Duboki naklon i čista petica za Vučelića i Vazuru: Partizan potrošio i Igora Duljaja, ko je sledeći?

Predsednik i direktor kluba iz Humske uspeli su da rezultatski uruše klub više nego bilo ko u istoriji Partizana. Ali, izgleda da ni to nije dovoljno da kažu da je dosta i prepuste nekom drugom da pokuša da spasi ako se išta više spasti može.

Vučelić je predsedničku fotelju preuzeo 2016. godine, Vazura je u klub došao dva leta ranije. Od tada je Partizan osvojio samo jedno prvenstvo (2017), i to verovatno slučajno. Sećate se, Grof Božović je u foto finišu uspeo da zaređa loše rezultate, a Marko Nikolić kao trener nije sledio uputstvo da je bolje biti drugi nego prvi i drznuo se da osvoji titulu.

Ivan Tomić, Zoran Mirković, Savo Milošević, Aleksandar Stanojević, Ilija Stolica, Gordan Petrić, a sada i Igor Duljaj. Spisak legendi kluba koje su potrošene na klupi ne bi li se dao alibi neuspešnoj upravi je podugačak.

Kada se tome dodaju i Miroslav Đukić i Marko Nikolić, koji su dokazani treneri koji su osvajali trofeje sa crno-belima, dolazi se do toga da je za sedam sezona promenjeno devet trenera. Toliko o sistemskom radu i planu razvoja ekipe i rezultata.

Bila je i Crvena zvezda u sličnim momentima, jednom i sa Draganom Džajićem u prvom njegovom mandatu kada je doživela krah od Zenita, a drugi put sa Vladanom Lukićem kada je zaboravila kako izgleda trofej šampiona Srbije. Međutim, u oba navrata, uprkos nesposobnosti, niko nije verovao da uprava namerno radi protiv kluba koji vodi.

U slučaju Partizana skoro da nema navijača crno-belih koji veruje da ova uprava želi trofeje. Sve su prilike da želi da kotrlja, ustvari ne – da želi da taljaga „parni valjak“ što sporije. Da ne smeta šampionu, omiljenom klubu gazde Srbije.

Čak i navijačima Crvene zvezde postaje neprijatno da nemaju dostojnog rivala u Srbiji, a očigledno ga neće imati još neko vreme, dok ne dođe do sistemskih promena u Partizanu.

Da je Duljaj prerano bačen u trenersku vatru vođenja velikog kluba videlo se još tokom proleća. Klub ne samo da nije želeo da ga pusti da odraste, već nije želeo ni da mu ponudi stručnu podršku izborom (uglavnom) nestručnih asistenata.

Slična stvar je, na primer, viđena u Crvenoj zvezdi koja je Dejana Stankovića zaposlila kao potpunog početnika, ali su mu zato dovedeni pomoćnici koji su mogli da ga oblikuju kao stručnjaka i pomogli mu u trenerskom odrastanju.

Pušten je Duljaj bez adekvatnih pojačanja da obruka svoje ime u Danskoj. Da se protiv Nordsjelanda kocka sa tri titule prvaka Jugoslavije i dva nacionalna kupa koja je osvojio kao igrač crno-belih.

Pušten je niz vodu trener sa 14 fudbalskih trofeja, koliko Vučelić i Vazura u životu neće moći da izbroje na čelu kluba.

Obrukan je trener koji je kao igrač osvojio i Kup UEFA, trofej koji će predsednik i direktor crno-belih moći da gledaju samo na televizijskim ekranima, a Duljaj može da im priča kako isti izgleda uživo i koliko je zapravo težak.

Duljaj može da im kaže i koliko je naporan i ozbiljan rad potreban da se do tako nečega dođe – što pomenuti tandem takođe ne zna, jer su u fotelje srpskog velikana lansirani s Andrićevog venca ili neke druge nefudbalske institucije. Ko zna gde je pao dogovor da u Humsku treba da dođu ne samo oni, nego čak i kriminalci poput Veljka Belivuka, koji je bio član skupštine kluba.

Idi sada Igore iz kluba i ne okreći se. Ne čekaj da te oteraju. Pusti ih da traže novu legendu, neće je lako naći. Ako je do sada bilo dileme – od sada je više nema. Ko god da u ovoj situaciji preuzme crno-bele samo će zarad tuđeg računa staviti na kocku svoje ime i renome.

Tebe će, Igore, pamtiti navijači Partizana po partijama protiv Real Madrida, Olimpik Marselja, Porta… Pamtiće ti i navijači Zvezde po čudesnim igrama u reprezentaciji u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2006, kada si pokazao da umeš da igraš sve – od zadnjeg veznog do desnog beka.

Ovu epizodu u Partizanu neće ti, Igore, niko zameriti. Svi znaju da nemaš ni trunku odgovornosti. Čistu peticu zaslužuje gore pomenuti dvojac i duboki naklon za (zadato) upropašćavanje Partizana. Na tebi je da sada odrasteš kao trener i možda se jednog dana vratiš u svoj klub, kada tu budu neki drugi ljudi, u neka srećnija vremena.