Dueti u polju i solista na stazi: I na Svetskom prvenstvu u Budimpešti najviše se očekuje od Vulete

Srbiju predstavlja devet takmičara, a po dva u četiri discipline. To su: Ivana Vuleta, Milica Gardašević (skok udalj), Angelina Topić, Slavko Stević (skok uvis), Adriana Vilagoš, Marija Vučenović (koplje), Armin Sinančević, Asmir Kolašinac (kugla) i Elzan Bibić (1.500 m).

Na borilišta u kvalifikacijama u subotu izlazi petoro njih.

Prvi se nadmeću kuglaši (10.30 časova), koji bacaju u različitim grupama. Sinančević u svojoj ima deveti najbolji rezultat sezone među 17 takmičara s 21,19 (lični i državni rekord 21,88), a Kolašinac u svojoj šesnaesti među 19 s 20,38 (21,58).

Norma je 21,40. U finalu uveče (20.35 č) biće ih dvanaestorica.

U 12.25 č kreće predtakmičenje žena u skoku udalj. Naš najveći adut za medalju i dalje je Vuleta.

Evropska prvakinja na otovrenom prošle godine, a ove trećeplasirana na Evropskom prvenstvu u dvorani, nije došla do odličja na dva poslednja mundijala na kojima je učestvovala (u Judžinu lane sedma, u Londonu 2017. nesrećno četvrta; Dohu 2019. propustila zbog povrede).

Bronzana iz Moskve 2013. i Pekinga 2015. ima tek 14. najbolji rezultat sezone sa 6,86, ali joj je taj skok na mitingu Dijamantske lige u Monaku nedavno bio dovoljan za olimpijsku vizu.

Ako je Vuleta izbrusila formu za Svetsko prvenstvo, skromniji učinak od njenih mogućnosti u dosadašnjem delu sezone pod nebeskim svodom ne mora biti obeshrabrujući. Prošle godine, recimo, u Judžinu je imala 6,84, a nepun mesec kasnije na Olimijskom stadionu u Minhenu je uzela evropsko zlato sa 7,06.

Gardašević je potkraj jula s pobedničkih 6,91 na Balkanijadi u Kraljevu takođe stekla pravo da ide u Pariz 2024. Među devet je njih koje su ove godine skočile u rasponu od 6,90 do 6,99.

Tu je sa 6,93 i Nemica Malaika Mihambo, dvostruka uzastopna svetska šampiona i olimpijska pobednica, ali ona zbog peha s povredom ne učestvuje.

Italija polaže nadu u Larisu Japikino, koja je sa 6,95, svojim najboljim skokom ove sezone, pobedila u Monaku i ispred Vulete, a u Dijamantskoj ligi je najbolja bila i u Firenci (6,79) i u Stokholmu (6,69).

Ima ona i lični razlog da se u Budimpešti okiti medaljom. Njena majka Fiona Mej je na Evropskom prvenstvu 1998. na NEP stadionu u mađarskom glavnom gradu ostvarila vanserijski skok sa 7,11, što je i dalje nacionalni rekord, ali je uzela samo srebro. Zlato je pripalo legendarnoj Nemici hajke Dreksler sa 7,16. Preko sedam metara (7,06) išla je i trećeplasirana Ljudmila Galkina iz Rusije.

Ove godine više od te granice su skočile njih tri. Akelija Smit (7,08) može da postane prva Jamajkanka sa svetskom medaljom u skoku udalj. Amerikanka Tara Dejvis-Vudhol (7,07) imaće motiv za dokazivanje jer je izostala sa šampionata kod kuće prošle godine. Agata de Sousa (7,03), uzdanica države Sao Tome i Principe, ugrabila je u maju lični rekord na stadionu fudbalskog imena „Sep Herberger” u Vajnhajmu, ali ne učestvuje u Budimpešti.

Amerikanka Kaneša Bruks je dobila krila pobedom sa 6,98 na mitingu Dijamantske lige na Olimpijskom stadionu Londonu, gde je Vuleta bila sedma sa 6,51.

Norma je 6.80. Dvanaest finalistkinja nadmetaće se za podijum u nedelju u 16.55 č.

Bibić je načinio sjajnu uvertiru za trku na 1.500. Pre dve nedelje je pobedom u Bernu s 3.34,20 oborio dugotrajući državni rekord Dragana Zdravkovića (3.34,85 iz Praga 1983).

Za ulazak u polufinale, koje je u nedelju u 17.05 č, boriće se u 19.20 č u trećoj kvalifikacionoj grupi. Među 14 njegovih rivala samo trojica imaju lošije najbolje vreme ove sezone. Dalje će po šestorica najbržih iz svake od četiri grupe.

Vetar u leđa su dobile Vilagoš i Topićeva, koje su pre nedelju postale šampionke na Evropskom prvenstvu za atletičare do 20 godina.

Vilagoš i Vučenović u kvalifikacijama bacaju u sredu, a Topićeva skače u petak.

Stević debituje u nedelju u 10.35 č. Očekivanja su da bude na nivou ličnog rekorda s nedavnog državnog prvenstva u Kraljevu – 2,25 m.