Dominikanska Republika nije košarkaška egzotika, Karl Entoni Tauns je „tata“ a verno ga slede brojni „Evropljani“

Meč sa Dominikanskom Republikom za reprezentaciju Srbije bi svakako mogao da bude odlučujući. U nedelju će „orlovi“ igrati ili za perfektan skor i izbegavanje Amerikanaca u četvrtfinalu ili za „goli život“ ukoliko u petak ne savladaju Italijane.

Možda Dominikanci nisu bili najozbiljnije shvaćeni kada su izbacili Argentinu pred njenim navijačima u presudnom meču za plasman na Mundobasket. Možda je i jedva izvojevana pobeda nad Filipinima, na startu Svetskog prvenstva predstavaljala argument onima koji su bili ubeđeni da će puleni Nestora Garsije sigurno kapitulirati protiv Italijana, međutim kada su i Azuri doživeli poraz svima je postalo jasno da sa Karlom Entonijem Taunsom i saigračima nema šale.

Sjajni centar Minesote i NBA Ol-star igrač uživa u nastupima za Dominikansu Republiku na Mundobasketu. Iako je po ocu Amerikanac, rođen i odrastao u Nju Džersiju, zbog velike emotivne povezanosti sa majkom, odlučio je da nastupa za državu u kojoj je ona rođena.

Neretko se na internetu mogu videti klipovi u kojima sa saigračima iz reprezentacije peva, glumi, smišlja skečeve i time pokazuje da sebe ne smatra vrednijim u odnosu na ostale reprezentativce koji se prema uspehu i zarađenom novcu ne mogu meriti sa jednim od najkompletnijih centara današnjice.

Tauns se tokom Mundobasketa potpuno podredio kolektivu, nameće se utisak i da je prihvatio nešto manju rolu kako bi se, pre svega, bekovi osećali komforno u svojim ulogama. Andres Feliz je neko ko je napravio najbolju konekciju sa Taunsom. Košarkaš španskog Huventuda pokazuje da možda ima kvaliteta i za evroligaški nivo košarke, a zajedno sa Huanom Monterom čini odličan tandem organizatora igre.

Dominikana sa košarkašima Huventuda i Gran Kanarije ima garantovanih deset asistencija u proseku, ali i oko 25 poena, što je nekih 27 odsto ukupno datih po utakmici.

Selektor Nestor Garsija okupio je i uigrao veoma kvalitetnu ekipu u kojoj čak sedmorica igrača znanje dokazuju u NBA ligi ili evropskoj konkurenciji. Gotovo na svakoj poziciji Argentinac ima po dva korisna rešenja, a naročito u centarskoj liniji može da se pohvali raznovrsnošću. Jednostavno, Karl Entoni Tauns, iako po vokaciji petica, može bez problema da u paru igra sa novom akvizicijom Bešiktaša, snažnim Anhelom Delgadom ili iskusnim Elojiem Vargasom. Antonio Penja je takođe u grupi snažnih i korpulentnih igrača u centarskoj liniji.

Kada su zajedno u igri, centar Minesote je taj koji širi igru, šutira sa perimetra ili sa visokog posta kreira za druge, pogotovo bekove.

Selektor Garsija u rotaciji koristi čak jedanaest igrača, među kojima brojni imaju veoma dobru tehniku i sposobnost kreacije za druge. Uostalom, u uvodnoj fazi Dominikana je u proseku ostvarivala osamnaest asistencija po utakmici.

Iako procenti to ne pokazuju, Dominikana u sastavu ima veoma dobre šutere i skorere. Na manje od 30 odsto uspešnosti to se ne može statistički dokazati, ali Feliz, Montero, Liz, Figeroa, Mendoza i Kinjones mogu svaku reprezentaciju da „zaviju u crno“. Svi oni, osim Liza, igraju u respektabilnim evropskim klubovima, dok je Lester Kinjones košarkaš Golden Stejta.

Momak rodom iz Brentvuda u Americi i nekadašnji student na Memfisu najviše je podbacio od starta Mundobasketa i dobrano razočarao sve one koji su podrobnije ispratili njegove partije na ovosezonskoj Letnjoj ligi. Procenti šuta su mu užasni i trenutno je na svega 3,7 poena u proseku.

Defanzivno, Dominikana je pokazala određene manjkavosti u gotovo svim segmentima, naročito u odbrani „pik“ igre. Jedino je Angolu uspela da zadrži na ispod 70 primljenih poena, dok su Italijani i Filipinci prebacili 80.

Na drugoj strani, veći deo produkcije ostvaruje iz igre dva na dva u kojoj može da se osloni na dvostruku opasnost preko Feliza u kreaciji i Taunsa kada je reč o egzekuciji. Dominikana dobro kontroliše ritam meča, retko kada gubi konce u igri i konstatno je preko visokih i snažnih igrača prisutna na ofanzivnom skou.