Rekorder iz pešterskog sela, kom je sport u genima: Ko je Elzan Bibić, osvajač evropske atletske medalje za Srbiju?

Ako je ponavljanje majka znanja onda je Elzan Bibić sa visokom ocenom savladao jednu od najvažnijih životnih lekcija, jer ne prestaje da uči i pomera lične granice na atletskoj stazi.

Kada je na upravo završenom šampionatu Evrope pod krovom treći prošao kroz cilj trke na 3.000 metara „samo“ je pokazao da s debelim pokrićem nosi nadimak „pola čovek-pola rekorder“.

„Treće mesto je u jednu ruku iznenađenje, jer su sve ovo odlični i iskusni trkači. S druge strane i nije, jer sam u finale ušao kao visokorangirani trkač“, siže je izjave srpskog atletičara posle trke.

Bibić je omiljenu mu dugu prugu savladao za 7:44.03 minuta, a premijerno senirosko odličje te težine proslavio je u društvu legendarnog Norvežanina Ingebirgsena i dobro kotiranog Španca Mekala.

Za nastavak uzlazne putanje, jer momak iz sela Karajukića Bunari iz sezonu u sezonu trči koracima od sedam milja, „usput“ rušeći nacionalne rekorde različitog profila i starosti, kao da su kule od karata.

Da visoki mršavko, odrastao na više od 1.000 metara nadmorske visine u mestu poznatom po surovim zimama, nije zapao za oko poznatom atletskom treneru Rifatu Zilkiću možda bi sada završavao medicinu.

Ovako se nesuđeni lekar, već tokom školovanja u novopazarskoj Srednjoj medicinskoj školi, opredelio za sport i sve karte bacio na život u sprintericama. Potonja dostignuća pokazala su da je napravio pravi izbor.

Od 2020. godine nizao je državne rekorde na srednjim i dugim deonicama, pa je pretrčao vreme: Gorana Nave (iz 2010.) na dvoranskih 1.500 metara, Dragana Zdravkovića na 3.000 m u istim uslovima (iz 1983),

Daneta Korice na 5.000 metara u zatvorenom (iz 1976)… Dešavalo se i da na tom putu za kratko vreme više puta popravlja svoju brzinu, pa je sve slutilo na lansiranje među evropske zvezde u vikendu za nama.

„Bio sam prva godina Srednje medicinske škole gde je moj trener Rifat Zilkić profesor. Na njegovu inicijativu sam trčao RTS kros i bio peti, dan posle ponudio mi je da treniram atletiku, što sam i prihvatio“.

Ostalo je istorija, mada poznavaoci „kraljice sportova“ tvrde da vlasnik više kontinentalnih odličja u konkurenciji juniora i mlađih seniora ima još puno prostora za napredak. Vreme svakako radi za njega.

Na radost našeg sporta, ljudi iz Srpskog atletskog saveza i Olimpijskog komiteta Srbije, o čijem trošku se već neko vreme atletski razvija, rodnog grada i matičnog kluba Novi Pazar, pešterskih gorštaka…

I, pre svega, porodice Bibić. Najviše roditelja, čije je sportske gene nasledio, jer se majka Fatima bavila odbojkom a otac Murat igrao fudbal.