Đoković juri 40. uzastopnu pobedu na Centralnom terenu: Zašto je srpski teniser neosvojiva tvrđava na engleskoj travi

Ime mu je na najelegantnijem trofeju „belog sporta” urezano zatim još triput. Osmostruki osvajač – takav se do njega nije rodio od kada je nikla prva travka u Sveengleskom teniskom i kroket klubu u Londonu.

Ali, opojna draž sportskog nadmetanja čuči i u tome da se kolosalna dugotrajuća ostvarenja i dosegnu i nadmaše. Kad se američki skakač udalj Bob Bimon na Olimpijskim igrama u Sijudad Meksiku 1968. vinuo do 8,90, što je bilo 55 cm više od dva prethodna svetska rekordera, mislilo se da je to let zanavek, a njegov zemljak Majk Pauel se na Svetskom prvenstvu u Tokiju napregnuo da posle 23 godine obori i tu granicu atletskih moći (8,95).

Stvoriće se, ne zna se kad i ne zna se gde, ali svakako da hoće, i jedan koji će srušiti rekord svih vremena u skoku uvis Kubanca Havijera Sotomajera iz 1993 (2,45) i jedna kojoj će najzad sve biti potaman da se uzdigne iznad Bugarke Stefke Kostadinove s mundijala u Rimu 1987 (2,09).

Novak Đoković je ponovo u Vimbldonu s najvišim pretenzijama, ali na njega ovaj put pada svetlo pažnje i iščekivanja možda jače nego ikad pre upravo zato što je na pragu postignuća koje je u savremenoj teniskoj istoriji isključivo ukras Federerovog identiteta. Rodio se, eto, na našu radost u našoj zemlji, jedan kome je nadohvat ruke vimbldonsko zaveštanje začeto u doba prevlasti švajcarskog tenisera. Đoković u ponedeljak, u 14.30 časova, kreće u pohod na osmi trofej na najuglednijem i najgracioznijem od sva četiri najveća turnira, a i na peti uzastopce, s intermecom 2020, jer se nije igralo zbog pandemije virusa korona. Zato se ovaj Vimbldon računa za 55. u eri profesionalizma (od 1968).

Samo će posvećeni hroničari Đokovićeve karijere kao iz topa da se sete da je on poslednji put poklekao na engleskoj travi u četvrtfinalnom duelu 2017. s Čehom Tomašom Berdihom i to zato što je zbog nepodnošljivog bola u desnom laktu bio prinuđen da preda meč pri vođstvu protivnika sa 7:6 (7:2), 2:0. Kao braniocu trona još jednom mu je namenjeno da preseče vrpcu na Centralnom kortu, a to je u uzvišenoj vimbldonskoj tradiciji ravno časti koju dobija onaj što pali olimpijsku vatru.

Kad „igre” počnu, Đoković će stremiti ka 29. uzastopnoj pobedi, ali i ka 40. uzastopce na glavnom stadionu. Neprikosnoveni rekorder je postao već i s trideset trećom, postignutom protiv Korejca Kvona u prvom kolu prošle godine (po 32 Amerikanka Helen Vils 1927-1938. i Federer 2003-2008). Poslednji koji ga je savladao na najsvetijem mestu teniskog sporta bio je domaći ljubimac Endi Mari u finalu 2013. Đoković je zatim trijumfovao i 2014. i 2015 (oba puta s Federerom u meču odluke), a iznenađujući poraz protiv Amerikanca Sema Kverija u trećem kolu 2016. i predaja Berdihu dogodine desili su mu se na Kortu 1. Nadalje je bio nezaustavljiv.

I sad mu je prvi rival iz kategorije „ko je taj?”. Argentinac Pedro Kačin, 28-godišnjak, koji na svetskoj listi zauzima 67. mesto, debituje na glavnom turniru. Može se reći da je kao poručen za Đokovićeve „prve mačiće” pošto su južnoamerički teniseri, s retkim izuzecima, na travnatoj podlozi riba na suvom. Videćemo šta mu je u saradnji s njim od teniskog znanja usadio Španac Aleks Koreča, dvostruki pobednik Rolan Garosa (1998, 2001), koji na Vimbldonu ni u zenitu svoje karijere (drugoplasirani 1999) nije odmakao dalje od drugog kola.

Đokovićeva sledeća usputna stanica biće uspešniji iz duela američkog igrača japanskog porekla Brendona Nakašime (51. mesto) i Australijanca Džordana Tompsona (71). U četvrtom kolu, u osmini finala, odigrao bi jubilarni stoti meč na Vimbldonu, a ta bi mu pobeda bila 90. Možda mu za suparnika tada padne Dušan Lajović (52) ako ga zahvati nadahnuće kakvo nikada nije na Vimbldonu (najdalji domet drugo kolo), a jeste samo na australijskom openu pretprošle godine (u borbi za ulazak u četvrtfinale izgubio od Nemca Aleksandra Zvereva s 3:0 u setovima). I on kreće prvog dana. Rival mu je debitant Jan Hoinski (167), domaći igrač, koji je rođen u Nemačkoj od oca Poljaka i majke Engleskinje. Lajovića uspeh vodi na megdan boljem iz meča Poljaka Huberta Hurkača (18) i Španca Alberta Ramosa Vinjolasa (72).

Na teren će odmah i naš drugi „reket” Miomir Kecmanović (41). Zalet na travi je hvatao neuspešno u Hartogenbošu i Kraljičinom klubu u Londonu (ispao u prvom kolu), a ohrabrenje je došlo u Istbornu, gde se probio do četvrtfinala. I njegov prvi protivnik je Argentinac, ali mnogo poznatiji od Đokovićevog rivala, mada trenutno slabije plasirani. Dijegu Švarcmanu (98) iskustvo je svakako najveći adut. Prođe li Kecmanović, sastaće se s uspešnijim iz susreta nepredvidljivog Italijana Janika Sinera (osmi) i Švarcmanovog i Kačinovog zemljaka Huana Manuela Serundola (110).

U polovini žreba koju predvodi prvi nosilac Španac Karlos Alkaraz, a koja startuje u utorak, jesu još dva naša predstavnika (Filip Krajinović se povukao). Laslo Đere ( 56) igra s Amerikancem iz Pariza Maksimom Kresijem (55), a vatreno krštenje ima naša nova nada 19-godišnji Hamad Međedović (156), koji se, kao i kad je nedavno debitovao na Rolan Garosu, probio preko tri kola u kvalifikacijama. Prepreka za prvu grend slem pobedu mu je Australijanac Kristofer O Konel (70). Pažnja je usmerena i na 28-godišnju Nišlijku Nataliju Stevanović (225), koju je upornost iznela do debija na najvećim turnirima. Takođe je prebrodila tri meča u predtakmičenju, a sastaje se u utorak s Čehinjom Karolinom Pliškovom (19), finalistkinjom pretprošle godine.