Dok srpski odbojkaši tonu, odbojkašice vladaju svetom: Zašto muška odbojka tone sve dublje, dok devojke ređaju zlatne medalje?

U naredne tri godine odbojkašice su osvojile bronzu na Olimpijskim igrama 2021. i Ligi nacija 2022, srebro na prošlogodišnjem prvenstvu Evrope i, pre nekoliko dana, odbranile titulu prvakinja sveta, a odbojkaši su bez medalja.

Za popularnost i razvoj odbojke u Srbiji zaslužan je Aleksandar Boričić, koji je uspostavio sistem rada u nacionalnom savezu, ali i rezultati odbojkaša, koji su od polovine 90-ih godina prošlog veka beležili velike uspehe i donosili medalje sa velikih takmičenja.

Ipak, čini se da muška reprezentacija u poslednje vreme stagnira. Od iznenađujućeg zlata na prvenstvu Starog kontinenta 2019, najpre se nisu plasirali na Olimpijske igre u Tokiju. Potom su na prošlogodišnjem Evropskom prvenstvu ostvarili dobar rezultat i osvojili četvrto mesto, ali je utisak da nisu prikazali dobre partije. Kao neuspeh može se oceniti i učinak na poslednjem prvenstvu sveta, koje je ove godine odigrano u Poljskoj i Sloveniji, gde su eliminisaniu od selekcije Argentine u osmini finala.veta, a odbojkaši su bez medalje.

Reprezentacija Srbije je na poslednjem kontinentalnom šampionatu bila najstarija selekcija na takmičenju, koje je brojnim evropskim selekcijama poslužilo za smenu generacija pred Olimpijske igre u Parizu. S druge strane najmlađi igrači u selekciji koju je vodio Slobodan Kovač bili su 24-godišnjaci Vuk Todorović i Pavle Perić, a njih dvojica nemaju značajnu u ekipi. Dodatni problem je i to što u mlađim kategorijama Srbija nije ostvarila dobar rezultat još od 2009. godine kada je selekcija do 19 godina bila šampion i što su glavne poluge nacionalnog tima još uvek igrači iz te generacije, koji sada imaju više od 30 godina.

Nakon odlaska Zorana Gajića sa funkcije selektora, Veselin Vuković i Ljubomir Travica su se zadržali kratko na klupi, a potom je uspostavljen kontinuitet sa Igorom Kolakovićem (od 2006. do 2014), koji je osam godina vodio ekipu. Nikola Grbić je bio selektor od 2015. do 2019. bez medalja na velikim takmičenjima, a njega je nasledio Slobodan Kovač, koji je osvojio zlato na šampionatu Evrope, ali je dobio otkaz dve godine kasnije, nakon četvrtog mesta na istom takmičenja. Ekipu je ponovo preuzeo Igor Kolaković i startovao neuspesima u Svetskoj ligi i na Svetskom prvenstvu.

Odbojkaši su napravili ključne rezultate za popularizaciju odbojke u Srbiji, ali, kako je vreme odmicalo, odbojkašice su preuzele primat i u uspesima, ali i u popularnosti.

Čini se da je ključ uspeha kontinuitet – od 1996. godine žensku reprezentaciju Srbije vodila su trojica trenera, a najvažniji momenat dogodio se 2002. kada je Zoran Terzić zamenio Darka Zakoča. U narednih 20 godina Terzić je najpre uspostavio sistem, a onda od prve medalje, bronze na Svetskom prvenstvu 2006. pa do srebra na prošlogodišnjem Evropskom prvenstvu osvojio ukupno 18 odličja na velikim takmičenjima.

Svom nasledniku Danijeleu Santoreliju ostavio je ekipu koja je u nedelju odbranila svetsko zlato trijumfom nad Brazilom u finalu.

Ono u čemu je ženska reprezentacija u velikoj prednosti je ogromna baza u mlađim kategorijama. Po zvaničnim podacima Odbojkaškog saveza Srbije skoro polovina devojčica koje se bave sportom u Srbiji treniraju odbojku, a u mlađim kategorijama ovim sportom se bavi pet puta više devojčica nego dečaka.

U narednih nekoliko godina za srpsku odbojku će najveći izazov predstavljati činjenica da domaći klubovi nemaju dovoljno novca i da je liga daleko ispod kvaliteta reprezentacije. Još 2018. proslavljeni reprezentativac Andrija Gerić je upozoravao da to može presudno da utiče i na nacionalni tim, naročito u muškoj konkurenciji.
„Klupska odbojka je na niskom nivou i za deset godina bi mogao da bude problem oko toga ko će igrati za reprzentaciju. Mi trenutno nemamo mlade igrače ekstra kalibra, generacija 1991. je bila prvak sveta u juniorskoj konkurenciji, a sada u toj konkurenciji ne možemo da se kvalifikuje na Evropsko prvenstvo“, upozorio je tada Gerić, a situacija se u klubovima od tada dodatno pogoršala.