Dominacija rogova u vreći

Bila je to, zapravo, “ modifikovana verzija“ originalne postave Čikago Bulsa koja je vezala prve tri titule od 1991. do 1993. a za obe generacije „zajednički imenitelji“ su bili Majkl Džordan i Skoti Pipen.

Kako su zapravo funkcionisali najbolje je dočarano u serijalu „The Last Dance“ u kojem se opisuju gotovo svi problemi zbog koji se na kraju i raspala ekipa koja je sigurno mogla da potraje još dve-tri sezone.

Džeri Kraus, tadašnji generalni menadžer kluba i neko ko je bio zaslužan za dovođenje Skotija Pipena 1987. dogovorivši trejd sa Sijetl Supersoniksima neposredno nakon obavljenog drafta, vremenom se pretvorio u „kliker u cipeli“ koji je pred poslednju sezonu 1997/98 doneo neke, ispostaviće se krucijalne odluke posle kojih je raspad generacije bio neminovan.

Ironije radi, Kraus je neko ko je Fila Džeksona postavio prvo za pomoćnika Daga Kolinsa, a onda ga je 1989. imenovao za šefa struke, uručivši otkaz, do tada najomiljenijem treneru Majkla Džordana u Bulsima.

Isti taj generalni menadžer, jedanaest godina kasnije biće direktno odgovoran za odlazak Džeksona iz Čikaga, nakon šest osvojenih titula, sve zbog sumanutog rezona da Bulsi moraju da naprave smenu generacija u kojoj više neće biti mesta za Fila Džeksona i Skotija Pipena.

Otkaz Džeksonu posle šeste osvojene titule u krajnje dramatičnom finalnom serijalu sa Juta Džezom, značio je i kraj mandata Majkla Džordana u Bulsima, s obzirom na to da je Leteći Majk tokom sezone 1997/98 konstantno ponavljao da je njegov ostanak u Čikagu usko vezan sa budućnost Fila Džeksona u „Gradu vetrova“.

Bila je to tako uspešna generacija na terenu, a tako posvađana van sportskog igrališta.

Džordan je vremenom postajao takav radoholik da je njegovim saigračima bivalo sve teže da ga isprate.

Pojedinci su se plašili njegovih reakcija na treninzima; neretko je potezima umeo i da ponizi saigrača, tako ga isprovocira da je tenzija postajala nepodnošljiva i za izuzetnog pedagoga kakav je bio Fil Džekson.

Zbog neracionalne odluke da potpiše predugačak ugovor na šest godina, tada vredan 18 miliona dolara, iako je savetovan i od gazde kluba da to ne čini, Skoti Pipen je u poslednjoj sezoni namerno sabotirao ekipu ne želeći da izvrši operaciju noge tokom letnje pauze kako bi zdrav stigao na početak priprema (odluku o potpisu tako dugačkog ugovora pravdao činjenicom da je imao dvanaestoro braće i sestara i bolesnog oca).

Želeo je time da natera upravu kluba da ga trejduje, nezadovoljan činjenicom da ne može da napravi reviziju ugovora.

I sam je priznao da je imao nečasne namere prema saigračima koje su doprinele pogoršanju i ovako lošeg ambijenta u ekipi.

Nepredvidiv, Denis Rodman je, recimo, usred sezone tražio da ga Džekson pusti da na nekoliko dana ode u Las Vegas.

Iako je dogovor bio da se posle 48 sati vrati u trening centar, Rodman je samovoljno ostao još par dana duže opijajući se i menjajući devojke svako veče.

Istovremeno, Pipen nije mogao da „svari“ činjenicu da se Toni Kukoč izborio za ulogu i minutažu u ekipi na poziciji koju je i on delimično pokrivao.

Animozitet je bio takav da ga je Pipen namerno preskakao u dogovorenim akcijama, koje je upravo Toni trebalo da završava.

Vođen indijanskim tradicionalnijm vrednostima, Džekson je na trenizima koristio metode kojima je pokušavao da mentalno relaksira igrače. Rodmanu se to nikako nije dopadalo, iako je i sam bio upoznat sa nekim od tih običaja.

Kraus je pred početak poslednje sezone saopštio Džeksonu da po završetku takmičarske 1997/98 više neće biti trener ekipe, bez obzira na krajnji rezultat.

Da mu više nije bio drag, pokazao je i potezom da ga ne pozove na svadbu na kojoj su bili svi važniji ljudi iz kluba.

Kao sledbenik Teksa Vintera, izumitelja napada u trouglu, Džekson je uspeo da nagovori Majkla Džordana da prihvati njegove ideje koje su podrazumevale daleko veći i produktivniji protok lopte i traženje saigrača u najboljoj poziciji za šut ili prodor.

Delom i zbog toga, a prevashodno iz želje za pobeđivanjem, ekipa je prevazilazila očigledne međusobne razlike i netrpeljivosti i u te tri poslednje sezone osvojila isto toliko titula postavivši rekord po broju pobeda u regularnom delu jedne sezone.

Takmičarsku 1995/96 završili su sa skorom 72-10 što je bio rekord koji će tek 2015/16 oboriti Golden Stejt Voriorsi – skorom 73-9.