Da li je Piksi avansno plaćen za neuspeh?

Sve što je selektor fudbalske reprezentacije Srbije dobro postigao desilo se u prvo vreme njegovog mandata.

Prvo polugođe jaka četvorka

U 2021. Piksi je odveo državni tim na Svetsko prvenstvo, a u ranu jesen 2022. uveo ga je iz B u A klasu Lige nacija UEFA.

U oba slučaja presudne pobede u grupi su ostvarene u poslednjim utakmicama i to u gostima, pri čemu je ona na Benfikinom stadionu u Lisabonu protiv Portugalije za odlazak na Mundijal i jedna od najdragocenijih u najskorijoj prošlosti našeg fudbala.

U reprezentaciju je zaista bio udahnut svež vetar.

Zaživelo je poverenje u kapital velikog fudbalskog imena iz igračkih dana.

Prve pukotine su izbile na videlo u arapskom svetu potkraj 2022.

Velika očekivanja od nacionalne selekcije u Kataru obrušila su se zbog rezultatskog neuspeha.

I pored vođstva s dva gola razlike nije se desila planirana pobeda protiv Kameruna (3:3), a poraz u poslednjem kolu u grupi protiv Švajcarske (3:2), kad su tri boda jedino vredela, otvorio nam je oči da reprezentacija pod Piksijem nije bila spremna za visoku zahtevnost mundijalskog turnira.

I uprkos svemu, tada je i imalo smisla ostaviti ga i dati mu šansu za popravni jer nije se dogodio smak sveta, a i zašto da se jednom ne povedemo za primerima boljih od nas i odreknemo se tradicije da se selektori smenjuju odmah posle prvog kiksa.

Drugo polugođe jedva dvojka

A onda se Piksi, u drugom polugođu, preobrazio u kampanjca.

Nije se video nikakav pomak u igri, zenit iz predmundijalskog doba se nije ponovio, stagnacija bez delotvornih inovacija se pretvorila u stihiju.

Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo su prošle traljavo i neubedljivo, s nekoliko obeshrabrujućih rezultata, ali u grupi koju bi svako poželeo i tako je bilo dovoljno za drugo mesto na suvi kvalitet u odnosu na slabije od sebe.

Nezadovoljavajuće igre su zamagljene na sva usta podatkom da se najzad ide na najveću smotru kontinentalnog fudbala, prvi put posle 24 godine.

Ni po dve pripremne utakmice u martu i onomad u osvit šampionata nisu popravile sliku o poljuljanoj veri.

I – bi šta bi.

U dve grupe sličnog kvaliteta ispalo je copy Katar, paste Nemačka, sa Srbijom koja oba puta sa začelja mora put pod noge pa kući.

Pešić skroz drugačiji primer

Piksiju je data prilika da pokaže i dokaže da nije selektor samo za kvalifikacije već, u skladu s oreolom velikog igrača našeg fudbala, i za zapaženiji domet.

Nije je iskoristio kao što to košarkaški selektor Svetslav Pešić jeste, dovodeći prežaljenu reprezentaciju do srebra na Mundobasketu prošle godine, a posle razočaranja eliminacijom već na prvom meču nokaut-faze na Evropskom prvenstvu 2022, protiv gorkih Italijana u osmini finala.

Fudbaleri su još jednom podbacili, ali im se najsvežiji neuspeh uzima i za debakl upravo zato što se iz kontinuiteta sa Stojkovićem računalo na napredak u igri i iskorak iz grupe.

Svilen gajtan iz Brisela

Dok Piksija s pravom prikucavamo na stub najveće krivice, izmilila je i sve je glasnija naknadna pamet.

Traži se njegova glava.

Stiče se i utisak da predsednik države iz Brisela, gde je sasvim drugim poslom, ali ga svrbi jezik, šalje svilen gajtan.

Selektoru su dani odbrojani, ali treba svesti račune. Ne, nije u pitanju stručna analiza učešća u Nemačkoj. Radi se o parama.

Neposredno pre Evropskog prvenstva s Piksijem je potpisan novi ugovor do 2026, s mandatom da povede reprezentaciju i u kvalifikacije za Mundijal koji se te godine održava prvi put u tri zemlje (SAD, Kanada, Meksiko). Predtakmičenje u Evropi kreće u martu dogodine, a žreb je u decembru.

Kad su se vodeći ljudi Fudbalskog saveza Srbije (FSS) i Piksi usaglasili, uz neposredni ili posredni angažman svedržećeg Aleksandra Vučića, koji je to i aminovao (ko još misli da je nameštenik Nedimović), sprovedena je formalnost da odgovarajući organi listom podignu ruku za ostanak selektora.

FSS je izdao saopštenje u kojem je obrazloženo zbog čega se Piksiju daje novi kredit.

U prvom delu se isticalo da je to zbog starih zasluga, a u nastavku stoji da je „dobio poverenje rukovodstva naše organizacije da nastavi sa radom i posle Evropskog prvenstva u Nemačkoj zbog očuvanja kontinuiteta u vođenju reprezentacije, što je jedan od ključnih faktora u postizanju ženjenog rezultata“. Kaže se i da je „produžetak saradnje sa selektorom Stojkovićem u skladu sa željama i ambicijama FSS da naša A reprezentacija i u narednom periodu nastavi sa uspesima što se odnosi i na Evropsko prvenstvo u Nemačkoj“.

Novi ugovor kad mu vreme nije

Tumačeći ovako sročeno pismeno reklo bi se da se FSS nedvosmisleno, bez obzira na učinak u Nemačkoj, opredeljuje za Piksijevu selektorsku dugovečnost po ugledu na, recimo, Didijea Dešana, kome je glava ostala na ramenima i tu je i dalje i kad je Francuska nokautirana na rubu Pariza portugalskim golom u produžecima finala Evropskog prvenstva 2016.

Stojković je sva tri puta prebrodio kvalifikacije na terenu, računajući i onaj proboj u najviši razred Lige nacija, ali niko onomad nije jasno i glasno postavio pitanje da li bi upravo Evropsko prvenstvo trebalo da budu njegove kvalifikacije za novi ugovor, baš s obzirom na to kako je reprezentacija klecavo delovala u poslednje vreme zbog čega su i očekivanja od nje splasnula.

Izgledalo je da je Piksiju podrška ukazana blanko, a razumno je i odgovorno bilo da se sačeka i da mu se stavi na znanje da se od njega očekuje da u Nemačkoj bude najmanje vrlo dobar za naše standarde, a ne jedva dvojka.

Govorkalo se, istina, da mu je za crvenu liniju uspeha postavljen plasman u osminu finala.

To je i sam Piksi sebi uzeo za uspešno ostvaren cilj, uz preduslov da mu svi igrači budu zdravi, a ne roviti kao u Kataru, bar je tako govorio u intervjuu za NIN potkraj prošle godine.

Pošto je samo Filipa Kostića zadesio peh da zbog povrede završi učešće u Nemačkoj već u prvom poluvremenu prve utakmice, neukusno deluju Stojkovićeva postfestum opravdanja da je, po olimpijskom načelu, najvažnije učestvovati i ne obrukati se kao vreća za udaranje.

Money for nothing

Dalje se obelodanjuju i ostale karte.

Sada se pominje i klauzula u ugovoru, koju je Piksi osporio, a po kojoj mu u slučaju prevremenog rastanka s njim, koji je, čini se, sve bliži, sleduje milion evra obeštećenja.

Reklo bi se – pa, Piksi je sjajan pregovarač!

Maher nad maherima!

Money for nothing!

Predriblao je i FSS i Vučića, ključara državnog ćupa, koji se iz Brisela jada da iz njega otiče veliki novac i za selektorovu apanažu (parafraza: Oni će reći da je to od UEFA, a ne iz budžeta), a rezultata ni od korova.

Ispostavlja li se to da je Piksi avansno plaćen za neuspeh?

Ako je sve to tako, s klauzulom ili bez nje, ili ostavite Piksija kao što ste vajno odlučili pa da vidimo dokle ćemo da stignemo i da li ćemo se svi survati s vama u fudbalski ambis ili momentalno podnesite ostavke zajedno s njim svi koji ste ga vajno ponovo izglasali pa da od potpunog pretemeljenja bar imamo kakvu-takvu vajdu i nadu u novi početak.

A tih milion evra, ako ih ima pod delovodnim brojem, najpoštenije bi bilo da na gomili iz svojih džepova skupe Vučić i glasačka mašina u FSS ili nek se sa svojim pogrešnim izborom, koga se najednom odriču, razvlače do Lozane.

Budući da i sam predsednik poziva na odgovornost iz nezadovoljavajućeg učinka, red bi bio da se zbog pogrešne kratkovide procene finansijska šteta odgovorno sanira s privatnih računa, a da državna jasla ostanu neokrnjena.

Najnovije informacije o dešavanjima na Evropskom prvenstvu u fudbalu čitajte na stranici EURO 2024.