Dragan Kapičić: Prilagodi se ili umri

Tako prolaze i izolacijski dani Dragana Kapičića, čije je predsednikovanje Košarkaškim savezom Srbije potrajalo od aprila 2007. do istog meseca 2011. godine.

– Teško je govoriti o nečemu što ni naučno nije još sasvim definisano i objašnjeno, ali svako od nas ima pravo na lični doživljaj surove današnjice. Tako bih ja svoj komentar izmestio iz teritorijalnih okvira, jer je pandemija korona virusa tragedija globalnih razmera. Bez obzira što se radi o prirodnoj stvari, ja je posmatram kao težak poraz ljudskog roda. Šokiran sam i razočaran spoznajom da je ceo svet jedna velika žrtva nečega što je odavno trebalo biti iskorenjeno ili makar zadržano pod kontrolom. Bezbroj je pitanja i dilema zdravstveno-moralno-ekonomske-političke prirode… očekujem da jednog dana dobijemo odgovore, prezentovane s dobrom ili lošom namerom, ali uznemiravajuće je čekati konačni ishod nesreće koja nas je sve snašla – ne libi se da za Danas ogoli intimno preživljavanje planetarne drame 71-godišnji Beograđanin.

Osvajač titule svetskog prvaka 1970. u Ljubljani i evropske krune pola decenije kasnije u Beogradu – sve u dresu nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, čiji je reprezentativac bio i kada je ova stizala do još pet zlatnih i tri srebrne medalje na SP, EP i Balkanijadama – nevoljno podnosi i istinu da niko na kugli zemaljskoj nije u stanju da kaže kada i kako će se desiti povratak životu bez straha od socijalne bliskosti.

– Ne znam za druge, ali meni je grozan ovaj osećaj kolektivne bespomoćnosti. Prvi put smo svi u istom problemu, prvi put nemamo na koga da se ugledamo i kažemo „Vidiš kako je rešio problem, hajde da uradimo isto“. Odjednom smo svi ranjivi i sve je tako neizvesno. Nepojmljiva i razočaravajuća mi je ovolika količina pojedinačne i kolektivne nebezbednosti. Mi stariji ne smemo na ulicu, među ljude, u godinama kada je normalno sumirati život i uživati u stečenim plodovima rada, a mlađi žive u strahu od budućnosti. A, koliko juče je cela civilizacija progresivno grabila napred.

Najbolji strelac u istoriji KK Crvena zvezda kroz istu prizmu doživljava i striktnu zabranu kretanja osobama njegove dobi, koja je već mesec dana na snazi u Srbiji.

– Prihvatam ono što struka kaže i država nalaže, prilagođavajući se novonastaloj situaciji na neki svoj način. Kao u izreci zgodnoj za upotrebu u sadašnjem trenutku – prilagodi se ili umri. Samo, nije lako ovoliko dugo biti zatvoren u četiri zida i, još više, ne znati kada će doći kraj izolaciji. To izaziva psihičku teskobu.

Sin narodnog heroja Jova i otac poznatog glumca Stefana Kapičića ne libi se da prizna da nema mira ni onda kada pokuša da se mentalno relaksira.

– Kao bivši sportista imam potrebu za fizičkom aktivnošću, koja se nedeljama svodi na gimnastiku i šetnju po stanu. A, glava? Voleo bih da sam u stanju, ali ne uspevam da se koncentrišem na čitanje knjiga. Jednostavno, ne mogu pobeći od iščitavanja novinskih tekstova, praćenja televizijskih emisija i razmene mišljenja sa rodbinom i prijateljima o korona virusu. Pokušavam da shvatim i ispratim sve u vezi ov oga što se dešava, hvatajući se za ohrabrujuće vesti o ubrzanom pravljenju vakcine. Samo da sve ovo prođe.