Povratak u bližu prošlost na putu za Minhen: Kad su Matijaža Keka selili u Crvenu zvezdu

U drugom kolu u C grupi naša reprezentacija igra protiv slovenačke.

Čuvenih 3:3

Taj meč s izuzetnim značajem i za jedne i za druge (Srbija izgubila od Engleske u Gelzenkirhenu, Slovenija remizirala s Danskom u Štutgartu) budi upravo sećanja na prvi međusobni susret, iz dvehiljadite, u belgijskom gradu Šarlroa.

Duel je ušao u istoriju kao najefikasniji remi ikada na šampionatu Evrope (3:3), a i u nezaborav po razvoju događaja na terenu jer su Slovenci u 57. minutu svog debija poveli s 3:0 drugim golom Zlatka Zahoviča, nekadašnjeg Partizanovog igrača.

Nije tu bio i kraj mukama jugoslovenskog tima.

Tri minuta kasnije isključen je Siniša Mihajlović, u čiju gromovitu levicu su u to doba polagane najveće nade kad je stani-pani. Dobio je drugi žuti karton pošto je s istanjenim živcima na zemlju gurnuo Saša Uboviča, koji se prethodno prepirao s Albertom Nađom. Mihajlović je bio prvi naš reprezentativac koji je zaradio crveni karton na evropskim prvenstvima.

A onda se desilo pravo malo čudo.

Gol rezervnog napadača Sava Miloševića u 67. minutu dao je krila „plavima“. Razigrani Ljubinko Drulović je zatresao mrežu u 70. minutu, a tri minuta zatim je i poslužio Miloševića za izjednačujući pogodak.

Jugoslavija nije izgubila, a bila je na rubu ponora.

Nije, istina, ni pobedila iako se očekivalo da će protiv Slovenije to da uradi sigurno.

Prethodnu pobedu na evropskoj smotri „plavi“ su bili ostvarili još u Firenci 1968. čuvenim golom Dragana Džajića protiv Engleza. Dugo čekanje je prekinuto u sledećem meču 2000, kada je s 1:0 savladana Norveška.

Kunovac umesto kažnjenog Antića

I u sledećih pet okršaja sa Slovenijom samo remiji i to uvek 1:1.

Sretali smo se 2001. u kvalifikacijama za Mundijal 2002, na koji mi nismo otišli, a Slovenci jesu. I za debitantsko učešće na svetskom prvenstvu izborili su se sa Srećkom Katanecom na klupi.

Godine 2004. igrana je prijateljska utakmica u Ljubljani, a žreb nas je ponovo spojio za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2012.

Na brodu srpske reprezentacije kormilo je i dalje trebalo da drži Radmilo Antić, ali…

FIFA ga je kaznila s četiri utakmice zabrane vođenja državnog tima zbog njegove ogorčenosti na urugvajskog sudiju Horhea Lariondu, kome je na Mundijalu u Južnoj Africi 2010. bio poveren meč poslednjeg kola u grupi između Srbije i Australije.

Naši su izgubili s 2:1 i nisu prošli u osminu finala (nije ni protivnik). Marko Pantelić je golom u 84. minutu dao poslednju nadu, a da je završeno nerešeno, otišlo bi se dalje.

Da je bilo da je bilo, Srbija bi s Ganom Milovana Rajevca, koja ju je šokirala u prvom kolu s 1:0, imala i isti broj bodova i istu gol-razliku (0), ali bi na njenu stranu prevagnuo veći broj postignutih pogodaka (3:2).

Antić je arbitru najviše zamerio što u samom finišu meča nije pokazao na belu tačku, smatrajući da je Tim Kejhil očigledno igrao rukom u svom šesnaestercu.

U prve dve utakmice u kvalifikacijama za Evro 2012. odmenio ga je pomoćnik Rešad Kunovac (3:0 na Farskim Ostrvima, 1:1 sa Slovenijom na Marakani), a zatim je Antić, koji je još u Africi ušao u razmirice s predsednikom saveza Tomislavom Karadžićem, smenjen.

Da je imao drukčiju sudbinu, on bi, a ne Dragan Stojković Piksi sada, bio prvi selektor posle Ivice Osima (Svetsko prvenstvo u Italiji 1990-kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u Švedskoj 1992) koji bi nastavio da vodi državnu selekciju i po završetku mundijalske epizode.

Vidićev tužni oproštaj

Nasledio ga je Vladimir Petrović, koji je i priveo kraju mučne kvalifikacije.

Čak i uprkos šoku na Partizanovom stadionu u njegovoj prvoj utakmici, jer je Estonija pobedila s 3:1, i divljanju srpskih huligana u Đenovi zatim, što je dovelo do toga da meč s Italijom bude prekinut u šestom minutu, a registrovan sa službenih 3:0 u korist „azura“, Srbija je u poslednjem duelu imala šansu da se pobedom protiv otpisane Slovenije domogne baraža.

Pretrpljen je, međutim, bolni poraz s 1:0.

Ne samo da je u Mariboru Bojan Jorgačević primio gol iz slobodnog udarca skoro s pola terena već je i njegov kolega Samir Handanović u 64. minutu uhvatio u svom donjem levom uglu živu loptu iz penala Nemanje Vidića.

Vidiću je to bila i poslednja, 56. utakmica u nacionalnom timu, a Dejanu Stankoviću praktično poslednja. Njemu je dva godine kasnije (2013) upriličen oproštajni meč u prijateljskom odmeravanju snaga s Japanom u Novom Sadu (2:0). Dres reprezentacije je obukao 103. put, što je bio rekord u to vreme.

Kad je spotakla Srbiju u Ljudskom vrtu, a i godinu ranije na Marakani, Sloveniju je predvodio Matijaž Kek, koji je i sada njen selektor, što je bio i na Mundijalu 2010. Drugi mandat mu je poveren u jesen 2018.

Dinamovo maslo?

Koliko je on dugo povratnik na slovenačku klupu, toliko traje i prevlast Crvene zvezde u srpskom fudbalu, budući da crveno-beli osvajaju titule domaćeg šampiona neprekidno od sezone 2017/18.

U sezoni pre te Zvezda je krahirala u njenoj završnici.

U plej-ofu Superlige Srbije prvo je izgubila na svom stadionu od Partizana, a kad ju je šokirao Voždovac na svom terenu, crno-beli su je i definitivno prešli na tabeli.

Miodrag Božović je podneo ostavku na mestu trenera.

Boško Đurovski je prihvatio da bude na klupi ne samo za uzaludna poslednja tri kola već i za finale Kupa protiv večitog rivala, koji je u Humskoj pobedio s 1:0, osvojivši tako i duplu krunu.

Srpski mediji su tih dana uporno selili Keka na Marakanu.

Pisalo se da je dogovor sa Zvezdanom Terzićem izvestan i da ostaje samo da slovenački stručnjak privede kraju sezonu s Rijekom u hrvatskom fudbalu i eto njega.

A Kek je s Riječanima vodio ogorčenu borbu da sačuva prvo mesto i odbije napad zagrebačkog Dinama, neprekidnog prvaka od 2006. To mu je i pošlo za rukom, a domogao se i duple krune jer su „modri“ savladani u finalu kupa.

Još dok je trajala trka u prvenstvu s Dinamom, u njenom finišu, oglasio se Kek.

„Ništa se nije dešavalo sa Crvenom zvezdom. Bile su obične spekulacije, nagađanja. Bacanje magle su sastavni deo igre i posla. S Rijekom ću produžiti ugovor do 2021. Sve sam se dogovorio s predsednikom kluba“, izjavio je za slovenačku „Večer“.

Tako i bi.

Crveno-bele je preuzeo Vladan Milojević, a Kek je ostao u Rijeci ipak samo do oktobra 2018. Rastanak je bio neminovan zbog loših rezultata. Ubrzo zatim je ponovo poveo Slovence.

A što se tiče Zvezde, postavljena je i teza da je Dinamo plasiranjem lažnih vesti imao nameru da zabije klipove u točkove konkurenta za domaću krunu kojem je išao za petama.

Dve godine kasnije Kek je na isti način dovođen u vezu i sa samim Dinamom.

Srbija je najzad našla slabu tačku Sloveniji u Ligi nacija pre dve godine, pošto je na Marakani savladala Kekov tim s 4:1.

Na pragu pobede je bila i nedelju dana kasnije u ljubljanskim Stožicama, ali su se tada Slovenci vratili u život do remija – od 0:2 do 2:2.

Najnovije informacije o dešavanjima na Evropskom prvenstvu u fudbalu čitajte na stranici EURO 2024.