Đoković progovorio o komunikaciji sa Ivaniševićem i saradnicima: Tražim im urme, oni mi donesu jabuku

I dok se priprema za duel sa španskim teniserom koji se najbolje snalazi upravo na šljaci, Novak Đoković je govorio o odnosu i komunikaciji koju ima sa Goranom Ivaniševićem i ostalim saradnicima koji ga uživo prate na svim turnirima.

Ne samo u Parizu, naročito u toku ove sezone, primetno je da Đoković češće tokom samih mečeva komunicira sa članovima svog stručnog štaba.

Neretko izgleda kao da od njih traži konkretne savete šta i kako treba da uradi prilikom izvođenja određenih poteza, pogotovo kod riterna.

Da sama komunikacija nekad izgleda kao „igra gluvih telefona“ i sam je dočarao koristeći ilustrativna poređenja.

– Tražim samo banane, urme i vodu. Stvarno, ne znam kako me ne razumeju? Pokažem im ovako – to je banana, pa ovako – za urme i onda ovako – za vodu. Ništa taktički – ostavio je Đoković zatečenim novinare u Parizu.

– Svaki put se dogovorimo pre meča – i dalje me ništa ne razumeju, pa mi donesu jabuku. Kakva jabuka, čoveče. Onda nađem krušku u torbi, kao da urme ne mogu negde da se nabave… Sada mi još stavljaju i neke magnete, baš svašta… – aludirao je Đoković na poslednje zapažanje javnosti da je imao neku neuobičajenu amajliju na grudima tokom meča sa Martonom Fučovičem.

Novak je objasnio i da je stanje u kojem se oseća pozitivno i usredređeno na meč u uskoj sprezi sa povećanom dozom nervoze.

– Ako nisam nervozan na terenu, postoje dva razloga za to – ili sam vrlo opušten, lagodan i pun samopouzdanja, ili ne marim mnogo za to da li ću pobediti ili izgubiti meč. Nervoza je deo mog posla, deo onoga čime se bavim. Nekada je pokazujem, nekada uspevam da je zadržim u sebi. Ponekad razgovaram sam sa sobom, ponekad sa timom, Najvažnije je da, šta god da se desi, uspete da se pregrupišete i nastavite u pravom smeru.

Jasno je i Novaku da će u nastavku grend slema u Parizu morati da poboljša formu i bude daleko konstantniji tokom mečeva.

– Uvek može bolje – ali nekako od sebe uvek očekujem puno. Znam da ću morati da igram bolje, staloženije i na višem nivou konstantnosti da bih mogao da osvojim ovaj turnir. Ja to znam, ali istovremeno verujem u sebe i svoje sposobnosti. Mislim da su prva dva meča prošla dobro, i da ima dosta toga pozitivnog što mogu da izvučem iz njih i to upotrebim za pripreme pred naredni izazov.

U skladu sa dometima na Rolan Garosu – dve titule i šest finala – Đoković se posle meča sa Fučovičem po 18. put plasirao u treće kolo najvećeg turnira na šljaci.