Presudna utakmica s Danskom i Piksijev novi ugovor: A gde je pečat?

Ukratko za podsećanje: dok sindikalni zastupnik obaveštava javnost o sadržini trudbeničkog proglasa, čitajući na kraju i protokolarne podatke, iza leđa mu se prikrada kolega koji upire prstom u papir i s podozrenjem pita: A gde je pečat?

Kapital velikog imena

Ti radnici Niša nisu imali ni pečat ni prava, ali je jedna generacija njih na vrhuncu industrijalizacije grada doživela sreću da na Čairu gleda i Real s Nišave i fudbalskog dragulja koji je kroz Radnički stasavao u najvišu klasu.

Dragan Stojković, njihov zemljak, Piksi iz Pasi poljane, izrastao je u jednu od najboljih „desetki“ svog doba, kada je taj broj na dresu bio svojevrsno znamenje i pripadao je samo igračima posebnog kova, pokretačkim motorima i autoritetima i u klubu i u reprezentzaciji, koji s loptom mogu sve.

Piksi je svakako među najistaknutijim fudbalerima koje smo ikada imali. S reputacijom legende, bez zapaženijih trenerskih dometa, postavljen je pre tri godine za selektora Srbije.

Njegovo nameštenje bilo je najcelishodnije rešenje posle razdoblja u kojem državnom timu nisu cvetale ruže na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. i na putu ka prošlom Evropskom prvenstvu.

Stojković je uneo kapital svog imena, a s tim jedrima je krenula oplodnja rezultatskog kapitala nacionalne selekcije.

Zaista je dunuo neki novi vetar.

Svim igračima je prijao dolazak u reprezentaciju i svi su imali motiv da se dokažu proslavljenom asu. Bili su poletni u igri na gol više i vidljivo su se zalagali za postizanje cilja – odlazak na Svetsko prvenstvo u Kataru.

Zenit njihovog pregnuća i Piksijevog uticaja bila je ona značajna pobeda protiv Portugalije u Lisabonu, veličanstveno krunisana pogotkom Aleksandra Mitrovića na izdisaju meča, kojom je izvađena karta za prvi mundijal u arapskom svetu. Domaćin, favorit sa svim svojim lepršavim zvezdama među kojima je najsjajnija Kristijano Ronaldo, poslat je na popravni u baraž, što je naš tim upornošću da uspe izbegao.

Početak stagnacije

Pobeda za primer, zbog izuzetnosti trenutka sigurno jedna od najvrednijih u istoriji našeg fudbala, postignuta u jesen 2021, u nepunoj prvoj godini Stojkovićevog mandata, nikada više pod njim nije ponovljena i nijednom nacija nije obradovana na takav način u potonjim važnim iskušenjima.

Budući da je državni tim u očima fudbalske javnosti bio podbacio u Kataru, uz malo njenog razumevanja za alibije koje je Piksi isturao u glavni plan, očekivanja od njega, razgorena uspehom u mundijalskom predtakmičenju, počela su da splašnjavaju.

Reprezentacija je i sama dala za pravo svojim poklonicima da posumnjaju u njene domete.

U kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo na kojem je trenutno, a prvi put posle 24 godine, bila je traljava i neubedljiva, s nekoliko obeshrabrujućih rezultata, ali u grupi koju bi svako poželeo i tako je bilo dovoljno za drugo mesto na suvi kvalitet u odnosu na slabije od sebe.

Igrački, tim je stagnirao, stihijski i bez delotvornih inovacija.

Piksi je počeo da luta u taktičkim i personalnim opredeljenjima, sve češće se pozivajući na fatalističke predstave koje s fudbalom nemaju nikakve veze i uzdajući se u njih.

Meč za selektora osimovskog kova

Ni po dve pripremne utakmice u martu i u osvit šampionata u Nemačkoj nisu popravile sliku o poljuljanoj veri.

Stanje je, vidi se, nepromenjeno i na Evropskom prvenstvu koje, kao i svaka velika pozornica, nepogrešivo meri ko je gde i ko šta može.

Ostao je još jedan čin trilogije.

Posle poraza protiv Engleske (1:0) i izbavljena u poslednji čas na rubu poraza protiv Slovenije (1:1) Srbiju u osminu finala, što bi joj se jedino držalo za uspeh, vodi pobeda u duelu s Danskom na Bajernovom stadionu u Minhenu (25. jun, 21 čas).

I uprkos svemu nada i dalje tinja i dobro je što reprezentacija zavisi samo od sebe, ni od kakvih kalkulacija u raznoraznim trouglovima s drugima.

Slično je bilo i u Kataru, ali bez uspeha. Švajcarska, koja s Danskom možda ima u Evropi najizraženiju disciplinu i homogenu strukturu u igri, pobedila je s 3:2, preokrećući rezultat u svoju korist.

Savladaju li naši takvog suparnika, koji je i igrački i rezultatski bio simetričan s, istina, ponovo neuverljivim Englezima, biće to najzad pobeda ravna onoj u Lisabonu.

Bude li drugačije i nepovoljno?

Onda će razočarana javnost imati puno pravo da u Piksija, koji je u susret Evropskom prvenstvu potpisao novi ugovor do 2026, uperi prstom i postavi pitanje: A gde je pečat?

Ne mur na sporazum s Fudbalskim savezom Srbije, delovodni broj i peti primerak nego verifikacija na igru reprezentacije pod njegovim vođstvom.

U zemlji u kojoj ima nekoliko miliona selektora ogromna većina njih bi se izjasnili da nema smisla da Stojković nastavlja misiju na staklenim nogama, ravnu liniju bez unapređenja sistema pod kojom kopne velike prilike.

Zato utakmica s Dancima pravi razliku između Piksija bazičnog selektora samo za kvalifikacije, a sledi mu ciklus za Mundijal 2026, i Piksija selektora u rangu svojih antologijskih igračkih bravura u odsudnim mečevima kakav je bio onaj nezaboravni sa Špancima u Italiji 1990.

Ako udari taj osimovski pečat na svoj selektorski izraz, neka i ima podršku da ovo pokolenje našeg fudbala povede i u bitke za idući šampionat sveta.

U suprotnom, neprestano će mu se viriti iza leđa sa uprenim prstom nepoverenja, a to njegovoj veličini ne bi doličilo uprkos pečatu na ugovoru.

Najnovije informacije o dešavanjima na Evropskom prvenstvu u fudbalu čitajte na stranici EURO 2024.