Sve i da maleni Island protiv stare fudbalske sile Francuske bude samo statista u poslednjem četvrtfinalnom meču na prvenstvu Evrope, ono što su hrabri borci velikog srca sa severa pre toga uradili na njihovom prvom velikom takmičenju u istoriji može da posluži kao podloška za filmski scenario.
Sa vanremenskim lajtmotivom o pobedi Davida nad Golijatom, bezvrednosti novca pod naletom strasti i(li) blagodetima sistematskog rada, s mnogo sitnih koraka na putu do ogromnog uspeha.
Osim njih samih, malo ko je verovao da će debitanti preživeti F grupu, a „ribari“ su navukli gnev prepotentnog Kristijana Ronalda u remiju s njegovim Portugalom – 1:1, spustili Mađarsku na zemlju posle startne euforije – 1:1 i nokautirali grogiranu Austriju – 2:1 za direktan prolaz u Top 16, s istim brojem bodova kao Mađari, ali slabijom gol razlikom od Kiraljija i društva. Nisu bili brojniji ni oni što su tipovali na Ragnara Sigurdsona, Kolbeina Sigtorsona i ekipu protiv nadobudne Engleske, bez obzira na njene toplo-hladno partije, a njih dvojica ne samo da su izrežirala brzinski preokret protiv (samo) večitog favorita iz senke – 2:1, nego su sa ostalima skupocenim zvezdama i zvezdicama Premijer lige održali predavanje na temu požrtvovane, timske i osmišljene odbrane, oplemenjene doziranom ofanzivom u pravom tajmingu.
– Mislili su da će ova utakmica za njih biti lagana šetnja u parku. Umesto toga, dobili su lekciju koju će upamtiti. Sigurno će nas sanjati, od sada smo njihova noćna mora. Maštao sam o tome da igram s Englezima, a sada sam ih s mojim prijateljima poslao kući. Fantastično – ne libi se „jakih izjava“ Sigurdson, baš kao što nisu ni drugi „vikinzi“ od početka turnira.
Ne zato što im je klanjanje cele fudbalske planete pomutilo razum, već zbog toga što njihovi rezultati, ma koliko bili senzacionalni, nisu nimalo slučajni. Holandija se prva uverila u to, jer su je baš igrači iz zemlje vulkana i vetrova s dve pobede ostavili bez EURO, a da se nešto veliko valja iza brda osetile su i Češka i Turska u istoj trci. Islanđani su rasli od jednog do drugog ciklusa kvalifikacija, pa je po zakonima velikih brojeva morao doći trenutak kada će rezultatski eksplodirati.
– Bili smo na korak od plasmana na prošli Mundijal, ali su nas Hrvati dobili u baražu. Nismo imali razloga da mnogo žalimo, stvarno smo naišli na dobrog rivala. Ali, postali smo uvereni da ćemo otići na EURO 2016. Prosto smo znali da je došlo naše vreme. Isto kao što sada, u dubini svog srca, znam da ćemo proći grupu. A onda? Verovatno će nas čekati neka vrhunska ekipa. Statistički mi i nećemo imati neku šansu. Ali… – izgovorio je pre početka turnira u Francuskoj zubar i trener Heimir Halgrimson, kojeg je fudbalski savez Islanda pre nekoliko godina dodelio čuvenom Šveđaninu Larsu Lagerbeku za pomoćnika u selektorskom poslu.
Fudbalska vlada zemlje bez tradicije i pedigrea u ovom sportu, minijaturne igračke baze, jer ima tek malo više od 300.000 stanovnika, nije svu odgovornost svalila na pleća ovog dvojca. Još krajem devedesetih počela je masovna izgradnja pokrivenih stadiona, s podnim grejanjem, i hala za treniranje, pa danas svaka škola ima makar jedan teren kojem surova klima ništa ne može.
Planski se ulagalo i u školovanje trenera, i to ne samo seniorskih timova, pa od njih 640 čak 70 odsto ima UEFA pro licencu, s kojom mogu da rade bilo gde u svetu. Brojčano inferiorni u odnosu na evropsku konkurenciju Islanđani su odstupili od opšte prihvaćene surove selekcije talenata u ranom tinejdžerskom dobu, pa su mnogi igrači tek u ranim dvadesetim godinama dosegli ozbiljan fudbalski nivo, Pre nego što su imigrirali u susedne zemlje ili (u manjem broju) u neke od liga „čuvene petice“. Promišljeno i strpljivo radilo se i s navijačima.
Treneri 12 (polu)profesionalnih klubova idu im na noge i, na mestima njihovog okupljanja, u civilizovanim dijalozima diktiraju imena prvih 11, objašnjavaju izbor mogućih izmena, serviraju taktiku… I selektori to rade, jer im je približavanje narodu donelo brojniju podršku s tribina, a fudbalerima slavu i poštovanje kakve nisu ranije imali u domovini.
Da li će ova neverovatna povezanost nacionalnog tima sa njihovim pristalicama, u kombinaciji sa akumuliranim znanjem i htenjem na terenu i oko njega, izroditi novi epski uspeh „ribara“ na EP? Svi smo znatiželjni da saznamo odgovor. Prvenstveno Francuzi. Jesu „pojeli“ Republiku Irsku u osmini finala, ali posle onoga što je Island uradio njihovom večitom rivalu Engleskoj teško da mogu mirno da spavaju.
Lineker: Više vulkana nego fudbalera
Penzionisani engleski fudbaler Garti Lineker surovo iskreno je ispratio eliminaciju svojih naslednika sa EP.
– Najgori poraz u našoj istoriji. Engleska je izgubila od zemlje s više vulkana nego profesionalnih fudbalera. Sjajno odigrano, Islanđani – rekao je istinu čuveni špic, jer Island ima 128 profesionalnih igrača i 130 aktivnih vulkana.Vikinzi oterali Hodžsona
Onako kako nalažu nepisana pravila struke, komandnu odgovornost za krah Engleske na Evropskom prvenstvu preuzeo je selektor Roj Hodžson. Vremešni stručnjak se još u noći poraza od Islanda povukao s mesta šefa stručnog štaba (u proseku) najmlađe reprezentacije na turniru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.