Dokumentarac, uramljeni dresovi, emotivne objave... : Italija obeležila dan rođenja Siniše Mihajlovića (VIDEO, FOTO) 1EPA-EFE/MASSIMO PERCOSSI

Druga domovina srpskog defanzivca i trenera čuva uspomenu na svog rano preminulog junaka sa fudbalskih stadiona.

Da nije prošlog 16. decembra izgubio dugu bitku sa leukemijom, Siniša Mihajlović bi danas napunio 54 godine, ko zna šta radio, kakve planove pravio… ali smrt ga je otela porodici, prijateljima, Srbiji i Italiji.

Ostavivši ceo fudbalski svet bez nekadašnjeg igrača posebnog kova, temperamenta, nazora… i trenera zanimljive karijere i karaktera, čiji lik i delo nikoga nisu ostavljali ravnodušnim. A imali su svuda poštovanje.

Naročito na Apeninima, gde je došao iz Crvene zvezde, ovenčan slavom evropskog i svetskog šampiona, a ostavio dubok trag prvo kao neustrašiv čuvar protivničkih kolega i izvođač strašnih slobodnih udaraca u Romi, Sampdoriji, Laciju i Interu.

Posle toga i kao šef stručnih štabova Katanije, Fiorentine, Sampdorije, Milana, Torina i Bolonje (u dva mandata), na čijoj klupi je proveo poslednju profesionalnu sezonu. Onu pretočenu u film „Mi smo jedno“.

 

U dokumentarcu predstavljenom povodom nedočekanog rođendana, tokom pet polučasovnih epizoda, u produkciji TV kuće DAZN, zabeleženo je sve što su on, ekipa i ostali u Bolomnji proživljavali dok se njihov Miha borio sa kancerom, a tim sa rivalima u Seriji A.

„Ne sme da nam se desi da nam se Ilićić okreće tako u sredini. Morate da ga udarite”, obratio se bivši selektor Srbije svojim izabranicima u poluvremenu meče sa Atalantom.

“Sramota! Sramota! Sramota! Ovo nije bila utakmica!”, besno je izgovarao stručnjak rođen u hrvatskom Borovo selu posle jednog od prvenstvenih poraza od Samdorije.

“Sedeću ovde i ne idemo nigde dok mi ne objasnite u čemu je problem. Nigde ne žurim. Moramo da pljujemo krv, nemamo šta drugo da radimo. Ako ne budemo ljuti imaćemo u…nu sezonu”, govorio je Mihajlović nakon izgubljene utakmice sa Ternanom.

“Igrali ste herojski. Preko puta su možda bili bolji igrači od vas, ali vi ste bili bolji ljudi, a to je ono što se računa i u životu”, ishvalio je igrače Bolonje njihov šef za igru nad favorizovanim Interom.

“Dopada mi se. On je sudija koji dozvoljava igru. Tako da mi nisu potrebni ljudi koji će da se bacaju po terenu, nego ljudi koji će da se pobiju”, upozoravao ih je na sudijski stil poznatog Danijelea Orsata.

Na kraju filma nabijenog emocijama ovekovečeno je zadnje obraćanje Mihajlovića ekipi, kada je Siniša sa suzama, iz bolničkog kreveta, održao oproštajni govor ekipi. I objasnio koliko su mu značili.

“Bilo je trenutaka u kojima ne znam ni sam kako nisam poludeo. Nisam se javljao ni deci, jer nisam želeo da me vide tako umornog i slabog… Znate li šta sam radio u takvim trenucima? Gledao sam vaše utakmice. I bio sam ponosan”,

Ovog ponedeljka su i na čuvenom Olimpiko stadionu u Rimu postavljeni dresovi sa brojevima 11 i 4, koje je prijatelj brojnih državnika i javnih ličnosti u Italiji nosio dok je igrao za Romu, odnosno Lacio. Tom svečanom i tužnom sinu prisustvovali su i njegova supruga Arijana, majka Viktorija i trojica sinova iz braka sa nekada popularnom TV voditeljkom, s kojom ima i dve ćerke.

 

„Bio je šampion na terenu i van njega, iskren, istinski i direktan saigrač koji je do poslednjeg dana predstavljao veliki primer snage i hrabrosti“, rekao je tom prilikom Alesio Skarkili, nekadašnji Mihajlovićev saigrač iz dva rimska kluba.

Neki drugi njegovi itaijanski klubovi, poput Milana, putem društvenih mreža su podsetili svoje navijače na život i fudbalsku zaostavštinu popularnog „bombardera“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari