Dušan Ristić: Čekam poziv Kokoškova

Sada već daleke 2014. stigao je na čuveni Univerzitet Arizona, pod vođstvom cenjenog Šona Milera, tokom četiri godine studiranja za saigrače je imao današnje NBA igrače Diandrea Ejtona iz Finiksa, odnosno Laurija Markanena, startnog krilnog centra Čikago Bulsa.

Povratkom u Evropu, kao diplomirani psiholog i sportski menadžer, ostvario je dečački san potpisivanjem trogodišnjeg ugovora sa Crvenom zvezdom.

Ipak, posle samo jedne, za njega prosečne sezone, Dušan Ristić rešio je da prethodnu takmičarsku godinu provede na pozajmici u kazahstanskoj Astani, za koju je, nastupajući u regionalnoj VTB ligi, beležio vrlo dobre partije.

Svesno je izabrao Brešu za narednu destinaciju, na kojoj bi trebalo da okonča ugovor sa crveno-belima.

Ipak, samo po dve pobede u Seriji A i Evrokupu, nakon prvog „preseka“ sezone tokom FIBA „prozora“ jasno ukazuju da stvari nisu posložene na željeni način.

– Sigurno da u dosadašnjem delu sezone nismo ispunili očekivanja… Pandemija je u mnogome zakomplikovala i ovu sezonu. Nama su iz tih razloga konstantno nedostajali igrači; i sam sam imao problema sa dobijanjem vize, kasnio na početak priprema, sve zbog kovida-19. Mislim da smo od meča sa Mornarom 18. novembra prvi put bili kompletni i verujem da će nam naredni period bez utakmica zbog FIBA „prozora“ puno pomoći u želji da unapredimo igru – objašnjava 25-ogodišnji centar na početku razgovora za Danas razloge loših rezultata u prvom delu sezone.

* Gledano iz perspektive centra, utisak je da trener Breše Espozito ima obe opcije na petici: Barnsa i vas, s obzirom da je italijanski reprezentativac niži, snažniji, okretniji, dok ste vi klasična petica „stare škole“.

– Kvalitetno smo pokriveni na pozicijama četvorke i petice; imamo raznovrsne igrače; Klajn i ja smo više uposleni na niskom postu, Barns je pak centar modernijeg kova, dok je Saketi iskusna četvorka koja može da širi igru šutem za tri poena.

* Koliko možete biti zadovoljni svojim partijama i šta je ono na čemu biste morali da poradite?

– Postoje razlozi zbog kojih sam zadovoljan, ali ima toga što me uverava da mogu i moram bolje. Mislim da moram biti konstantniji u neizvesnim završnicama kada se meč rešava na jednu loptu.

* I prošle sezone, ali i tokom studiranja na Arizoni pokazali ste da možete biti korisni i kada licem napadate koš, koristite šut sa polidistance…

– Moje je da slušam trenera i ispoštujem njegove zahteve koji su trenutno takvi da su mi osnovne napadačke obaveze na niskom postu. Voleo bih da, kao u prethodnoj sezoni u dresu Astane, imam više tih pozicija da se u „piku“ otvaram iz kratkih „rolova“ i da koristim više varijacija što me je u VTB ligi činilo opasnijim po koš. Čuvarima je teže da brane centra koji je tako dvostruko opasan, međutim, u Italiji se, generalno, centri forsiraju na niskom postu i da se otvaraju po dubini.

* Italijanska Serija A mogla bi ove sezone da bude vrlo neizvesna, pogotovo nakon što je Virtus nedavno potpisao Marka Belinelija, povratnika iz NBA lige.

– Milano je definitivno prvi favorit: oni imaju tri petorke koje bi se bez problema takmičile za sam vrh domaćeg prvenstva. Tu su i Virtus, Brindizi, Sasari, ali mislim da je Milano najkvalitetniji. Na papiru, i mi bi trebalo da spadamo u sam vrh i da se borimo za titulu.

* Igrali ste ABA ligu, regionalnu VTB, sada ste u Seriji A, kakav je kvalitet italijanskog prvenstva?

– Kvalitet podižu stranci; mislim da nekih 70 odsto čine inostrani igrači, naročito Amerikanci, među kojima ima vrlo dobrih, nekada vrlo cenjenih na koledž nivou. Luk Mej iz Trenta proveo je četiri godine na čuvenoj Severnoj Karolini; tu je i Dianđelo Herison sa Sent Džonsa koji igra odlično u Brindiziju, zatim Davide Moreti, koji je prethodno igrao veoma kvalitetno na Teksas Teku… Igra se veoma brzo, mnogo se šutira i dosta je drugačije u odnosu na ABA ili VTB ligu. Istovremeno i suđenje je čudnije, kriterijum je neujednačen u poređenju sa ABA gde se puštaju kontakti ili VTB koja je u tom pogledu mnogo „čistija“.

* Spomenuli smo FIBA „prozor“ i tek završenu kvalifikacionu rundu za naredno Evropsko prvenstvo. Niste bili sa reprezentacijom Srbije u Finskoj.

– U kontaktu sam sa ljudima iz Saveza i selektorom Igorom Kokoškovim. Za poslednje okupljanje nisam dobio poziv, ali to ništa ne menja u smislu moje volje da zaigram za reprezentaciju. Da sam dobio poziv, rado bih se odazvao, ovako sam vreme iskoristio da se posvetim radu na sebi, ali i poboljšanju timske igre.

Neponovljivi Luis Skola

U Seriji A igraju centri različitih profila i iskustava, ali ima i onih koju su u zenitu karijera bili među najboljima u svetskim okvirima. Da li je neko na vas ostavio poseban utisak?

– Oduševio me je Luis Skola; u prvom kolu Serije A gostovali smo Varezeu i čuvajući ga ostao sam fasciniran da neko u 41. godini života može tako da igra i izgleda. Ne znam da li trenutno u svetu postoji košarkaš koji u tim godinama može da igra na tako visokom nivou. Oduševio me je pristupom i kvalitetom.

Zvezda svakog može da pobedi

Ponikli ste u mlađim kategorijama Crvene zvezde, bili deo generacije sa Markom Gudurićem, Nikolom Rebićem, Markom Tejićem, Đorđem Kaplanovićem, Branom Đukanovićem… Iako ste pod ugovorom sa crveno-belima, već drugu sezonu ste na pozajmici. Da li pratite Zvezdu ove sezone i kako vam deluje tim trenera Obradovića.

– U ABA ligi ih nisam redovno pratio, ali sam u Evroligi pogledao sve utakmice. Mislim da ovako kvalitetan tim Zvezda nije imala u poslednjih nekoliko godina. Dubina rostera je evidentna i niko osim Lojda, koji je izvanredan strelac i Voldena ne iskače. Nema sebičluka, svi su podređeni uspehu ekipe. Igraju odličnu odbranu; u pobedama nad CSKA i Milanom pokazali su da poseduju evroligaški nivo kvaliteta, a to je ozbiljna stvar. Primera radi; nakon povrede Hola u večitom derbiju, njegov izlazak uopšte se igrački nije osetio, što je pokazatelj koliko kvalitetnih igrača imaju u rotaciji. Mislim da Zvezda ove sezone apsolutno svakoga može da pobedi u Evroligi.