Reprezentacija Engleske je nadmašila svoje realne mogućnosti.
Za njih je i sam plasman u polufinale izvanredan uspeh. Za nešto više, plasman u finale Svetskog prvenstva, ova reprezentacija nema kvalitet. Ne mogu se porediti Kejn i drugovi sa reprezentacijom koju su predvodili Stajls, DŽeki Čarlton, Bobi Mur… Ipak, radi se o talentovanoj ekipi i ako budu opstali na okupu naredne četiri godine od njih se mogu očekivati još bolji rezultati od ovog, nesumnjivo, velikog uspeha. Na ovom šampionatu su Englezi, posle mnogo decenija, praktično još od Šiltona, konačno dobili golmana – DŽordana Pikforda. Standardno imaju dobru odbranu, izvanrednog Kejna u napadu, ali nemaju kreativnost na sredini terena. To je njihova stara boljka. Kao i neiskustvo selektora Gereta Sautgejta. Tvrdim da je Englezima na klupi sedeo Hari Rednap oni bi bili u finalu. On bi sigurno znao da napravi prave promene i pri vođstvu svog tima, a još sam sigurniji da bi znatno ranije u igru uveo Vardija.
Komšije su još jednom potvrdile klasu. Oni su, ne samo pojedinačno odlični fudbaleri, već je to vrlo homogena celina. Osim toga fizički i psihički su odlično pripremljeni. Ovo im je treća utakmica u kojima igraju produžetke i opet su u njima nadtrčali Engleze. Protiv Danaca su primili gol u prvom minutu i „vratili“ se, protiv Engleza u petom i opet se „vratili“. Do fanatičnosti su borbeni što se najbolje videlo kod Mandžukića, koji je uprkos ogromnim bolovima nastavio da igra i – dao je gol za finale. I na kraju, ili početku svega, za razliku od Engleza Hrvati imaju i kreativnost u igri, imaju Modrića i Rakitića.
Iako je reprezentacija Hrvatske izuzetno iskusna, radi se o, relativno, mladim igračima koji mogu još da napreduju. Već na narednom Evropskom prvenstvu, ili u Kataru za četiri godine mogu opet stići, kao i Englezi, do finala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.