Država, stečaj i ostale priče za decu Malog i Vučića

Dan posle ministra finansija Siniše Malog, o državnoj ulozi u funkcionisanju fudbalskih i košarkaških klubova Crvena zvezda i Partizan i poreskim dugovima, potpuno očekivano, sa neočekivane lokacije, oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Po očiglednom prethodnom scenariju, iskoristio je šlagvort ministra i pokušao da poentira u utakmici koju je država unapred izgubila, svojom voljom.

„Mislim da ste kroz izveštaje gospodina Malog mogli da vidite dve-tri važne stvari na kojima država insistira. Mislim da ste mogli da vidite fer raspodelu novca ‘večitima‘. Vojvodina nije dobila malo novca, ali jeste značajno manje od Zvezde i Partizana. Ono što je naša greška i što priznajemo jeste da smo manje novca dali u centralnoj Srbiji, ali smo morali više i severnoj Srbiji da damo. Kada uporedite davanja u Niš u poređenju sa Zvezdom i Partizanom to nema smisla i mi tu politiku ne možemo da opravdamo. Tu će morati da dođe do promena. Ono što jeste je da postoji ravnomerna raspodela između „večitih“. Druga važna stvar je činjenica da smo mi tim ulaganjima pomogli Zvezdi i Partizanu da se uspešnije nego ranije bore na evropskoj sceni. U fudbalu imamo dva od tri najjača tima u regionu uz zagrebački Dinamo i dva sigurno najbolja tima u košarci. To ne bi moglo bez pomoći države. Što se tiče njihovog međusobnog odnosa, bukvalno smo na apotekarskoj vagi vagali koliko da dobiju, tu su gotovo izjednačeni. Govorim o davanjima države, nismo ulazili u privatna davanja“, rekao je Vučić, bez da je objasnio zašto je to do sada u njegovoj vladavini to baš tako, i ko je za to odgovoran.

Kao i kad su u pitanju državna „davanja“, Vučić je mimo svojih ovlašćenja pričao i o poreskim dugovima četiri kluba, ali za razliku od Malog i pripretio.

„Važno je i davanje poreza, izašli smo sa tačnim brojevima. To da li neko priznaje kamate ili ne, one su sastavni deo. Porez će morati da plate svi. Najmanje duguje Košarkaški klub Crvena zvezda, ali će porez svi morati da plate. U suprotnom slede blokada i stečaj. Velika su dugovanja fudbalskih klubova, ali verujem da će sa spremnim reprogramom plaćati svoje obaveze. Najlakše je reći uđite u blokadu i stečaj, ali morate znati da je 91 odsto navijača pripada grupama ta dva tima. Kada na svojim majicama nosi ‘Telekom‘ ili ‘NIS‘ oni promovišu naše kompanije. Šta god da možemo da pomognemo u skladu sa zakonom, ali obaveze moraju da ispune. Želim im mnogo uspeha“, zaključio je predsednik Srbije.

Da podsetimo, fudbalski i košarkaški klubovi Crvena zvezda i Partizan državi ukupno za porez duguju skoro 25 miliona evra, kako je saopštio ministar finansija Siniša Mali. Na javnom servisu režima, TV Pink, i to u jutarnjem programu. A naveo je i državna davanja tim klubovima.

KK Crvena zvezda je u poslednjih deset godina od državnih institucija dobio 26 miliona evra, a KK Partizan 24.400.000, što od države, što od sponzorskog ugovora sa NIS-om.

„To je izbalansirana pomoć i jednom i drugom klubu. Pogledajte zato dugovanja za poreze. KKCZ duguje 90.660.000, a Partizan čak 640.000.000 dinara. Dakle, ta dva kluba 7.000.000 evra. Za te pare možete tri nova vrtića, ne znam koliko novih autobusa, školskih policajaca da obezbedite. Da uložimo u parkove, nove domove zdravlja, bolnice. To su ogromne cifre”, rekao je Mali.

Što se fudbalskih klubova tiče Zvezda je od države dobila 17,6 miliona evra, a računajući i sponzorski ugovor sa ruskim Gaspromom, u kojem je posredovala država, to je ukupno 63,4 miliona evra. S druge strane, Partizan je od države dobio 14 miliona evra, ali je Mali odmah objasnio ovaj disbalans.

„Pričao sam sa predsednikom Vučićem da država mora da pomogne da nađemo jakog stranog sponzora za Partizan da ga podrži u narednih desetak godina“, rekao je Mali.

FK Partizan na ime poreza duguje čak 1,299 milijardi dinara, a Zvezda 859,7 miliona dinara. Zbirno dug iznosi 18 miiliona evra, ali je ministar Mali, rekavši prvo da je “porez sveto pismo”, poentirao izjavom da se ovde radi o nasleđenom problemu.

“Nije problem duga nego navike. Navike da možete da dugujete državi i da kad imate problem država mora odmah da pomogne. Država je uložila preko 130.000.000 evra, a oni duguju za porez ogromne sume novca. To dovoljno govori o njihovom stavu prema svojoj državi. Tu smo da pomognemo, ali moramo da uvedemo više reda u poslovanje sportskih klubova. Rekao sam predsedniku da ćemo nastaviti da ih pomažemo, ali uz veću kontrolu njihovih finansija, kako bismo barem ispoštovali tu obavezu da se porez državi plati i da ti klubovi budu primer”, bio je više nego pomirljiv ministar finansija.

Oratorijum u dva glasa ministra i predsednika nije otkrio skoro ništa kad su cifre u pitanju, ali jeste kad je reč o „državnoj politici“. S jedne strane, ministar finansija je jedini sa tim portfeljom u Evropi, moguće i na svetu, koji preko TV-a apeluje na poreske obveznike da izmiruju svoje obaveze prema državi. I navodi da nije u pitanju dug, nego „loše navike“, te da će nastaviti da finansiraju klubove, s tim što će „više“ kontrolisati potrošnju para koje daju, s tim da bi bilo šta bilo „više“ jer do sada nije bilo nikakve kontrole.

S obzirom da su dugovi sve veći, da klubovi retko ili nikako ne plaćaju ni redovne dažbine (struju i komunalije), kao ni igrače sve dok to ne dođe pod lupu međunarodnog faktora i tribunala, a tad opet na scenu stupa „majka država“.

Suština ove priče sa lošim krajem je da državi ne pada na pamet da u ovim odnosima išta promeni. Kako reče i Vučić, čak 91 odsto građana navijački preferira jednu ili drugu stranu, to su većinom i glasači, rejting se meri iz dana u dan, možda iz sata u sat, i „lajanje na državu“ sa bilo koje strane treba osujetiti u korenu.

Koja to još država neplaćanje poreza naziva „lošom navikom“, i godinama, decenijama ne koristi nijedan instrument za „uterivanje“ kojih su svesni mnogi građani za, u odnosu na ovo, bizarne iznose. Svesni jer su shvatili da sa državom „nema zajebancije“.

Dakle, niko od pomenutih klubova neće otići u stečaj, bilo bi isto ili slično u Srbiji i da je neko drugi na vlasti, valjda bi predsednik države i tad „nalazio sponzore“ koji bi nekom olakšali život „narednih desetak godina“. Da bismo bili najjači u regionu, kao što smo uostalom i u svemu ostalom.

Prestali da plaćaju gledajući druge

Košarkaški klub Crvena zvezda se odmah po izlaganju ministra Siniše Malog oglasio saopštenjem čija je suština da ne žele da ih sa drugima „stavljaju u isti koš“.

„KK Crvena zvezda mts želi da do detalja pojasni svoju poziciju, kako nas kao klub ne bi stavljali u isti koš sa klubovima – poreskim dužnicima koji na ime neplaćenih poreza (i to u periodu koji je duži od jedne decenije) duguju građanima Republike Srbije milione i desetine miliona evra… Želimo da podsetimo javnost i sve poreske obveznike i građane naše zemlje, da smo sve svoje poreske obaveze uredno izmirivali do 2021.godine kada je nastupila kriza izazvana pandemijom Kovid-19. Drugi razlog za naše neizmirivanje obaveza je pokušaj da održimo takmičarski nivo u ligama u kojima smo učestvovali (i predstavljali Republiku Srbiju i grad Beograd) dostojno standardu KK Crvena zvezda, paralelno sa saznanjima do kojih smo došli da neki drugi klubovi u našem okruženju sa identičnim takmičarskim ambicijama, duguju našoj državi ogromne sume za porez, i to u vremenskom periodu koji se meri ne godinama, već decenijama“, piše u saopštenju uz navode koliko je poreza plaćeno od početka 2021. do aprila 2022.

U saopštenju se ne pominje da je klub prošao kroz UPPR (Unapred predviđeni plan reorganizacije), da je pet godina bio „zamrznut“ kad je uz privilegovane uslove otplaćivao dugove, i da je sada „nov“ kao poreski obveznik.

Nikad niko nije odgovarao

Za poreske prekršaje jasno su zakonski odrešene sankcije kako za pravna, tako i za odgovorna fizička lica. Dugovi klubova svih vrsta akumulirani su decenijama, tek tu i tamo zahvaljujući revizorskim izveštajima šira javnost je mogla da vidi svu „umešnost“ poslovanja upravljačkih garnitura. Od onog da se prodaje jeftino, a plaća skupo, do bankarskih kredita sa apsolutno samoubilačkim uslovima, do ovih dugova za porez i komunalije koji se smatraju „knjigovodstvenim“. Ili kako su neki čelnici objašnjavali javnosti po šoku nakon izveštaja revizora – dugovi koje ne moraju da plate.

Za sve ove godine nijedan od rukovodilaca bilo kog od ovih klubova nije pred zakonom odgovarao za ovolike dubioze, za raspolaganje ogromnim javnim resursima, za štetne ugovore, nesavesno poslovanje i, na kraju krajeva, za direktno oštećenje državnog budžeta. Iako su kod nas klubovi registrovani kao „sportska udruženja“ što je anahronizam svoje vrste i „koktel“ državnog i javnog vlasništva, odgovorna lica su pre zakonom isto što i rukovodioci bilo kojih drugih firmi.