Dragan Stojković Piksi: U kineskom fudbalu je potpuna konfuzija

Nosili su posle njega crveno-beli dres i Savićević, Pančev, Prosinečki, Jugović (verovatno najpotcenjeniji od svih iz te generacije, a najtrofejniji), Milko Đurovski… ali niko nije zaslužio epitet „Zvezdine zvezde“.

– Ne bih da se upuštam u to da li je neko zaslužio ili ne, to je samo  moje lično mišljenje, a ovo su neki drugi odlučili – odbija priču na tu temu Stojković.

Posle kratkotrajne, i ne baš uspešne karijere u Olimpiku iz Marselja (malo povreda, malo trener…), na zaprepašćenje mnogih, odlazi u Japan (1994).

Bio je najbolji igrač lige 1995. godine, kada je osvojio Carski kup Japana. Za Nagoju je odigrao 183 utakmice i postigao 57 golova. Tri puta je biran u idealni tim šampionata 1995, 1996. i 1999. godine.

U Nagoji je igrao sve do 2001. kada je završio fudbalsku karijeru. Japanci su ga obožavali, jedna ulica je nazvana po njemu, kao i jedna tribina na stadionu i ulaz broj 10. U debitantskoj sezoni kao trener osvojio je treće mesto u prvenstvu. U trećoj sezoni kao trener Nagoje, 2010. godine je doneo prvu titulu šampiona ovom klubu i tako se zauvek upisao u klupsku istoriju.

U avgustu 2015. Stojković je preuzeo kineski Guangdžo, i trenutno je među dvadeset najplaćenijih trenera na svetu. Piksi od Guangdžoua ima impozantnih sedam miliona evra po sezoni, i to samo od plate.

Kada se na to dodaju premije, ali i novac koji naš stručnjak zarađuje od sponzora, približavamo se sumi od deset miliona evra. Primera radi, srpski stručnjak zarađuje gotovo isto koliko i Zinedin Zidan na klupi Reala. Najplaćeniji trener na svetu je Dijego Simeone (Atletiko Madrid), Argentinac godišnje inkasira impozantnih 41 milion evra.

Iza njega je Murinjo, koji je imao ugovor sa Mančesterom po kojem zarađuje 31 milion evra. Stojkovića na azijskom kontinentu gledaju, takoreći, kao u boga.

Iako Guangdžou nije u vrhu kineskog fudbala, Stojković uživa veliko poverenje čelnika kluba i ne postoji šansa da bude smenjen. Ali, Stojković nije siguran kada će se i da li će se vratiti u Kinu.

– Tamo je trenutno ludnica. Imao sam sreću pa sam iz Guangdžoua, koji je 1.500 kilometara udaljen od Vuhana odakle je počela da se širi korona, otišao početkom decembra. Tamo trenutno vlada potpuna konfuzija. Neki klubovi su počeli pripreme, pa ih prekinuli. Neki bili na pripremama u Dubaiju pa su i to prekinuli. Od trideset-četrdeset stranaca nijedan se nije pojavio na treninzima. Niko ne zna kada će se „lopta zakotrljati“ – priča Stojković.

Otišao je na vreme iz Kine, ali ga je virus „sustigao“ na putu iz Londona za Beograd.

– Bio sam u Londonu, gledao utakmicu Čelsija i Barselone, spremao se da krenem za Beograd, ali 16. marta je stigla zabrana. Prvih nedelju dana bilo mi je malo čudno, ali posle sam to prihvatio „kao“ normalno. Mi sportisti smo navikli na karantine, a imam i sreću da mi je najuža porodica na 200-300 metara – objašnjava Stojković.

U Francuskoj su takođe na snazi zabrane kretanja, ali ne tako restriktivne kao u Srbiji.

– U toku dana može se ići u kupovinu, može se u određeno doba dana i džogirati, ukoliko ste popunili odgovarajući formular. Ljudi se, uglavnom, pridržavaju propisa, i verujem da će Francuzi za dve-tri nedelje i ovo pobediti –  optimista je Stojković.

Na pitanje kakvi su mu planovi za budućnost Piksi je lakonski odgovorio:

– Planiram da živim, da uživam u životu.

Moram da gledam Makrona

Kada smo se dogovarali za ovaj intervju, predloženo je da se čujemo u 20.00. Međutim Stojković je to odbio.

„Moram da slušam Makrona“, objasnio je Piksi, da bi nam u 20.40 referisao: „Makron je rekao da do 11. maja ostaje na snazi vanredno stanje, do sredine jula ne rade restorani, na stadionima nema publike. Narednih dana će pojasniti šta to sve podrazumeva. Sačekaću i to, nigde ne žurim“, poručio je Stojković.