foto EPA-EFE/TOLGA AKMEN EDITORIAL USE ONLYSa tri slavlja u finalima, Novak Đoković počistio je svoju konkurenciju na prošlogodišnjem Australijan openu, Rolan Garosu i Vimbldonu, izjednačivši tadašnju statistiku Rafaela Nadala i Rodžera Federera, ali od 11. jula 2021. čeka na 21. grend slem trofejnu recku i možemo samo misliti koliko je takav ambiciozan nestrpljiv da danas istrči na teren i ukrsti reket sa Britancem Kameronom Norijem u borbi za finale Otvorenog prvenstva Engleske (ne pre 15.30, a verovatno oko 16 sati).
Ako bi se šanse za uspeh posmatrale isključivo kroz prizmu brojki onda bi 26-godišnjaku sa Ostrva bolje bilo da danas uopšte ne kreće na najčuveniju tenisku travu, jer ne postoji nijedna bitnija cifra u njegovu korist. Devet leta stariji Srbin ubedljivo ga šije u broju pobeda u profesionalnim vodama – 1.005:130.
Kao nebo i zemlja su i na planu osvojenih titula, jer je momak rođen u Johanesburgu trijumfovao u svega 4 ATP finala, od čega samo jednom na nekom Mastersu – minule sezone u Indijan Velsu; dok je Beograđanin s prebivalištem u Monte Karlu i Marbelji uzeo čak 38 takvih trofeja, uz 14 osvojenih turnira kategorije 500 (bodova), 10 duplo manje vrednih i pet Masters kupova.
O direktnoj zaradi od tenisa i da ne pričamo, s obzirom da je za njega mislena imenica nešto manje od Đokovićevih 157 miliona dolara prihoda od turnirskih rezultata, a nešto više od šest miliona u istoj valuti realan ekvivalent onome što je on sam postigao udarajući malu žutu lopticu.
Na planu dobijenih/izgubljenih setova na putu do njihovog novog duela, međutim, nema razlike. Bivši reprezentativac Novog Zelanda, kog su bolji uslovi rada i kudikamo jača finansijska podrška prestrojili pod zastavu Velike Britanije, nije ostavljao puno prostora protivnicima – Anduharu (3:0), Munaru (3:2), DŽonsonu (3:0) i Paulu (3:0), da bi onda u maratonskom susretu sa Davidom Gofanom dva puta jurio prednost Belgijanca (3:2).
U isto vreme, vlasnik (po jednog) trofeja Dejvis kupa i ATP kupa sa Srbijom, čije se trobojke nije odrekao ni kao klinac mamljen britanskim pasošem i novcem, u napadu na svoje 11. vimbldonsko polufinale izgubio je ukupno četiri seta tokom mečeva sa Kvonom (3:1), Kokinakisom (3:0), Kecmanovićem (3:0), Van Rajthovenom (3:1) i na kraju sa Janikom Sinerom (3:2).
Nema drastične razlike ni u dobrom broju pojedinačnih parametara što samo govori u prilog činjenici da ne može biti slučajno to što je Nori tek četvrti britanski polufinalista u tzv. open eri Vimbldona, uz svog dobrog prijatelja Endija Mareja, Tima Henmana i Rodžera Tejlora, odnosno peti teniser iz tog dela sveta s visokim plasmanom na nekom grend slemu u novijoj istoriji, pošto je Kajli Edmund bio u Top četiri na Australijen openu.
Drugo, teško da će iko pored članova Đokovićevog tima i porodice uz ponekog kupca skupe karte, na tribinama biti podrška Novaku. Kemeron će uživati apsolutnu naklonost gledalaca, a razvoj situacije pokazaće da li će mu to okovati noge ili će sin dvoje mikrobiologa u huku hiljade ljudi pronaći dodatni izbor energije i motivacije.
Za njegovog rivala se zna da svako UA u svojoj glavi procesuira kao URA, jer je toliko puta, baš u inat svima, neprijatelljski raspoloženu okolinu na kraju balade terao da mu aplaudiraju. Ono što je još važnije jeste da je zdrav i prav, jer se od početka Vimbldona 2022. nije požalio na neke opasnije tegobe, kao sputavajući faktor u jurnjavi za Nadalom i njegove rekordne 22 GS titule.
London tik iza Melburna
S obzirom da je Novak posle Australijen opena (9) najviše šampionskih govora na turnirima klase 2.000 (bodova) održao na Vimbldonu (6) logično da su mu tako poređani i procenti dobijenih mečeva na individualnim takmičenjima top klase. U Melburnu ih ima 91 odsto a u Londonu je trenutno na 89. Slede US open sa 86, te Rolan Garos sa 84 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
