Elzan Bibić: Dečko koji ne propušta prilike

Očekivalo se da bi Elzanu Bibiću (1.500) i Milici Gardašević (skok u dalj – Vojvodina Novi Sad) na pobedničkom postolju mogao da se pridruži još neko, pre svih, skakač u vis Jasmin Halili, a bilo je i onih koji su se nadali još sjajnijim medaljama našeg perspektivnog tandema.

Neumesno je gradirati ova dva dostignuća, iako je i površnim poznavaocima atletike jasno da je osvojiti medalju na velikom takmičenju u trkačkoj disciplini zbog brojne kvalitetne konkurencije neuporedivo teže. Ako to nije dovoljan razlog da Elzana Bibića (20) proglasimo herojem naše reprezentacije iz Jevlea, njegov potez da u razmaku od samo sat i 45 minuta trči dve veoma zahtevne discipline u kombinaciji sa osvojenom medaljom svrstao ga je u atletičara kojeg atletski hroničari neće i ne mogu zaobilaziti.

To što je on uradio graniči se sa neverovatnim u svetu današnje atletike. Pošto je i praktično solo trkom do desetak metara pre ulaska u cilj osvojio bronzu na najcenjenijoj atletskoj dužini (1.500), iza Fontesa iz Španije i Engleza Koplenda, zaostavši za srebrom stotinku, mladi Novopazarac odvažio se da istrči i finalnih 5.000 metara. Obe trke bile su taktičke, sve do finiša izuzetno spore i dok je u prvoj tempo iz metra u metar podizao Bibić, u drugoj iako vidno iscrpljen držao se vodeće grupe sve do 400 metara pre kraja, kada telo prosto više nije moglo da odgovori na nove velike izazove.

U cilj je ušao kao osmi. U prvim reakcijama posle ove dve trke izrazio je žaljenje što osvojena medalja nije bila sjajnija i što je ponestalo ,,goriva“ u drugom nastupu zbog prethodne potrošenosti za finiš koji je u normalnim okolnostima njegov ubedljivo najjači adut. Kad su se nakon nekoliko dana utisci slegli realno je sagledao svoj nastup u Jevleu.

“Ipak, jedna velika medalja je moja. Tek sam na početku, ono glavno tek dolazi”, prilično samouveren bio je Bibić.

U Švedsku je Bibić došao praćen velikim sopstvenim, ali i očekivanjima sportske javnosti. NJegov ovogodišnji rezultat bio je najbolji u konkurenciji hiljadu petstometraša i četvrti među učesnicima trke na pet kilometara.

To ga je po automatizmu svrstalo u jednog od glavnih favorita za osvajanje medalja u obe discipline. Za mladog sportistu sigurno preteško breme. Ugrabio je medalju i pokazao retku mentalnu čvrstinu, a to nikad nije lako.

Bilo je komentara stručne javnosti u kojima je naglašavana apsurdnost njegovog poteza da se u sat i 45 minuta podvrgne tako suludim naporima. Bez obzira što je bio spreman i na ekstremne izazove, jasno je da u konkurenciji kakva je bila u Jevleu i s obzirom na okolnosti pod kojima je ušao u drugu trku, on ni na koji način nije mogao do medalje, ali… Još dok se u Srbiji pripremao za šampionat znao je za satnicu trka i da će u jednom danu imati dupli program. Tada je obećao da ga ni to neće sprečiti da pojuri obe medalje.

Tačno je da je posle osvajanja bronzanog odličja mirne duše mogao da preskoči 5.000 metara, i da je kojim slučajem doneo takvu odluku niko mu ne bi zamerio, ali tu je još jedno veliko ALI… Goršatak sa Pešteri može da bude poražen na stazi, ali da pogazi datu reč i jeftino porazi samog sebe, e, tako nešto nije moguće.

Elzan Bibić pred svaku trku, bilo da se radi o velikim takmičenjima ili mitinzima, ističe finiš kao deo trke u kojem se ona odlučuje. Pokazao je da je odličan finišer, ali još uvek nije jasno definisano u kojem delu trke je najdelotvornije krenuti u završni napad. NJegov trener Rifat Zilkić, kaže da je Bibić spreman na sve.

– Iako izgleda tromo, mnogo je brz. Kada bude popravio lični rekord na 800 metara (1:51,13) na ispod 1:50,00 možda ćemo i menjati način trčanja, do tada to neće biti moguće. Trke na Balkanijadama, u dvoranama i na otvorenom, su takve da u njih ulazi sa najboljim rezultatom. Svestan snage u toj konkurenciji trčao je uvek u dubokoj zaleđini i na kraju pobeđivao u dramatičnim završnicama. Bilo da se radi o 1.500 ili 3.000 metara krenuo bi u finiš u zadnjih 200 metara, a napadao je bez greške u zadnjih trideset. Na evropskim i svetskim trkama zbog kvaliteta konkurencije to nije moguće, sve dok se lični rekord na 800 metara ne popravi – rekao je Zilkić.

Oni koji pomno prate atletiku i Bibićevu karijeru primetili su da je preskočena jedna važna trka iz Jevlea i jedina njegova pobeda u Švedskoj. Da je nije bilo ne bi bilo ni finala, ni medalje.

Kvalifikacije su stres, finala jak emotivni naboj na svakom velikom atletskom takmičenju. Mnogo toga je Bibić u kratkoj karijeri matematički precizno izračunao, pa i kvalifikacije u Jevleu, po mnogima najtežu atletsku prepreku. Koliko se samo velikih imena opeklo i koliko ih je otpalo još u toj fazi na najvećim takmičenjima. Izgurao je Bibić taj izazov i to tako mudro kao da je iza njega na stotinu sličnih trka. Početno hodanja pretvorio je vrlo brzo u ozbiljnu trku i suvereno ispred svih ušao u cilj, samim tim i finale.

Zašto je ova Bibićeva medalja toliko važna? Mitinzi i trke na rezultat smenjuju se na nekoliko dana, atletičar često dobija drugu šansu u slučaju jednog ili više neuspeha. Kod velikih takmičenja stvari stoje drugačije, prilike se ukazuju svake druge godine, Olimpijske igre su svake četvrte.

Na drugu veliku šansu čeka se dugo i nikad sportista ne zna šta sve može da se dogodi između dva velika takmičenja. Bibić sebi, ali ni bilo kome drugom nije ostavio ni najmanji prostor za pitanje o propuštenoj šansi, zgrabio je prvu koja mu se ukazala najavivši da bi i kao senior mogao da postane sakupljač medalja.

Budućnost Evrope na 1.500 metara

Plasman u finalnoj trci na 1.500 metara iz Jevlea može biti zanimljiv i zbog nekih budućih veliki trka, možda će bronzana medalja Elzana Bibića tek tada dobiti pravu vrednost.