Đorđević otišao, problemi ostali

Neuspeh na Mundobasketu nekako ga je uverio u ispravnost odluke koju je doneo još pre početka planetarnog takmičenja. Ambiciozan projekat sa italijanskim Virtusom, koji je samo ove godine vredan oko 15 miliona evra budžeta, kao i jedan vid prezasićenja, ali i činjenica da je na kormilu Srbije „obrnuo igricu“ doveli su do toga da Košarkaši savez Srbije praktično od danas započne sa misijom pronalaženja adekvatnog naslednika Saše Đorđevića. Dvojica racionalnih i čini se jedinih relevantnih kandidata u ovom trenutku su Igor Kokoškov i Saša Obradović.

Nažalost, umesto da sa selektorskog mesta ode sa najsjajnijom medaljom na Mundobasketu, Đorđević je poziciju prvog čoveka struke napustio ne odgovorivši na brojna pitanja koja su se nametnula pre i tokom Svetskog prvenstva u Kini. Zašto je otpisao, a da šansu tokom priprema nije ni pružio Nikoli Kaliniću i Nemanji Nedoviću? Zbog čega je uporno forsirao pojedine igrače koji su prethodno imali vrlo loše klupske sezone, a bilo je i očigledno da su prošli igrački zenit? Koji su bili razlozi menjanja pozicija pojedinaca koji ni u jednom trenutku nisu mogli da odgovore zahtevima na mestima na kojima se traži veća brzina, snaga i tehnička umešnost? Zašto je i ko je omogućio Nikoli Jokiću da izignoriše obaveze prema novinarima i dođe fizički nespreman na pripreme? Zbog čega mu je poljuljan autoritet i zašto je taktički pročitan i nadigran protiv Španije i Argentine? Iz kojih razloga nismo do kraja iskoristili prednost četvorice centara na niskom postu…..

Sva ova i još brojna pitanja sačekaće naslednika Aleksandra Đorđevića. Igor Kokoškov je bio davnašnja želja Saveza i sa trenersko/ljudskog aspekta možda bi bio i najbolje rešenje. U pitanju je vrhunski stručnjak, dokazan u NBA okvirima tokom maltene 20-godišnjeg staža, uglavnom u ulozi asistenta u brojnim franšizama. Vlasnik je i NBA prstena osvojenog 2004. sa Detroitom i posle neuspešne debitantske sezone kao prvog čoveka struke Finiks Sansa od ove takmičarske godine nalazi se u stručnom štabu Sakramenta. Vodeći Gruziju sedam godina, zatim i Sloveniju do titule šampiona Evrope 2017. Kokoškov je permanentno radio kao asistent u Finiksu, Klivlendu, Orlandu i Juti tako da angažman u Sakramentu ne bi trebalo da bude problem.

Tačno je da FIBA „prozori“ za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo počinju već u februaru 2020. međutim primer Serđa Skariola koji je ostao selektor Španije uprkos zaposlenju u Torontu tokom kvalifikacija za Mundobasket dokaz je da je kompromis moguć. Ukoliko se Savez odluči za Kokoškova za očekivati je da predsednik Predrag Danilović i Vlade Divac, generalni menadžer Kingsa, pronađu rešenje. Prijatelji su poslednje tri decenije, pritom je Divac izlazio u susret Savezu omogućivši, pre svega, Bogdanu Bogdanoviću i Nemanji Bjelici da kao članovi Kingsa budu deo reprezentacije svakog leta. Kokoškov je više puta isticao da mu je mesto selektora Srbije najveća i jedna od retkih neostvarenih želja u trenerskoj karijeri.

Saša Obradović je jedini srpski trener iz „mlađe garde“ koji u kontinuitetu vodi evropske klubove solidnog renomea poslednjih 14 godina. Prošle sezone proglašen je za najboljeg trenera Evrokupa, predvodeći rusku Lokomotivu do finala tog takmičenja. „Malu revoluciju“ napravio je 2006. kada je sa Kelnom osvojio Bundesligu, a 2015. je takođe proglašen za trenera godine u Nemačkoj. I sam je isticao da mu je san vođenje reprezentacije Srbije.

Tokom izvanredne igračke karijere sa reprezentacijom je osvojio sva moguća zlata, i to u više navrata, osim olimpijskog. Potencijalna prepreka mogao bi da bude njegov višegodišnji ugovor sa Monakom koji je ne tako davno potpisao, dobivši ujedno veliku slobodu, objedinivši faktički pozicije trenera i menadžera.

Bogdan najbolji strelac Mundobasketa

Bogdan Bogdanović vratiće se iz Kine bez željene medalje, ali sa vrednim individualnim priznanjem. On je sa ukupno 183 poena postao najbolji strelac Mundobasketa, nadmašivši Australijanca Petija Milsa za samo jedan poen. Bogdanović je u Kini beležio 22,88 poena po utakmici, po čemu je za nijansu ispred njega reprezentativac Južne Koreje Guna Ra. Naturalizovani Amerikanac ostvario je prosek 23,0, ali na samo pet mečeva, koji uključuju razigravanje za plasman od 17. do 32. mesta.