foto: Srdjan StevanovicStarsport.rs ©Tesnom većinom, prilikom nedavnog glasanja klubova iz Evrolige (6:5) odlučeno je da na mesto Đordija Bertomeua dođe Dejan Bodiroga, kao novo lice na poziciji predsednika i direktora Evrolige. Kataloncu je to očigledno teško palo.
Posle 22 godine na čelu Evrolige, Đordi Bertomeu je morao da abdicira. Nakon odlaska iz organizacije, u čijem je formiranju dobrano učestvovao, bez prevelikog ustezanja dao je kritički nastrojeni intervju za portal 2playbook.com.
„Sve je to deo Evrolige i koncepta koji nije postojao u 2000 godini. Napravili smo ligu i ja sam je napustio posle 22 godine. Tokom tog perioda smo usput videli radikalnu promenu pojmova o takmičenju u košarci i drugim sportovima. Osećaj je da smo stvorili nešto što je imalo uticaja i promenilo stvarnost. Postoje mnogi drugi pokazatelji o tome da smo zaista imali pozitivan uticaj.“
Bertomeu isitče da je prethodna organizacija Evroligu učinila globalnom.
„Pre svega, učinili smo košarku globalnom. Postojala je samo lokalna perspektiva, znali ste kada vaš tim igra i ništa više. Uvek kažem da smo iz individualističkog takmičenja napravili kolektivno. Klubovi takođe nisu bili međusobno povezani, ali 22 godine kasnije postoji grupa koja radi zajedno, donosi odluke. Kada smo počinjali, imali smo TV pokrivenost u samo sedam zemalja, a sada se Evroliga preko TV ekrana vidi u domovima 200 država. Uz to, mečevi su se igrali u malim dvoranama, s prosekom od jedva 2.000 ljudi, a sada je preko 9.000 gledalaca po meču.“
Uprkos tome što je jedan od razloga za njegov odlazak sa čelne funkcije bio vezan za finansijsko poslovanje Evrolige i vrlo mali benefit koji su ubirali klubovi, Bertomeu smatra da je liga dobro poslovala.
„Iz sezone posle koje smo sklopili sporazum sa IMG-om (2015) izašli smo sa budžetom od 36.000.000 evra, a otišao sam iz Evrolige ostavljajući godišnji budžet od 100.000.000. Napravili smo sopstveni identitet.“
Katalonac smatra da je Evroliga bila ispred svog vremena, odnosno momenat kada su se klubovi odvojili od FIBA i krenuli u realizaciju ideje stvaranja privatne elitne lige.
„Da, od početka smo bili ‘remetilački’ element. Kada smo 2000. napustili međunarodnu federaciju bilo je veoma teško. Trpeli smo veliki politički pritisak s kojim sam morao da se bavim, jer smo predložili nešto jedinstveno – takmičenje nije bilo organizovano od strane saveza, nego klubova koji su bili spremni na poslovni rizik. Sport je bio jedini sektor u kome ne odlučuju kapital, ni utakmice, već treće lice. Zato je bilo najvažnije da stvorimo sopstvenu ligu.“
Ekonomska kontrola poslovanja nešto je što i danas izaziva brojne kontorverze, s obzirom na to da većina klubova negativno posluje na godišnjem nivou.
„Finansijski fer-plej nije bio toliko težak. Kada smo ga implementirali, to nije postojalo na evropskom nivou. Klubovi se uvek žale da su oni ti koji troše pare, a Liga ih ne raspoređuje dovoljno. Ali podaci pokazuju suprotno. Nije da su klubovi rasli po stopi od 18% u proseku, a sama liga po 70%.“
Imao je prekaljeni pravnik odgovor i na to zašto su se klubovi protivili ekonomskoj kontroli.
„Neki klubovi su želeli i žele da pobede po svaku cenu. Za to im je potreban pristup igračima bez ikakvih ograničenja, što dovodi do pretpostavke da formiraju troškove ne gledajući na prihode. A onda se žale da liga daje malo novca umesto da ga uklope u svoj pravi posao. Postoje drugi koji su shvatili da im je kontrola neophodna za opstanak, po logici biznisa, čak i ako su oni ti koji najviše ulažu, jer znaju da postoji zajednička korist u tim ograničenjima. Da bi ta ekonomska kontrola bila produktivna neophodno je da svi imaju dovoljno poverenja jedni u druge i u organizaciji. Ako nije tako, onda je sistem ne funkcioniše.“
Bertomeu smatra da će se ravnoteža postići kada klubovi budu racionalizovali svoje troškove.
„Kada klubovi shvate da ne mogu da pobede uvek i da trošak mora da se uravnoteži. Mislim da postoji potencijal prihoda. Ali, to ne može da se postigne samo sa tradicionalnim tržištima. Prihod od prava u Francuskoj ili Nemačkoj generiše 1.000.000 evra. Bogata tržišta treba da budu uvedena u ekosistem Evrolige i to mora da bude praćeno poboljšanjem proizvoda, koji je uvek donosio značajan skok prihoda.“
Bertomeu je ponovio i da nije za poptuno zatvaranje Evrolige.
„Nisam za potpuno zatvaranje Evrolige, ali smo projektovali pristupnu piramidu sa Evrokupom koji je filter timova pripremljenih za Evroligu. Ujedno važne su i licence za ključna tržišta.“
Doskorašnji čelnik Evrolige dao je i nedvosmisleni odgovor zašto mu nije produžen ugovor.
„Mislim da je to zbog straha. Ako dođe do blokade, do koje se nadam da neće doći, neće to biti zbog podele između klubova, što očigledno postoji, već iz straha. Postoji određeni strah od donošenja neophodnih odluka kao što su fer-plej i to je jedan od ključeva za razumevanje onoga što se dogodilo. Do sada, sve odluke su donete konsenzusom, bez glasanja. Mislim da se više plaše neki menadžeri nego vlasnici, jer su se svi koraci koje smo predlagali, sukobljavali protiv njihovog načina rada i više ne bi mogli da pritiskaju vlasnike.“
Iskusni pravniki nije optimista po pitanju budućnosti Evrolige.
„Ne, jer bez jedinstva klubova ništa od ovoga ne bi bilo u prošlosti. U trenutku kada nemate samopouzdanja, ništa ne možete da uradite. Čudan je osećaj. Oni rade dugi niz godina i izgradili su nešto. Ne bih voleo da to znanje i iskustvo tu stane. Ne postoji određeni plan, ali iako smo u vremenu kada ljudi investiraju u sport, što mislim da može da pomogne, to nije obavezno i ukošarci.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
