Gordost uvređenog kapitena: Da li je Dušan Tadić primereno reagovao na Piksijevu odluku?

Dok su se nizale izjave drugih srpskih reprezentativaca o njihovim utiscima o utakmici protiv Engleske, kapiten je priželjkivao da mu dođe pitanje o onome što je njega tištilo i koje se samo po sebi nametalo: Kako gleda na to da nije igrao od početka?

I onda je Tadić, u maniru napadača kojima deli lopte, iskoristio šansu na tacni da se više ne jede u sebi već da se njegova gorčina izlije u javnost.

Ljudski je razumeti ga da mu nije pravo što ga je selektor Dragan Stojković iz svojih taktičkih opredeljenja ostavio među rezervama, namenjujući mu ulogu sveže krvi u poslednjih pola sata meča.

U prirodi svakog od nas je da mu se razdiru grudi, da mu je knedla u grlu i da gunđa sebi u bradu kad ga pretpostavljeni stavi u drugopozivce, jer ako su nam očekivanja veća, veće je i razočaranje zbog osećanja potcenjenosti.

Tako je Tadić doživeo izostavljanje iz velike utakmice na značajnoj sceni koju, iz njegovog ugla gledano, fudbaler takvih kvaliteta, takvog iskustva, takvih zasluga i još kapiten mora da igra.

Šta u njegovoj reakciji pred milionskim audtorijumom nije za razumevanje, a još manje za opravdavanje?

On se poneo kao uvređeni kapiten, koji samo pro forme tvrdi da se iz višeg razloga opšte koristi miri s odlukom selektora, a u stvari potire to prethodnim rečima s neukusom o tome da je on najbolji igrač ove reprezentacije i njen lider.

Sve i da jeste, nije primereno kapitenu, naročito ne igrački prepečenom 35-godišnjaku, da na taj način, adolescentski, potkrepljuje svoju argumentaciju da je trebalo da igra od početka, a pogotovo nije na velikom takmičenju kao što je Evropsko prvenstvo.

Tadićeva predstava o sebi kao o malom bogu državnog tima klasični je proizvod njegovog čačnutog ega naspram tasa na kojem je autoritet selektora.

Na stranu sad to što mu u Fenerbahčeu za trenera dolazi Portugalac Žoze Murinjo, čiji su fudbalski nazori slični Piksijevom viđenju taktike koja je protiv moćnih Engleza trebalo da bude najdelotvornija u smislu izbora igračkih performansi.

Tadiću nije prvi put da se brecne na selektora i da mu proradi gordost.

Svojevremeno je raskrstio s reprezentacijom sve dok je vodi Radovan Ćurčić.

U prvim utakmicama u 2016, posle svežih rana od neuspeha u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Francuskoj te godine, Ćurčić ga nije pozvao za prijateljske mečeve u gostima protiv Poljske i Estonije.

„Pogodilo me je to. Igram u najjačoj ligi na svetu i mislim da imam najbolji učinak od svih igrača u klubu (tada nosilac igre Sautemptona u engleskoj Premijer ligi – prim. aut.). Već drugu godinu sam među pet najkreativnijih igrača u Engleskoj. Pet godina sam bio na svakom spisku reprezentacije, odazivao se svaki put, a sada praktično iz novina saznajem da nisam pozvan. Smatram da sam zaslužio da me neko pozove i da mi obrazloži o čemu se radi. Način na koji se selektor Ćurčić ophodi prema meni je omalovažavajući i ponižavajući“, nije ni tada bilo pravo Tadiću.

Na njegovo zadovoljstvo Ćurčić je ubrzo smenjen, a Slavoljub Muslin, sledeći selektor, vratio je Tadića u državni tim, gde mu je uvek i bilo mesto.

Najnovije informacije o dešavanjima na Evropskom prvenstvu u fudbalu čitajte na stranici EURO 2024.