Domaćini i Belgijanci

Svaka država ima svoja COVID pravila i propise kojima se utvrđuju ulasci stranih državljanja.

Čitav koncept je takav da su neke reprezentacije povlašćene u odnosu na druge, pre svega iz razloga što su svoje utakmice mogli da igraju u svojim zemljama i pred svojom publikom.

Devet reprezentacija igralo je pred svojom publikom, od čega su šest prošle grupnu fazu takmičenja.

Poljska je na primer prvu utakmicu igrala u Rusiji a već sledeću morali su da putuju za Španiju, na megdan domaćinu, pa opet nazad za Rusiju na poslednju utakmicu grupne faze.

U takvim okolnostima napraviti rezultat je u domenu teorije.

Mišel Platini izjavio je 2012. godine kada je doneta odluka o EURO2020, „Evropsko prvenstvo u više zemalja je luda, ali dobra ideja“.

Iz ovog ugla gledanja, reklo bi se da ideja nije bila ni luda ni dobra, već je bila nepravedna prema pojedinim učesnicima takmičenja.

Ako na sve navedeno dodamo i pandemiju koja je zahvatila čitav svet, koja je u velikoj meri otežala kretanje igrača, što je osim strogih zdravstvenih kontrola dovela u veći rizik sve igrače da obole od zarazne bolesti koja bi ih sigurno eliminisala iz daljeg učešća iz takmičenja, domaćini su u velikoj meri privilegovani.

Tako su se neki veoma važni igrači kao što je Ivan Perišić iz Hrvatske, zarazili menjajući gradove i zemlje i nisu mogli da pomognu svojim reprezentacijama u borbi za visok plasman, kada su bili najpotrebniji.

EURO2020 ostaće upamćen kao takmičenje „domaćina“ a jedini koji im mogu pomutiti slavu u ovom trenutku su Belgijanci.

Autor je predsednik sindikata profi fudbalera (SPFN)