„Ipak, postoji mali razlog za sumnju“: Dopisnik britanskog Telegrafa o duelu Đokovića i Ruda u finalu Rolan Garosa

Verovatno biste mogli da provedete čitavo popodne anketirajući navijače na Rolan Garosu – dobro informisanu, ali često nesložnu grupu – i da ne pronađete niti jednog skeptika prema Đokoviću. Ipak, postoji jedan mali razlog za sumnju, piše u autorskom tekstu Sajmon Brigs, dopisnik britanskog Telegrafa iz Pariza.

U sobi za intervjue u petak uveče, 22. nosilac Aleksandar Zverev je upitan da li je stanje na grend slemu – koje pokazuje da je Đoković izjednačen sa Rafaelom Nadalom sa 22 osvojena šampionska naslova – najgori mogući početak za Ruda. Zar to ne predstavlja za Đokovića ultimativnu motivaciju?

Zverev je izrazio suprotno mišljenje.

„Mislim da ne bi moglo biti bolje (za Ruda), da budem iskren. Novak je jedan od najboljih igrača na svetu, to je sigurno, ali kad ste na ivici istorije, mislim da to dodaje malo pritiska. Svi se sećate finala US Opena koje je imao sa (Danilom) Medvedevim nakon što me je pobedio u polufinalu?“, dodao je Zverev.

„Pritisak, znate, mi smo svi ljudi. Novak je čovek. Svi to osećamo. Tako da mislim da je to najbolji scenario za Kaspera, da budem iskren.“

Odgovor Zvereva otkriva uvid koji može ponuditi samo profesionalac. Spoljni posmatrači često se iscrpe raspravljajući o podložnosti jednog igrača na udarni servis (sa dosta spina) ili ko će pobediti u duelu bekhendom. Ali takvi detalji su irelevantni ako vaša mentalna priprema nije ispravna, navodi Brigs.

Uzmimo polufinale u petak kao primer. Zverev nije imao pravu šansu protiv Ruda jer je ušao na teren s povredom butine. I slično se može reći i za Karlosa Alkaraza protiv Đokovića – osim što je glavni problem Alkaraza bio u njegovoj glavi.

Mlađani „broj 1“ je ušao u meč osećajući ekstremno naprezanje – najveće, kako je kasnije priznao, koje je ikada doživeo u teniskom meču – toliko da su ga grčevi obuzeli već nakon dva sata igre.

Đoković je sigurno previše „lukav lisac“ da bi sebi nanosio štetu na taj način u nedelju. Ali, verovatno će imati problema da blokira velike uloge u igri, što će ga verovatno učiniti napetim u određenim trenucima.

Rud, iako znatno inferiorniji igrač, u petak je govorio razborito kad je rekao da mora da iskoristi niska očekivanja i da igra bez pritiska.

Primer finala US Opena iz 2021. godine, na koji je pažnju skrenuo Zverev, svakako je relevantan, jer pravi Đoković tada nije ni došao na teren. Igrajući da postane prvi čovek koji je posle Rodžera Lejvera 1969. godine kompletirao kalendarski Grend slem (osvojivši sva četiri velika turnira u istoj sezoni), bio je neodgovoran i nekonzistentan tokom celog meča i na kraju je plakao u peškir tokom poslednjeg odmora pre nego što je Medvedev servirao za pobedu.

Istovremeno, to finale je došlo na kraju duge sezone u kojoj je Đoković pokušao – i nije uspeo – da osvoji olimpijsku titulu, kao i sve regularne događaje. Bio je ne samo zabrinut, već i „izgoreo“.

Ove sezone, međutim, odigrao je relativno skromnih 30 mečeva u malo više od pet meseci. Zbog odbijanja da primi vakcinu protiv kovida 19, propustio je sve američke turnire od finala sa Medvedevim.

Prema prognozi, vrelo vreme protekla dva vikenda će se konačno promeniti u nedelju popodne, tako da bi ovo finale moglo da postane prvi meč turnira koji se igra pod krovom. I opet, to bi verovatno bila dobra vest za Đokovića. Najpreciznijeg udarača loptice u igri, ponekad frustrira strujanje vetra koji uvek duva oko terena Filip Šatrije kad je krov otvoren.

U stvarnosti, međutim, Đoković samo treba da se pojavi i bude svoj pravi. (Što nije uspeo da uradi u Njujorku te čudne noći u septembru 2021.) Reč je o čoveku koji je svoje formativne godine proveo boreći se sa još tri giganta igre – Rodžerom Federerom, Rafaelom Nadalom i, u manjoj meri, Endijem Marejem. Da, Rud je divan borac i ima opasno oružje u svom forhandu sa jakim rotacijama. Ali jednostavno nije na istom nivou, zaključuje Brigs.

Neprekidnost tih epskih derbija „velike četvorke“ naučila je Đokovića kako da bolje upravlja formatom od pet setova od bilo kojeg drugog igrača. Danas, čak i sa 36 godina, i dalje deli lekcije generacijama koje dolaze.