Duhovi Barija opet uzburkali javnost

Međutim, veo misterije još uvek vlada u vezi sa tvrdnjom golmana i kapitena te generacije Stevana Dike Stojanovića da mu je nuđen novac da primi gol na finalnom meču.

Stojanović je svoju priču o ljudima koji su mu nudili „kofer novca“ ponovio prethodnih dana za „Kurir“. U izjavi za Danas potvrdio je da u potpunosti stoji iza svega što je tom listu rekao.

– Hteli su da kupe utakmicu i onda su se namerili na mene. Znali su da je golman poslednja prepreka. I dobro su razmišljali. Nikada nisam ni pomislio da je neko spreman da mi tako nešto ponudi. Kada sam dobio poziv, rekli su mi da imaju nešto za mene. Mislio sam zovu me na razgovor za novi klub, jer sam imao dozvolu Crvene zvezde da posle sezone odem u inostranstvo. Sve se to desilo u hotelu „Interkontinental“, bio sam sa Robijem (Robertom Prosinečkim), pili smo kafu. Kad sam otišao sa njima u sobu i kad su mi pokazali kofer, nije mi bilo dobro. Mnogo je novca bilo, ali nisam poklekao. Bili su to sve naši ljudi, ali unajmljeni od Francuza. Uopšte se nisu uzbudili kad sam ih odbio. Znaš šta su mi rekli? „Ne moraš da uzmeš pare, ali ćemo mi reći da si uzeo. I sve će izaći u novinama. Kako god da utakmica prođe, ti ćeš biti kriv. „Ma, beži, rekao sam mu. Zanimljivo, nikada više te ljude nisam video u životu. Izleteo sam kao muva bez glave iz hotela, nisam znao gde udaram. Bože, šta me ovo snađe?! Pozvao sam Duju (Ratomir Dujković, trener golmana), kažem mu šta mi se desilo. A on će meni: „Samo mirno, verujem ti.“ I došla je informacija u svlačionicu da je golman kupljen. Onda sam pričao sa igračima, sa Dujom, upravom kluba. Našao sam se u situaciji da nisam kriv, a da sam kriv – ispričao je Stojanović.

Ljupko Petrović, trener koji je 1991. vodio Crvenu zvezdu do pehara Kupa evropskih šampiona, kaže za Danas da ne zna zašto se sada ponovo otvorila priča o pokušaju podmićivanja Stevana Dike Stojanovića, ali da nikada nije sumnjao u svog golmana.

– Znam da su navodno ljudi iz Marselja pokušali nešto da urade, dobio sam informaciju iz vrha kluba. O tome se posle uopšte nije više pričalo u klubu. Mislim da su to znala samo dva, tri čoveka iz vrha, Džaja (Dragan Džajić) kao predsednik, Cvele (Vladimir Cvetković), a onda su i mene obavestili da budem upućen. Pretpostavljam da ništa nije dalje preduzimano jer se verovalo da je ta stvar rešena, a ekipu je trebalo zaštiti od svih spoljnih i nepotrebnih tenzija – objašnjava Petrović.

Za sebe kaže da nikada nije ni imao dilemu da li Dika Stojanović kao kapiten, ali i kao prvi golman treba da brani u Bariju.

– Kada je u pitanju Dika, pravio se sam se da ne znam za to, kao da je sve normalno i da se ništa nije dogodilo. Jednostavno sam ignorisao takvu mogućnost. Znao sam da neko kao Dika nikada ne bi pristao na tako nešto, a s druge strane nisam želeo da ga i ja dodatno opterećujem da oseti potrebu da mi bilo šta objašnjava. Nisam želeo da mu stvaram nikakav dodatni pritisak jer je finale samo po sebi već stvaralo dovoljno pritiska celoj ekipi. Spremao sam taktiku na kojoj sam se najviše oslanjao na njega kao kapitena. On je to poverenje u potpunosti opravdao kroz tih 120 minuta i kasnije kada je odbranio penal. Ni posle se više niko nije ni osvrtao na taj događaj jer smo svi u klubu znali da vrednost te generacije iz Barija nije samo igračka – zaključuje Petrović.

Jedan od Zvezdinih igrača iz generacije 1991. Dragiša Binić objašnjava da ekipa ništa nije znala o tom događaju, ali je istovremeno izrazio sumnju da se uopšte dogodio pokušaj podmićivanja golmana.

– Mi u ekipi nismo ništa znali o tome. Ja sam to prvi put čuo pre više godine kada je Dika ili neko drugi to pomenuo. Ne znam ni kako je neko mogao da nudi novac bilo kom igraču kada smo sve vreme uoči finala bili zatvoreni zajedno dok smo se pripremali za finalni meč. Ja ne verujem da se tako nešto odigralo jer ne verujem da je bilo izvodljivo. Ne znam zašto se sada to ponovo pominje i potencira, u svakom slučaju znam da ne bi niko iz te generacije pristao na tako nešto – zaključuje Binić.

Za sada je još uvek nepoznato da li je Zvezda posle ovog događaja alarmirala organe UEFA, kao i domaću policiju i tužilaštvo. Bernard Tapi je tri godine kasnije osuđen u Francuskoj na osam meseci zatvora i pet godina zabrane obavljanja bilo koje funkcije u fudbalu zbog nameštanja mečeva u tamošnjem prvenstvu. Na suđenju se tvrdilo i da je nameštao utakmice Lige šampiona 1993. godine, kada je Olimpik Marselj osvojio pehar, ali te optužbe na kraju ipak nisu dokazane.

Cvetković potvrdio da je bilo pokušaja

Tadašnji tehnički direktor Crvene zvezde Vladimir Cvetković je pre više godina potvrdio da je na ljude iz kluba vršen pritisak da prodaju utakmicu protiv Olimpik Marselja. Ponuda mu je navodno stigla od ljudi bliskih Bernaru Tapiju, tadašnjem vlasniku Olimpik Marselja.

– Odbio sam ponudu da prodam finale u Bariju. U startu sam presekao. Nemam ništa od toga, ali rekao sam: „Igraćemo za narod, igraćemo za Srbiju“. Nisam nikome pričao o tome. Nisam želeo da neko te moje reči protumači kao Cvele hoće da se prikaže kao heroj. Učinio sam samo ono što mi je nalagala savest, ljubav prema Srbiji, prema svom narodu, deci i budućim generacijama Zvezde – rekao je Cvetković.

Tadašnji sportski direktor Crvene zvezde Dragan Džajić nije se do sada oglašavao po ovom pitanju.