Dušan Mandić: Trening u parteru

Pomno sam pratim situaciju u vezi Olimpijskih igara, i nisam želeo da budu otkazane. Najrealnije je i bilo da Igre budu pomerene za neki drugi mesec ili čak godinu-dve, mada će takvo rešenje totalno poremetiti planove svim sportovima, Savezima, klubovima i sportistima. Svi imamo određene kalendare, brojna klupska i reprezentativna takmičenja. Ali očigledno je da 10.000 olimpijaca nije moglo ovog jula i avgusta da boravi u Japanu u strogo kontrolisanim uslovima. Bio bih miran samo ako bismo bili svi do jednog testirani, a ulazak u olimpijsko selo bude dozvoljen samo negativnima na korona virus. U tom slučaju, cenim da bi nam bili ograničeni i striktno nadzirani kontakti sa drugim ljudima, a tribine bile zaključane za publiku.

# Čak i da se pandemija ranije završi nije bilo realno da se sportisti spreme u vanrednim okolnostima?

– Ako se za najdalje mesec dana ne vrati sve u normalu nije bilo šanse da bilo ko dođe na Olimpijske igre u top formi. Nebitno čime se bavi, gde radi, kakvog je rejtinga i kakve su mu ambicije. Postoje faze u pripremama za velika takmičenja, ako moraš da ih preskočiš onda to nije to.

# Kako se trenira s prinudnim ograničenjima?

– U Crnoj Gori sam, gde se prilagođavam ovdašnjim propisima i donetim merama predostrožnosti u borbi protiv širenja korona virusa. Ne idem u teretane, bazen je isključen, pa jedino mogu da trčim po parkovima. Naravno, bez bliskog kontakta s bilo kim. Treniram kod kuće, u parteru, s raznoraznim pomagalima koje imam i po uputsvima klupskog kondicionog trenera. Teško je… Ne samo što ne možemo da uradimo sve što se mora u normalnim okolnostima nego što nije jednostavno sebe naterati da se svaki dan pokreneš, u trenutku kada niko ne zna da li će i kada biti nastavljena sezona, a sve to radiš okružen ukućanima. Mene je pokretala pomisao na Olimpijadu, jer sam  želeo da budem spreman za odbranu olimpijskog zlata.