Nemačka kao Jugoslavija, Virc nadmašio Džajića: Šta je doneo novi motor u fudbalskom folksvagenu?

Koliko može da razvije? Do 5:1 u startnoj brzini.

Rika probuđenog lava

Mašina, koja je na Mundijalu bila zaribala oba puta posle veličanstveno osvojene titule za prvaka sveta u Brazilu 2014, proradila je na impresivan način na najvećem sajmu evropskog fudbala.

U prvoj utakmici 17. evropskog prvenstva Nemci su u Minhenu zgromili ubledele Škote, stavljajući zastrašujućom rikom na znanje da se uspavani lav probudio u svom kavezu.

To jesu prvi mačići velike mačke svetskog fudbala, ali niko na Starom kontinentu nije ostao ravnodušan na podmazanu igru domaćina i njen rezultatski efekat.

Kao da je 36-godišnji Julijan Nagelsman, drugi najmlađi selektor u istoriji reprezentacije, a najmlađi posleratni, za kratko vreme, od prošle jeseni, sagradio od iskustva i sveže krvi tim za najveća dela, koji će obradovati naciju kao onaj s Gerdom Milerom i Francom Bekenbauerom na Mundijalu 1974. i nijedan više pred domaćom publikom (Nemci kod kuće poklekli u polufinalu i na Evropskom 1988. i na Svetskom 2006).

Nemačka je na otvaranju podsetila na mašinerije iz svoje slavne prošlosti, ali je i umila zaboravljene poglede na samu sebe.

Budući da je kao organizator bila pošteđena od kvalifikacija, takmičarski meč nije odigrala od svog oproštajnog na Mundijalu u Kataru potkraj 2022, kad joj pobeda protiv Kostarike s 4:2 u poslednjem kolu u grupi nije bila dovoljna za odlazak u osminu finala (isto razočaranje i u Rusiji 2018).

U Minhenu se razbukala nada da „panceri“ nisu više posustala velesila nego da su zaista tempirani za rekordnu četvrtu krunu šampiona Evrope (i Španija ima tri), a prvu još od zlatnog gola Olivera Birofa koji je u finalu na starom Vembliju 1996. momentalno u produžecima pokosio izuzetnu Češku.

Nemci za zagrevanje i dalje imaju protivnike po svojoj meri, iz niže klase ambicija i dometa.

Sastaće se s Mađarima u Štutgartu 19. juna, a sa Švajcarcima u Frankfurtu četiri dana zatim. Posle onakve efikasne čvrstine na oduševljenje svih svojih poklonika veruje li iko da će opet sklopiti krila.

Pogodnost da dočekuju rivale pred svojim navijačima uživali su i prošli put, pre tri godine na šampionatu diljem kontinenta, jer su sve tri utakmice u grupnom takmičenju igrali na Bajernovom stadionu, ali u mnogo zahtevnijim iskušenjima.

Neuspeh protiv Francuske (1:0), jedini njihov poraz u prvoj utakmici (prednjače sa osam pobeda), otkrio je da Nemačka nije bila zahuktala lokomotiva koja i klasike evropskog fudbala pregrmi u šampionskom stilu, upravo kako to bi u prijateljskom duelu s „galskim petlovima“, viceprvacima sveta, pre dva i po meseca u Lionu (2:0).

Slika jeste popravljena protiv Portugalije (4:2), ali je, u stvari, više govorila o nespremnosti Kristijana Ronalda i društva za odbranu trona (u osmini finala ih izbacili Belgijanci).

Kakvi su Nemci onda zaista bili pokazao je potonji duel s mađarskim fudbalom koji je podigao glavu (2:2), a najjasnije okršaj s Englezima na Vembliju za odlazak u četvrtfinale (0:2).

Samo jedan raniji gol na otvaranju

Vesnik obnovljenih mogućnosti dao je kroz ubojito otvaranje nove priloge za istoriju evropskog prvenstva.

Nemačka, koja učestvuje 14. put, neprestano od svog debija 1972, a u oba slučaja su to rekordi, uvećala ih je i na večnoj tabeli: sada je s 54 utakmice (sledi Španija, koja ih je skupila 47), s 28 pobeda (Španija 22) i s 83 postignuta gola (Francuska 69).

Istina, njena mreža se najčešće i tresla. Utešni pogodak Škotske, zapravo autogol zatečenog halfa Antonija Ridigera, 56. je iza leđa nemačkih golmana (SSSR/Rusija 52, Francuska i Danska po 50).

Samo je jednom u prvoj utakmici na šampionatu palo i više golova – u prvoj utakmici inače.

Na pariskom Parku prinčeva, 6. jula 1960, kad je evropsko prvenstvo pokrenuto kao Kup evropskih nacija s četiri reprezentacije na završnom turniru, Jugoslavija je u polufinalu savladala Francusku s 5:4, iako je gubila i s 3:1 i s 4:2.

Tih devet golova i dan-danas je nenadmašen zbirni učinak obadva tima.

Do juče, dakle, „plavi“ su bili jedini koji su na otvaranju pet puta zatresli mrežu protivnika (najviše pogodaka na jednom meču postigla Holandija u onom demoliranju Jugoslavije sa 6:1 u osmini finala 2000).

U anale je kao prvi strelac upisan legendarni Partizanov golgeter Milan Galić u 11. minutu.

Njemu je uz rame stao Florijan Virc koji je u 10. minutu načeo Škote.

Izmičući im tlo pod nogama, dao je drugi najraniji gol na otvaranju. Kada su Grci pobedom protiv Portugalaca u Portu 2004 (2:1) nagovestili senzaciju za nezaborav, Jorgos Karagunis je matirao Rikarda u 7. minutu.

Jedan od najzaslužnijih za to što je Bajer iz Leverkuzena u minuloj klupskoj sezoni prvi put postao šampion Bundeslige, ujedno i osvajač duple krune nemačkog fudbala, postao je s 21 godinom i 42 dana ne samo najmlađi strelac Nemačke na evropskim prvenstvima već i najmlađi strelac prvog gola na jednom šampionatu.

Nadmašio je – Dragana Džajića.

U času punom simbolike u prizivanju prošlosti, u predvečerje duela Srbije i Engleske u Gelzenkirhenu u nedelju u 21 čas, i na taj način se prisećamo čuvenog gola proslavljenog Zvezdinog levog krila u Firenci 5. juna 1968, šest dana posle svog 22. rođendana.

Jugoslavija je njegovom bravurom u 86. minutu polufinala šokirala potpunog favorita, važećeg svetskog prvaka s Vemblija 1966, u jedinom prethodnom susretu dve selekcije na velikim takmičenjima.

Prva polufinalna utakmica tada, između Italije i Sovjetskog Saveza, koja je u Napulju igrana istog dana ranije, završena je s mirnim mrežama i posle produžetaka. Budući da se u nerešenoj zgodi još nisu izvodili penali, sreća se osmehnula domaćinu koji je u finale ušao na novčić.

Veče generacije 2003.

Vraćamo se na Nemce, koji su postigli svoju najubedljiviju pobedu na evropskim prvenstvima, ali su i novi vlasnici najubedljivije pobede u prvoj utakmici.

Do sada su to bili Italijani.

Prethodni pampionat, održan u nekoliko gradova Evrope, počeo je njihovom pobedom protiv Turaka na Olimpijskom stadionu u Rimu s 3:0. I uprkos razigranosti „azura“ niko nije slutio da će se prvenstvo završiti njihovim prvim trijumfom posle 1968.

Istorija evropskih šampionata dopunjena je u 19. minutu kada je škotski golman Angus Gan bio nemoćan i pred Džamalom Musijalom.

Pošto je i Bajernov as 21-godišnjak, kao i Virc 2003. godište, prvi put ikada je bilo koja reprezentacija dala dva tako mlada strelca na jednom meču.

Ispalo je da je i Musijala mlađi od dosadašnjeg najmlađeg nemačkog strelca na šampionatu, a to je bio Kai Haverc s 22 godine i osam dana u utakmici s Portugalcima 2021.

Haverc je na izdisaju prvog poluvremena nadmudrio Gana s bele tačke, pošto je VAR ustanovio da je zbog nesmotrenog pogibeljnog starta Rajana Porteusa nad Ilkajem Gindoganom potrebno i dosuditi prekršaj za najstrožu kaznu i isključiti Škota.

Tako smo s potonjim Ridigerovim pogađanjem sopstvene mreže (jedini prošli nemački kiks bio je „zaslugom“ Matsa Humelsa u korist Francuza 2021) dobili i prvu utakmicu evropskog prvenstva ikada na kojoj su viđeni i penal i crveni karton i autogol.

S Vircom Nemci su se izdvojili s najviše prvih strelaca.

Do sada su s Galićem i Džajićem u društvu bili Miler (protiv Belgije 1972) i Karl Hajnc Rumenige (protiv Čehoslovačke 1980).

Uzme li se u obzir da je Paul Brajtner bio strelac prvog nemačkog gola na Mundijalu 1974, Andreas Breme na Evru 1988, a Filip Lam na Svetskom prvenstvu 2006, Virc se po prvoj radosti pred domaćom publikom od njih razlikuje jer nije igrač Bajerna.

Nojer pred Bufonovim rekordom

Nemačka je većinski deo među 65.052 navijača razgalila s 3:0 do poluvremena.

Ranije su samo Francuzi postigli najmanje tri gola u prvih 45 minuta i to dvaput, i oni kod kuće: 3:0 protiv Belgije 1984. u grupi (5:0) i 4:0 protiv Islanda 2016. u četvrtfinalu (5:2). Već drugog dana u Nemačkoj u tu družinu je stupila i Španija, koja je na Olimpijskom stadionu u Berlinu s 3:0 bacila Hrvatsku na patos (tako i ostalo).

Nemačka jeste imala tri mlada strelca, ali je početni tim s prosekom od 29 godina i 22 dana njen najstariji na velikim takmičenjima od duela s Rumunijom na Evropskom prvenstvu 2000 (30 godina i 86 dana).

Tome je doprineo i 38-godišnji golman Manuel Nojer, skoro potpuno besposlen pred Škotima.

Njemu je to bila 16. utakmica na evropskim prvenstvima, po čemu se poravnao s Portugalcem Rui Patrisijom i Holanđaninom Edvinom van der Sarom, dok u golmanskom rekordu odmiče samo Italijan Đanluiđi Bufon sa 17.

Kombinovano s mundijalima Nojer je u početnoj postavi našao 35. put, što je sada i najčešće u nemačkoj reprezentaciji (Lam 34). Prednjače Kristijano Ronaldo s 43 puta i legenda italijanske odbrane Paolo Maldini s 36.

I pre prve utakmice se znalo da Nagelsman postaje najmlađi selektor ikada na evropskim prvenstvima (36 godina i 327 dana). Srećko Katanec je bio šest dana stariji od njega u utakmici Slovenije s Jugoslavijom 2000, u najefikasnijem remiju u istoriji EP (3:3).

Ono što se na evropskim šampionatima takođe dogodilo prvi put jeste to da je jedan selektor (Nagelsman) u tim stavio starijeg od sebe (Nojer).

A Škoti?

Primili su pet golova prvi put posle prijateljskog susreta sa SAD na Floridi u maju 2012 (5:1).

U takmičarskim utakmicama nisu se tako teturali od brodoloma protiv Holandije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2004. U baražu, u jesen 2003, otišli su s nadom na revanš jer im je meč na Hempden parku u Glazgovu pripao s 1:0. U Amsterdamu su doživeli katastrofu sa 6:0.

Porteus, kome je potkraj prvog dela igre sasvim opravdano pokazan crveni karton, prvi je isključeni igrač na svom debiju na evropskom prvenstvu posle austrijskog halfa Aleksandra Dragovića protiv Mađara 2016, a i prvi isključeni Škot na velikom takmičenju posle Krejga Barlija protiv Marokanaca na Mundijalu 1998.

Na otvaranju evropskog prvenstva pre kraja utakmice u svlačionicu su morali i Francuz Manuel Amoros 1984, Šveđanin Patrik Anderson 2000. i Grk Sokratis Papastatopulos 2012.

Najnovije informacije o dešavanjima na Evropskom prvenstvu u fudbalu čitajte na stranici EURO 2024.