Došao je tiho i nečujno, a samo posle nekoliko odigranih utakmica u dresu Novog Pazara o njemu je počela da se širi pozitivna priča. Nema fudbalera koji ne poželi da se smesti u jedan ovakav scenario.
Dvadesetpetogodišnjem momku sa beogradskog Voždovca, Nikoli Dimitrijeviću, događa se tako nešto. Ne pripada onoj grupi fudbalera za koje se kaže da su umetnici sa loptom, zbog njegovih poteza ne tresu se tribine, mase ne padaju u trans, ali načinom na koji daje sebe u igri prosto vas primorava da mu i više puta u toku jednog meča aplaudirate. Čelične građe, agresivan sa i bez lopte, neposustajan, ostavlja trag na skoro svakoj travci duž čitave desna aut linije. Stariji ljubitelji fudbala, prisetili su se i već ga po konstituciji, upoređuju sa nekadašnjim majstorima ove igre, Milošem Šestićem i Nikolom Nikićem.
Odaje utisak uvek motivisanog i fudbalera koji ne zna za strah od eventualne greške. Potezi su mu jednostavni, ali pamtljivi. Pred punim ili praznim tribinama, njegova igra se ni po čemu ne razlikuje: “Nije problem igrati ni pred pedeset, sto ljudi, koliko ih je bilo u Novom Sadu na utakmici sa Spartakom, ali to nije to. Sve je drugačije kad je atmosfera daleko od pozorišne, tad su i pobede sa golom razlike nekako slađe. Masa, navijači koji su uz tim čiji dres nosiš, prosto te tako pokreće da ne možeš, a da ne daš i više od svojih stvarnih mogućnosti. Pre nego sam došao u Novi Pazar razgovarao sam sa više naših superligaša. Prelomio sam tek onda kada se pojavila mogućnost da zaigram u pravoj fudbalskoj sredini, kakva je Pazar. Dobra strana mi je što nemam problem prilagođavanja na nove klubove, iako u svaki dođem kasno, skoro pri kraju pripremnog perioda. To je bio slučaj sa Metalcem, evo i sada sa Pazarom. Ispada da nigde ne stižem na vreme, ali se na vreme uklapam. Valjda je to i zbog toga što nikada nisam imao problem ni sa jednim trenerom. Kad ispunjavaš ono što se od tebe traži, svejedno je da li ti je trener Vanić, Marić ili neko treći”, kaže Dimitrijević. .
Premijeru u dresu novopazarskog superligaša na Gradskom stadionu imao je u duelu sa Čukaričkim. Izuzetan meč i retko viđena borbenost fudbalera Novog Pazara je ono što će se sa tog susreta još dugo pamtiti: “O tome pričam. Kad imate takav vetar u leđa, kakav smo mi imali u toj utakmici, onda nema nepobedivih. Tačno je da su oni imali nekoliko lepih prilika za gol, ali ukupno gledano bila je to ravnopravna igra dva rivala u kojoj detalj odlučuje. Kao što je tada taj detalj, mislim na penal, bio na našoj strani, tako nije, u drugom meču pred našom publikom, sa Radom. Gol smo primili iz ofsajda, crveni karton je došao rano… To je fudbal, nekad dobiješ, nekad izgubiš u izjednačenim utakmicama. Takva nam je i liga, ne postoji niko koga ne možeš da dobiješ i niko od koga ne možeš da izgubiš. Na to svi što pre treba da se navikavamo. Najbolji primeri za ovakvu ocenu su upravo Čukarički i Rad. Mnogo novca je uloženo u te timove, imaju individualni kvalitet, a posrću”, primećuje naš sagovornik.
Nije Nikola Dimitrijević tada prvi put zaigrao pred gledaocima u Novom Pazaru. Jednu utakmicu posebno pamti. Prošle sezone, kao igrač Metalca, osetio se taj sjajni ambijent u Pazaru. Utakmica je kasnila više od sat vremena zbog kvara na reflektorima. Metalac je imao prednost od 1:0, pa je Pazar poveo sa 2:1, da bi na kraju bilo 2:2. Kod jednog od golova Pazara lopta je preletela Dimitrijevića, a ono što dobro pamti je publika: “I pored toga što smo stvarno dobro odigrali tu utakmicu nisam očekivao tako dugačak i topao aplauz po završetku meču i to namenjen timu koji je iz Pazara odneo bod. Igrao sam i sledeći meč u Milanovcu, koji smo dobili 3:2, oba puta u napadačkoj liniji i oba jako dobro”.
Pauza u šampionatu zbog reprezentativnih nastupa dolazi po Novi Pazar u najboljem mogućem trenutku. Tri uzastopna poraza ne mogu da ne ostave trag na igračima, bez obzira što ovaj poslednji od Zvezde i nije neočekivan. Dimitrijević ističe da je svaka utakmica protiv Zvezde i Partizana za igrače ostalih klubova nešto posebno, bez obzira na sastave u kojima igraju i na mesto koje zauzimaju na tabeli. “Što je protivnik bolji i atraktivniji on iz svakog pojedinca izvlači ono najbolje. To su utakmice u kojima shvatiš koliko si dobar, šta ti nedostaje da budeš bolji ili zašto je rival bio bolji od tebe. Najvažnije je da u njih dobro uđeš i da ne odlučuje detalj na koji ne možeš da utičeš. Nažalost, dogodio se taj besmisleni penal, ostalo je poznato i ne bih se više vraćao na tu utakmicu. Kad nemaš mirnu glavu malo toga možeš da okreneš na dobro”, navodi igrač Novog Pazara.
Sadašnji rezultati Novog Pazara pokazali su da ekipa mnogo bolje igra na gostovanjima. Iz tri meča doneta su četiri boda uz sedam postignutih golova. Na domaćem terenu u tri duela izvučena su tri boda, a postignut je samo jedan gol i to sa bele tačke. Zato je Dimitrijević veliki optimista pred meč sa Metalcem u Gornjem Milanovcu. “Poznajem ih dobro, a znam i mogućnosti moje sadašnje ekipe. Igramo na strani dosta slobodnije, a imamo i takav tim koji je u stanju da brzinom svojih napadača napravi dosta problema opuštenijim odbranama. Pritisak sa kojim se suočavamo kada smo domaćini jeste veći, međutim, rekao bih da smo i tu lekciju uspeli da sažvaćemo. Optimista sam, ubeđen sam da tek idu naše prave igre i sa njima pravi rezultati”, zaključuje Nikola Dimitrijević.
Četiri gola u Superligi
Nikola Dimitrijević je karijeru počeo u beogradskom Obiliću. Pažnju klubova iz elite na sebe je skrenuo igrama u dresu Zemuna, s kojim je u sezoni 2014/15. osvojio prvo mesto u Srpskoj ligi – Beograd. Iako je preskočio prvoligaški rang odlično se prošle sezone snašao u superligaškom fudbalu.
– Napravio sam dobar potez odlaskom u Metalac. Imao sam obezbeđeno mesto u ekipi i igrao na poziciji na kojoj mogu najviše da pružim. Na 29 utakmica postigao sam i tri gola, protiv Borca, Jagodine i Spartaka. Izgleda da mi Spartak baš leži, kaže Dimitrijević, koji je prvi gol u dresu Novog Pazara postigao upravo na nedavno u meču sa Spartakom u Novom Sadu.
Budući akademski građanin
Novajlija u plavo – belom dresu, sa brojem 32, završio je poznatu Sportsku gimnaziju u Beogradu, i to nije sve kada je škola u pitanju. “Upisao sam na Megatrendu – Fakultet za poslovne studije. Trenutno teško usklađujem fudbalske i obrazovne obaveze, ali studije ću sigurno okončati. Sve što započnem to i završim, to je moto koga se u životu čvrsto držim”, kaže samouvereni Dimitrijević.
Gol – nagrada za upornost
Prvi i za sada jedini gol u plavo – belom dresu postigao je u utakmici, Spartak – Novi Pazar 2:5. “Imao sam ofanzivnu ulogu na toj utakmici. Gol je došao kao nagrada za osećaj i upornost. Kada je Alivodić primio loptu nalazio sam se na centru terena. Ispratio sam njegovo kretanje, pretrčavši čitavih 50 metara i onda nije bilo teško da se završi posao, koji su kompletno obavili Alivodić i Čečarić. Doduše, trebalo je i naći se u pravom trenutku na pravom mestu”, osmehujući se govori Dimitrijević.
Pojačanja
Poslednjeg dana prelaznog roka Novi Pazar pojačao je svoje redove povratnikom u klub Irfanom Vusljaninom, ali i Milanom Svojićem, golmanom Bojanom Zogovićem, Uzbekistancem Murodom Rađabovim, Kameruncem Ibrahimom Valiđom i Nigerijcem Kristijanom Ćidereom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
