„Đoković 23 – ‘hejteri’ 0: Zašto je Novak Đoković najveći šampion svih vremena“

Džonson tekst počinje podsećanjem na Vimbldon 2019. godine i finale u kojem je Đoković pobedio Rodžera Federera uprkos tome što je publika otvoreno, na trenutke i nesportski, navijala za Švajcarca.

„Na putu do posla pred finale Vimbldona 2019. godine, video sam mršavog muškarca u beloj trenerci kako sam hoda niz mirnu ulicu iza „Ol Ingland Kluba“. To je bio Novak Đoković. Nasmejao sam se zbog tog neobičnog prizora, a Đoković se nasmejao meni. Tu se nalazio najveći (i najomraženiji) igrač u istoriji, koji dolazi na teren kroz ulaz za medije, a ne kroz VIP prolaz“, piše Džonson, a zatim dodaje:

„Mladi čuvari su takođe bili iznenađeni što ga vide tamo. „Možemo li vam pomoći da nosite torbe, gospodine?“ pitali su.

„To je u redu“, rekao je Đoković zahvaljujući im.

„Možda mu možete pomoći da ponese pehar nakon što pobedi“, našalio sam se. Đoković i čuvari su se nasmejali. To je bio trenutak vedrine u napetom danu, koji će se završiti Đokovićevom pobedom nad Federerom posle žestoke petočasovne borbe.

Bio je to jedna od najvećih pobeda u istoriji; Đoković je spasio meč lopte tako što je navukao Federera da brzo krene ka mreži nakon slabog udarca, i navukao ga da previše snažno udari forhend iz bekenda. Rodžer nikada više nije osvojio veliku titulu, a nekoliko godina kasnije je suznih očiju otišao u penziju, na ceremoniji kojoj je prisustvovao i Đoković kao podrška.

Finale Vimbldona 2019. godine bilo je takođe nezaboravno jer su mnoge moje kolege u novinarskoj loži, koji obožavaju Federera, navijali protiv Đokovića.

Video sam slične scene dok sam izveštavao sa teniskih događaja širom sveta od 2006. godine.

Čak i ako zanemarimo statistiku i tvrdimo da su drugi igrači najveći svih vremena, jasno je da je Novak Đoković morao da prevaziđe više mržnje i predrasuda od bilo kog sportiste u skorijem sećanju.

Počeli su da ga mrze jer je izazvao njihove heroje Rodžera Federera i Rafaela Nadala.

Ljudi iz zemalja NATO-a, koje su bombardovale Beograd tokom prolećne sezone na šljaci 1999. godine, nisu mu verovali jer je iz Srbije, čiji je otac rođen na Kosovu.

Nisu ga voleli jer je dobijao duge, iscrpljujuće mečeve. Optuživali su ga da je defanzivac, a ne igrač koji pravi poene; da pravi prevelike pauze između servisa; da fingira povrede kako bi dobio medicinski tajm-aut; da pije tajanstvene napitke, kao da čarobna mešavina može pomoći nekome da pobedi Rodžera ili Rafu.

Sportski novinar Rojtersa u Aziji mi je rekao na Australijan openu 2011. godine da bi grend slem mečevi trebali da postanu mečevi do dva dobijena seta kako bi se sprečilo Đokovića da koristi svoju izuzetnu kondiciju i izdržljivost da preživi Federera i Nadala u mečevima od pet setova. To je tenis, a ne maraton, tvrdio je.

Ben Rotenberg, koji nije imao prethodno obrazovanje ili iskustvo u novinarstvu pre nego što je napravio reputaciju napadajući igrače i novinare starog kova, stekao je hiljade sledbenika na društvenim mrežama promovišući istu ideju – da tenis treba promeniti pravila kako bi se sprečilo Đokovića da iscrpljuje protivnike.

Njegov ko-voditelj podkasta, advokatica i aktivistkinja, bez prethodnog obrazovanja ili iskustva u novinarstvu, rekla mi je u Rimu da ljudi mrze Đokovića jer se previše trudi da bude omiljen kod navijača.

Ponašajući se kao nasilnici na internetu, tražili su svaku priliku da skandalizuju Đokovića. Pre finala u Indijan Velsu 2016. godine, direktor turnira Rejmond Mur je pozvao novinare na neformalni doručak gde se šalio da bi voleo da postane igračica WTA u svom narednom životu. „Da sam igračica, svake noći bih kleknuo i zahvalio se Bogu što su se Rodžer Federer i Rafa Nadal rodili, jer su oni nosioci ovog sporta“, rekao je Mur.

Ngun i Rotenberg su ne samo predvodili hajku za smenu Mura, već su i uhvatili Đokovića u press sali nakon što je osvojio finale. Izvukli su Đokovićeve komentare iz konteksta i tražili da se izvini zbog izjave da bi muškarci i žene trebali da se zalažu za sebe u pregovorima s turnirima. Na kraju, Đoković se sastao s Bili Džin King i Kris Evert da razjasni svoje stavove. To je ohrabrilo aktiviste koji su pokušali da prikažu Đokovića kao muškog šovinistu.

Takođe su ga optužili za „kampanju šarma“ tokom Rolan Garosa 2016. godine. Na Dan dece, dok su se većina novinara odmarala pred dvonedeljni turnir, video sam Đokovića posle treninga kako potpisuje autograme svakom uzbuđenom detetu u stadionu. Tokom turnira, Đoković se trudio da se zabavlja sa skupljačima loptica i drugim radnicima. Kada je pobedio Endija Marija u finalu, sunce je napokon izašlo posle dve nedelje kiše. Ali umesto da slave njegov uspeh, kritičari su primetili da te godine nije morao da igra protiv Federera ili Nadala.

Tokom Đokovićevog lošeg perioda oko 2017. godine, mrzitelji su se nadali da će se povući. Mnogi novinari su se žalili što je Novak zakasnio u prostoriju za medije odmah nakon što je izgubio od Dominika Tima na Rolan Garosu. Zahtevali su da Đoković ide na operaciju lakta, koju je on odbijao jer je više verovao u prirodne metode lečenja. Čak i nakon što je operisan, što je Đokovića nateralo da plače danima, bez ikakvih dokaza su ga optužili da se nekako dopinguje kako bi povratio snagu.

Njihova mržnja prema Đokoviću se povećavala kako je on nastavljao da pobeđuje. Đoković, Federer i Nadal su svi odbijali da se predaju pred mlađim izazivačima poput Tima, Aleksandera Zvereva, Stefanosa Cicipasa, Nika Kirjosa i drugih. Sva trojica iz „Velike trojke“ bila su odlučna da završe karijere sa najviše osvojenih grend slem titula. Ali samo je Đoković otvoreno to priznao, a mediji su ga napadali zbog njegove iskrenosti.

Protivljenje Đokoviću činilo se da je dostiglo vrhunac 2020. godine kada su ga organizatori US opena diskvalifikovali nakon što je linijski sudija Laura Klark preterano reagovala kada ju je pogodila loptica koju je Novak udario po završetku poena.

Ali to je bilo ništa u poređenju s ružnim događajima početkom 2022. godine. Rotenberg i drugi su pokušali da Đokovića predstave kao opasnog desničara „antivaksera“ jer je izabrao da veruje u svoj imuni sistem umesto relativno neispitane nov vakcine za koju se tvrdilo da navodno izaziva srčane probleme kod zdravih mladih ljudi.
Optužili su Đokovića da je falsifikovao papire i da je širio kovid među decom i novinarem iz Francuske. Džon Verthajm, odražavajući stavove svojih kolega, gostovao je na kanadskom kanalu CTV-u i rekao da Đoković „nije ljudsko biće“ zbog svog odbijanja da primi vakcinu.

Australijski političari i zvaničnici su iskoristili ovu javnu histeriju za sopstvenu korist. Ignorišući njegova dostignuća u Australiji i velikodušnost prema žrtvama požara, savezne vlasti su pritvorile i deportovale Đokovića, čak i nakon što je sudija u saveznoj državi Viktorija utvrdila da je Đoković nevin.

U međuvremenu, političari, zvaničnici i članovi medija u Sjedinjenim Američkim Državama, uzvikujući protiv „diskriminacije“ i „belog suprematizma“, nastavili su da zabranjuju Đokoviću nastupe u SAD zbog odbijanja da se pridržava zahteva za vakcinaciju koje su druge zemlje ukinule. Čak i dok sve više naučnika iznosi podatke koji pokazuju koristi od prirodne imunosti, Đoković nije mogao da igra na US openu 2022, koji je bio sponzorisan od strane Moderne.

Tokom svih ovih iskušenja, Đoković je uspeo da zadrži moralnu nadmoć. Nije kritikovao „Velike farmaceutiske kompanije“ i stroge mere u SAD, Australiji i drugim zemljama. Nije pokušao da se ilegalno prebaci u SAD preko Bahama ili neosigurane južne granice.
Nije omalovažavao mlađe igrače poput Karlosa Alkarasa i Holgera Runea, koji su imali koristi od njegovog odsustva. Naprotiv, Đoković se potrudio da im pomogne. Takođe je predvodio napore da se muški i ženski igrači udruže u asocijaciju kako bi imali jaču pregovaračku poziciju. Takođe je finansirao turnire kako bi igračima omogućio nagradni fond tokom pandemije. Najpoznatiji „anti-vakser“ na svetu donirao je mnogo novca za medicinska istraživanja i tretmane.

Čak i nakon svega toga, mnogi mrzitelji će i dalje mrzeti Đokovića. Ali Đoković je uspeo da prevaziđe sve to. Kao Muhamad Ali, njegova veličina se definiše borbom da prevaziđe toksičnu politiku, diskriminaciju i mržnju svog doba.

Možda mislite da Rodžer Federer lepše igra, ili da je Rafa Nadal najveći ratnik, ili da je Bjorn Borg trebalo da osvoji više titula, ili da je Rod Lejver osvojio sve slem turnire 1962. i 1969. Ali oni nikada nisu imali svet protiv sebe.

Đoković je oborio njihove rekorde jer ništa nije moglo slomiti njegov duh – ni vladini zvaničnici, ni zvaničnici turnira, ni mediji, ni navijači koji mu zvižde u Njujorku, Parizu i drugde.

Zato je Novak Đoković najveći šampion svih vremena, u bilo kom sportu“, piše u tekstu koji je objavio sajt grandslammagazine.com.