Duško Ivanović, novi trener Crvene zvezde: Verujem da ova ekipa može da ima pobednički karakter i da ćemo uživati u radu

Naoveće uspehe Zvezde je u 21. veku ostvarivala pod komandom crnogorskog stručnjaka Dejana Radonjića. Na Malom Kalemegdanu se nadaju da bi njegov zemljak mogao da krene istim stopama, pogotovo jer je Duško Ivanović već etablirani evroligaški trener koji je, naročito dok je vodio Baskoniju, ostvarivao vrhunske rezultate.

Nemajući kud, svesni da su otkazu trenera Jovanovića, i to posle samo 12 utakmica, dobrano kumovali, uprava je spas potražila angažujući 65-godišnjeg stručnjaka sa kime je potpisala dovogodišnji ugovor, tačnije do 2024.

Ivanović posle razlaza sa Baskonijom sredinom novembra 2021. nije imao klupski angažman. Važi za pedantnog, radu posvećenom treneru, vrlo zahtevnom i principijelnom.

S tim u vezi, biće veoma interesantno kako će sarađivati sa vrhuškom kluba koja mu je u nasledstvo ostavila nespremnu ekipu, kondiciono i po pitanju snage upitnu, a to su segmenti na kojima Ivanović stvara bazu.

Iako u Zvezdi tvrde da su sporazumno raskinuli saradnju sa Jovanovićem, prema saznanjima Danasa, to nije tačno. Jednostavno, mladom stručnjaku klub će morati da isplati kompletan iznos dvogodišnjeg ugovora, aproksimativno 200.000 evra.

„Znam da će mi biti teško, ali sam veoma zadovoljan zbog dolaska u Crvenu zvezdu. To je klub velike tradicije, ciljeva i velike armije veličanstvenih navijača. Drugo jer je to pravi sportski izazov. Verujem da ovaj tim može da ima karakter koji su imale moje ekipe. Pobednički. Da uđu u svaku utakmicu misleći samo da mogu da pobede. Volim košarku i nadam se da ću uživati sa ovim momcima“, uvodna je poruka Ivanovića na predstavljanju kao novog trenera Crvene zvezde.

Igrači imaju različita iskustva u radu sa trofejnim crnogorskim stručnjakom. Pojedini poput Igora Rakočevića i Mirze Teletovića o njemu pričaju u superlativima, dok ima i onih koji smatraju, nalik Mariju Kasunu da im je „uništio karijere“.

Diplomirani pravnik po struci, Ivanović je u igračkim danima bio deo najbolje jugoslovenske ekipe svih vremena – splitske Jugoplastike. Kao kapiten Toniju Kukoču, Dinu Rađi, Zoranu Sretenoviću… dva puta je osovjio trofej namenjen najboljoj ekipi na Starom kontinentu (1989. i 1990).

Tri puta je bio šampion Jugoslavije, dok je trenersku karijeru počeo da gradi u Švajcarskoj. Kada je sa francuskim Limožom osovjio titulu postalo je jasno da i te kako ima talenta i trenerskog znanja.

Sa Baskonijom je napravio najveće uspehe: u tri navrata je bio šampion Španije; predvodio je jednu od najboljih generacija u 21. veku na čelu sa Skolom, Priđonijem, Noćionijem, Spliterom…

Dva puta je sa današnjom Baskonijom gubio finala Evrolige, a vrlo je važno naznačiti da je 2020. u „kovid sezoni“ napravio veliko iznenađenje osvajanjem domaće titule.

Vodio je i velikane kao što su Barselona i Panatinaikos ali nije bio ni približno uspešan.