Dušan Tadić posle krucijalnog trijumfa nad Crnom Gorom: Nije lako igrati kad je nož pod grlom

Loše igre tokom kvalifikacija, začinjene porazom u Mađarskoj (2:1) razvile su veo sumnje u domaćoj javnosti da li je reprezentacija Srbije uopšte kadra da se izbori za mesto na kontinentalnom šampionatu.

U konkurenciji Mađarske, Crne Gore, Litvanije i Bugarske, „orlovi“ su sebi dozvolili da su u utorak uveče igrali meč iz kategorije „biti ili ne biti“ protiv „sokolova“.

Računica je bila poprilično jasna, pulenima Dragana Stojkovića bila je neophodna pobeda kako bi poslednji kvalifikacioni meč dočekali bez pritiska do granice neizdrživog.

Planirano je na kraju i ostvareno. Fudbaleri Srbije nadigrali su južne komšije i sa 3:1 stekli zalihu dovoljnu da novembarski duel sa Bugarskom u Leskovcu dočekaju daleko rasterećenije.

Nije to bila „pesma“ na terenu stadiona „Rajko Mitić“ ali su kvalitet i minijature Aleksandra Mitrovića, Dušana Tadića i Sergeja Milinkovića Savića bile dovoljne da Crna Gora kapitulira na vreme.

U ulozi kapitena, kao povratnik u startnu postavu (protiv Mađarske bio rezervista) Dušan Tadić je trijumfu doprineo golom i asistencijom.

– Najbitnije je da smo pobedili. Imam samo jedni zamerku: na kraju je ‘Pukni zoro’ morala da ide jače, nadam se da će kada sledeći put pobedimo biti tako, da se zagreje atmosfera – smatra Tadić da je pesma koja je puštena sa razglasa posle utakmice bila nedovoljno glasna i tako u neskladu sa srećom koju su osećali njegovi saigrači.

– Pohvalio bih ceo tim. Dobro su nam pripremili situacije. Kod drugog gola je Sergej lepo odigrao meni, ja potom Mitru. Ekipa je pokazala da ima karakter, glavu i onu stvar. Tako treba. Ova utakmica je pokazala da imamo zajedništvo. Nije lako igrati utakmice kada ti je nož pod grlom. Posebno kada se utakmica odvoja kako se odvijala, Crna Gora je imala još 45 minuta da izdrži, mi imamo imperativ, a ipak smo smireni. Svidelo mi se kako smo reagovali. Trebala nam je pauza, da kažemo nešto između sebe, da budemo mirne glave, a momenat je došao – tako je i bilo.

Način na koji je Crna Gora postigla izjednačujući pogodak pokazatelj je da odbrana još uvek nema stečene automatizme, jer da je drugačije ne bi Tadić kao poslednji u reprezentaciji Srbije, defanzivno bio ostavljen jedan na jedan sa Stevanom Jovetićem.

– Ne sme da se to desi. Naivno smo primili gol. Trebalo je da vratimo loptu golmanu, pa da se vrate defanzivci. Video sam da Jovetić hoće da pomeri loptu udesno i odlučio sam da ostanem, pa ako pogodi – svaka čast. Gađao je idealno, i Vanja je to kasnije rekao.

Tadićev gol za konačnih 3:1 nije bio posledica slučajnosti, kakav bi utisak mogao da se stekne, s obzirom na to da ga je postigao slabijom desnom nogom i to iz punog trka, naprotiv.

– Desnom ne promašujem sa te pozicije. Spakovao sam loptu u malu mrežu. Selektor mi je rekao: Neka si ga i ti dao desnom, na šta sam prokomentarisao da mora da pogleda malo bolje moju kompilaciju golova.

Do kraja kvalifikacija ostala je još utakmica u Leskovcu protiv prežaljene Bugarske, 19. novembra. Fudbalerima Srbije biće potreban bod da bi se i matematički plasirali na Evropsko prvenstvo, međutim protiv najslabije reprezentacije u grupi trijumf je nekako logična posledica pozitivnog razmišljanja.

– Da rešimo utakmicu sa Bugarskom u svoju koristi i da overimo dugo čekane vize. Moram da se zahvalim publici i novinarima, svi su prepoznali momenat da pruže podršku ovoj ekipi. Bilo je i lepe, pozitivne kritike, a ne kao što je ranije bilo, kada smo možda i mi davali povod. Hvala svima što su prepoznali bitan trenutak i što smo po ko zna koji put pokazali da smo mi Srbi najjači kada smo ujedinjeni, ali smo retko kad ujedinjeni – poentirao je na kraju izlaganja kapiten reprezentacije Srbije.