Elvedin Sadović: Prekid prvenstva odneo jedan, možda i oba trofeja

Trofeji su na kraju završili u vitrinama moćnog Ekonomca, ali su Pazarci, možda i suprotno logici, iz svakog finala izlazili još jači.

Kragujevčani su pred ovu sezonu rasprodali tim što je iskoristila tek oformljena Crvena zvezda, najavivši da bi mogla da preuzme poziciju koju je Ekonomac suvereno držao deset godina.

Jedina nepromenljiva u domaćem futsalu je Novi Pazar i da nije došlo do prekida šampionata zbog pandemije korona virusa bilo bi zanimljivo videti šta bi se dogodilo u već viđenom finalu plavih i crveno-belih.

Jedan od dva domaća trofeja nikad bliži nije bio vitrinama Novog Pazara. Takvom ishodu nadao se i najiskusniji u redovima „plave mašinerije“ Elvedin Sadović (33).

Od nastanka Novog Pazara (2010.) je u klubu, s njim je učestvovao u svim najvećim uspesima i jedan je od zaštitnih znakova kluba.

Tihi momak s lakoćom se i dalje nosi sa mnogo mlađim momcima, jak na lopti i sa njom, majstor zagrađivanja, onakav kakvi su bili Rajić i Surudžić, jednom rečju futsal stena.

Postoji još nešto, Sadović je sportista od glave do pete i velemajstor fer-pleja.

* Istovremenu kontrolu lopte i strasti nije lako dostići. Kako je moguće da se neko tako dobro vlada u svim situacijama. Ostati čovek kad drugi preteraju, odnosno namerno ili slučajno pogreše je na neki način savršenstvo uma i tela. Kako se stiže do takvog stadijuma samokontrole?

– Sve je stvar porodičnog vaspitanja. Naučen sam da nikad ne govorim u prvom licu jednine, da se sa ili bez razloga hvališem. Nisam ponosan, više sam ponizan. Na prvom mestu mi je drugarstvo i prijateljstvo, pa tek onda sve ostalo. Lični uspeh može da me učini srećnim, ali ni približno kao timski. Nikad mi ništa nisu značili moji golovi kad je utakmica izgubljena .

* KMF Novi Pazar je najmlađi u gradu. Osnovani ste tek 2010. godine, ali već nekoliko sezona i najuspešniji ili jedan od najuspešnijih. U njemu ste od nastanka, a retko ko zna kako je uopšte i došlo do njegovog formiranja?

– Bila je to ideja našeg bivšeg igrača Sanela Stupljanina i Kadrije Mehmedovića. Sve je počelo ekspanzijom turnira u malom fudbalu, posebno Ramazanskog u Novom Pazaru. Svi koji smo se krajem 2009. godine okupili na tim turnirima smo imali svoje ekipe i svi smo bili najbolji igrači u našim sastavima, Stupljanin, Eldin Redžović, Delić, jedino su Elvir Bihorac i Nedžad Dolovac igrali u istom timu. Logično je bilo da neko taj kvalitet sjedini. Samo tri sezone su nam trebale da iz trećeg ranga dođemo do najvišeg. Od tada iz godine u godinu pomeramo granice, ne samo rezultatski. I pored mnogo obaveza Enes Delić i Fikret Međedović organizovali su klub tako da po svim parametrima ličimo na Ekonomac, sve je tu od top igrača do fizioterapeuta. Jedini problem su finansije, da i u tom aspektu stojimo bolje ne bi nam ravnog bilo.

* Nedostaju trofeji?

– Zbog njih smo se i okupili. Tri sezone smo bili na korak da bar do jednog dođemo. Igrački smo u prekinutoj sezoni imali sve preduslove da konačno jedan ili oba donesemo u Novi Pazar. Domaći igrači su vrhunski, oni koji su došli su top pojačanja.

* Izgubljena su dva finala Kupa Srbije od Ekonomca, je li ikakva satisfakcija što ste najbolji strelac tima u tim mečevima?

– Pre tri godine smo u Požarevcu poraženi 3:0, sve bi bilo drugačije da smo kod 0:0 realizovali naše prilike. Godinu dana kasnije u Obrenovcu strašni Ekonomac bio je baš na mukama, izgubili smo 6:3, ja sam postigao gol za smanjenje rezultata na 2:1, do poluvremena sam opet ublažio njihovo vođstvo na 3:2. Dobro sam igrao te mečeve, ali ništa mi, kao što sam već rekao ne znače ti golovi kad nismo uspeli da ih slomimo. Nedostajalo je malo više svežine, pojedinci su pregoreli zbog važnosti utakmica, bilo je i onih koji su podlegli pritisku.

* Ništa više ne boli od prošlogodišnjeg poraza u plej-ofu za titulu prvaka Srbije. U majstorici Novi Pazar nije mogao ozbiljnije da se suprotstavi Kragujevčanima, razlog žuti kartoni vodećih igrača u utakmici broj dva. Prvi od tri meča u kragujevačkom ,,Jezeru“ dobio je domaćin 3:0, u Pendiku je bilo 5:3 za Novi Pazar i u neravnopravnoj trećoj utakmici Ekonomac je kao domaćin došao do novog trofeja (8:2).Mnogi će reći da pred odlučujuću utakmicu ništa nije bilo čisto, pa i da se dogodila otvorena krađa. Jeste li saglasni s takvim mišljenjima?

– I bila je, to će reći 90 odsto neutralnih posmatrača. Nismo zaslužila da nas tako tretiraju. Znam da je tačka gledišta onih koji vode takmičenje drugačija, ali ako ćemo realno svi prekršaji naših vodećih igrača u drugoj utakmici finala bili su obični, nikako vredni žutih kartona. Došli smo u situaciju da zbog nedovoljnog broja igrača golman Hot nastupi kao igrač, bila je to besmislena majstorica.

* Zbog poznate situacije izostalo je već viđeno finale plej-ofa sa Crvenom zvezdom?

– Pre svega, zbog popularizacije futsala dobro je što postoji Zvezda, ovoj ligi potreban je i Partizan. Oni su u svim sportovima mamac za publiku, motiv za igrače drugih klubova. Crvena zvezda je jako dobar tim s nekolicinom igrača iz prošlogodišnjeg sastava Ekonomca, a dolaskom golmana Vulića popunili su i jednu od retkih slabih tačaka. U Pendiku su pokazali koliko vrede, individualno su jaki, ali timski mislim da nisu mogli da nam pariraju u dve ili tri utakmice.

* Prvenstvo ili Kup, koji trofej bi imao veću vrednost?

– Nema razlike, trofej je trofej, išli bi na oba. Novi Pazar je imao najkvalitetniji tim u poslednjih deset godina. Za svaku poziciju imali smo vrlo kvalitetnu zamenu. Stigao nam je i jedan od najboljih igrača lige Veroljub Vukadinović, sjajan igrač, naš prijatelj i saigrač sa turnira u malom fudbalu. Stručni štab sa Markom Gavrilovićem na čelu odlično je radio svoj posao.

* Izvesno, da je prvenstvo nastavljeno Crvena zvezda bi s prve pozicije krenuti u plej-of. Kolika bi to prednost bila?

– Blaga, nikako ključna. Ono što niko nema sem nas su navijači. Dugo igram futsal i to nigde nisam video. Oni bi bili odlučujući faktor u tom finalu. Šteta, bila bi to dva ili tri spektakla.

* Posle ovakvog završetka sezone nazire li se kraj karijere?

– Sebe u futsalu vidim još dve do tri godine, možda i duže. Živim sportski, telo me sluša, što bi se reklo – u dobrom sam stanju, samo da me zdravlje posluži. A i zarekao sam se da sve dok ne osvojim jedan trofej nema govora o kraju. Ukoliko sačuvamo sadašnji tim ne vidim da neko može da nas zaustavi u sledećem prvenstvu, tim pre što je Crvena zvezda ostala bez kostura tima.

Ne živi se od futsala

Igrači iz Novog Pazara za razliku od onih koji su stigli u klub iz drugih sredina nisu profesionalci. Glavni izvor prihoda su im poslovi koje obavljaju u dnevnim satima. Isti slučaj je i sa Sadovićem.

„Svako jutro ustajem u sedam sati. Radim u svojoj bravarskoj radionici. Ne žalim se, posla ima. Bilo bi lepo kad bi moglo da se živi od futsala, ali ne može. Sport volim, a da radim moram i ovim tempom ću dok budem mogao. Porodica je brojna i o njoj treba brinuti, sa suprugom Sanidom imam četvoro dece, najstarija Ajša će u drugi razred osnovne škole, mlađi od nje su sinovi Bilal i Jakup, dok najmlađi Daut ima samo devet meseci“, kaže ponosni otac.

Pojačanje iz bauštela

Elvedin Sadović bi se često u poslednjih nekoliko sezona ekipi priključivao kad bi prvenstvo krenulo. Da bi se osamostalio u poslu trebalo je zaraditi novac, a on je to činio radeći najteže poslove u Nemačkoj. Od tada datira i anegdota, čiju istinitost proveravamo, po kojoj je sportski direktor Enes Delić na pitanje odakle je došao Sadović, šaljivo odgovorio – iz FK Bauštel.

„Tačno je. Radio sam na građevini u Nemačkoj da bih stigao da što pre završim gradnju kuće, a neko od mlađih novinara nije to dobro protumačio“, uz smeh reče Sadović.

Težim putem do titule

Novina od sledećeg futsal šampionata je da će prvaku umesto dosadašnje dve pobede u finalu plej-ofa trebati tri, što znači da je u završnoj utakmici maksimalni mogući broj mečeva – pet.