„Antologijsko“ pitanje za selektora Dragana Stojkovića: Na Engleze sa jednim ili dvojicom napadača?

Obično uvodna utakmica na jednom velikom takmičenju određuje dalji tok nečijeg uspeha. Istorija pokazuje da je najvažnije ne izgubiti prvi meč, a sijaset je primera reprezentacija koje su uspevale da naprave velika iznenađenja u okolnostima kada su u startnim mečevima pobeđivali ili uzimali barem bod.

Fudbalere Srbije u nedelju očekuje meč prvog kola na kontinentalnom šampionatu i to protiv jednog od vodećih favorita na kompletnom Evropskom prvenstvu. Engleska je u ovom trenutku fudbalska sila, zvanični vicešampion Starog kontinenta i verovatno selekcija sa najdarovitijim fudbalerima u veznom redu i napadu.

S tim u vezi, uopšte neće biti svejedno kako će se taktički i formacijski puleni selektora Dragana Stojkovića suprotstaviti ekipi koja u sastavu ima tako nadarene i brze tehničare kao što su Entoni Gordon, Kol Palmer, Bukajo Saka….

Realno bi bilo da „orlovi“ nastupe opreznije, defanzivnije, zgusnutih linija, sa idejom da što više suze prostor kako bi umanjili mogućnost rivalu da po bokovima „razvlači“ naše defanzivce i koristi brzinu pomenutih fudbalera.

Biće važno da kompletna ekipa deluje sinhronizovano, disciplinovano, požrtvovano i da svako, počevši od najisturenijih igrača, fanatično obavlja svoje defanzivne zadatke.

Nakon prijateljskog meča u Švedskoj, prilikom srdačnog susreta sa selektorom Srbije, Zlatan Ibrahimović je u neobaveznom razgovoru sa Draganom Stojkovićem u više navrata ponovio da je važno da disciplina u igri bude veća i da će u tom slučaju „orlovi“ delovati još bolje na terenu.

Ne samo zbog defanzivnih zadataka, već i mogućnosti da u napadu igramo moderno, tehnički doterano i kreativno, vršeći periodično presing na poslednju liniju engleske odbrane, koja je, možda i najporozniji deo tima, važno će biti da li će se selektor opredeliti za sistem sa dvojicom napadača ili sa jednim klasičnim golgeterom.

Da li su Mitrović i Vlahović tandem koji je neophodan Srbiji?

Ukoliko se selektor Stojković bude opredelio za formaciju sa dvojicom napadača to će verovatno biti Aleksandar Mitrović i Dušan Vlahović. Neupitno je da su obojica naši najbolji golgeteri, ali je pitanje koliko su kompatibilni sa ostatkom ekipe kada igraju zajedno u postavi.

Reč je o visokim, korpulentnim i napadačima koji u svojim klubovima ne igraju u paru sa sebi sličnim saigračima u samom špicu napada. Vlahović, recimo, u Juventusu najčešće čini tandem, u sistemu sa dvojicom najisturenijih, sa Federikom Kijezom, koji je potpuno drugačiji profil napadača – niži, brži, tehnički potkovaniji, osetno prodorniji…

Dok se nije otisnuo na Bliski istok, Mitrović je u Fulamu, pre svega, uglavnom igrao kao najistureniji u napadu, sa dvojicom saigrača koji su više bili krilni napadači zaduženi da šire igru i otvaraju prostor.

S tim u vezi, logično bi bilo da selektor Stojkovića, u formaciji sa dvojicom špiceva, Mitroviću ili Vlahoviću priključi Luku Jovića, koji se, pak, u takvom sistemu najbolje i snalazi, što je bilo evidentno dok je nastupao sa Antom Rebićem u Ajntrahtu.

Nažalost, selektor Stojković u Jovića i nema baš poverenja, a verovatno zbog kompromisa, izraženog ega Dušana Vlahovića (nesporno kvalitetnog napadača) pokazuje spremnost na jedan vid rizika da u samom špicu igra sa Mitrovićem i centarforom Juventusa.

Kada su njih dvojica igrali zajedno u startnoj postavi, što nije bilo pravilo, najviše je patio vezni red, u kojem baš i nemamo vrhunske opcije.

Jednostavno, obojici defanziva nije jača strana. Takođe, vršenje osmišljenog presinga ne predstavlja garanciju da će u tandemu izvršiti adekvatan pritisak na protivničke štopere i da će biti spremni da trčanjem unazad suze prostor između linija i pomognu saigračima da u defanzivnoj tranziciji vezni fudbaleri ne ostavljaju ogroman prostor u središnjem delu terena.

Mitrović i Vlahović, pritom, imaju slične linije i načine kretanja bez lopte u fazi igre kada Srbija napada, što protivničkoj odbrani olakšava da se bolje i lakše adaptira na naše načine da dođemo do realizacije.

Ako bi se selektor Stojković pritom opredelio da u vezni red, uz Mitrovića i Vlahovića u napadu, uvrsti Dušana Tadića i Sergeja Milinkovića Savića rizik od lakog pucanja odbrane bio bi još veći.

U smislu brzine, odbrane i pokrivanja prostora u veznom redu Tadić i Milinković Savić u tandemu ne predstavljaju pouzdane opcije, naprotiv. „Orlovi“ bi u tom slučaju ostali bez kompaktnosti u vezinom redu, i to u oba pravca i nemogućnosti da na adekvatan način i kontinuirano vrše presing na protivničku poslednju liniju.

Tadić uz Mitrovića

Iako u 36. godini života, Dušan Tadić je i dalje izuzetan u segmentima u kojima dominira tokom karijere. Lucidnost u pasu, odličan pregled igre, fin centaršut, pas u prostor njegove su igračke karakteristike kojima bi mogao da pravi razliku i u Nemačkoj.

S tim u vezi, biće važno na koji način će ga koristiti selektor Stojković. Ako bi izašao u sistemu sa dvojicom najisturenijih, možda bi odluka da čini tandem sa Mitrovićem, kao povučeniji „napadač“ bila produktivna jer bi imao više prostora za manevar, lakše bi se postavljao između protivničkih linija, mogao bi neometano da se vraća u vezni red i tako pomaže saigračima u manevru.

Srbija bi periodično imala igrača više u veznom redu, a sam Tadić ne bi bio previše  opterećen defanzivnim zadacima, koje bi, pak, delio sa saigračima iz veznog reda.

Poput Paula Dibale u Romi, mogao bi da ima veću slobodu u igri, da se neometano premešta sa jedna na drugu stranu terena i konstantno traži slabe tačke u protivničkoj odbrani.

Istovremeno, Srbija bi dobila jednog igrača više u veznom redu, što ne bi bilo zanemarljivo, dok bi u fazi tranzicije Tadić bio upravo najbolja opcija za kreaciju igre.