nije predsednikovao klubom njegovo mišljenje se uvažavalo i donosilo stabilnost u funkcionisanju kluba.

Pod njegovim liderstvom Barselona je postala simbol svoje geografske oblasti Katalonije čiji identitet izvire i ogleda se u klubu iz kojeg je u to vreme potekao moto koji će dobiti jasnu političku konotaciju: „Više od kluba“.

Životni put ovog vizionara dobio je dramatičan zaokret 14. juna 1925. godine na jednom naizgled potpuno bezazlenom prijateljskom susretu. U čast narodnog hora Barsa je organizovala prijateljsku utakmicu.

Tom prilikom pozvan je engleski muzički orkestar čiji članovi kako su naveli nisu bili upoznati da postoje zategnuti odnosi unutar zemlje, te su izveli špansku himnu koju je izviždalo 14 hiljada ljudi, dok su englesku pozdravili aplauzom.

Španska vlast je takav potez ocenila kao neprijateljski akt. Prvi čovek kluba automatski je proglašen glavnim krivcem incidenta. Gamper je ubzo morao da se povuče sa funkcije, a stadion je bio zaključan na period od šest mesci.

Tadašnji premijer Španije je odlučio da mu uruči kartu u jednom smeru zbog podrške republikanizmu. Ovakva odluka vlasti teško ga je pogodila budući da je ceo svoj život posvetio napretku kluba. Preselio se u Cirih gde je život provodio distanciran od sveta razočaran i usamljen kako su opisivali ljudi iz njegovog najbližeg okruženja.

Nakon kraha sa fudbalskim klubom vratio se trgovini na američkoj berzi. Nastavio je da investira u akcije šećera očekujući rast cena, ali istorijska 1929. godina i krah berze u Njujorku donela je najveću svetsku ekonomsku krizu. Gamper je zbog jednog poslovnog promašaja izgubio celu imovinu.

Proterivanje iz Barselone, propali poslovni poduhvati, uticali su da izgubi i prijatelje, bar ih je on takvima smatrao. Usledio je pravi emotivni brodolom.

Opsedale su ga crne misli, počeo je da tone u duboku depresiju koja ga je sve više vukla u ponore očaja i beznađa. Ličnu katastrofu okončao je hicem u glavu 30. jula 1930. godine u svom stanu u Barseloni naočigled svoje žene Eme.

Nije poznat pravi razlog koji ga je gurnuo preko ivice razuma, ali se pretpostavlja da je propašću njegove male imperije život iz njegove perspektive izgubio svaki smisao.

Gamperova smrt je izazvala nevericu i veliku žalost u tom delu Španije. Par desetina hiljada ljudi ispratila je svog fudbalskog heroja.

Dvadeset i sedam godina nakon njegove smrti, nastala je i inicijativa da stadion Barselone ponese naziv po svom osnivaču, ali je šef španske države Francisko Franko u startu odbacio takvu mogućnost.

U znak sećanja Barselona svake godine od 1996. tradicionalno pred početak šampionata organizuje turnir pod nazivom – „Trofej Đoan Gamper.

I danas su u Španiji mišljenja podeljena. Za navijače Barselone heroj i stvoritelj, dok ga neki smatraju kontroverznim čovekom koji je podrivao sistem. El klasiko je postao upravo to što jeste zbog istorijskog konteksta nastajanja i okolnosti koje su bile teške po Barselonu koja često nije bila u milosti režima tokom njene istorije.