Engleska fudbalska reprezentacija, velesila svih era, igrala je u Beogradu i jednom pre Drugog svetskog rata, ali se baš sa Srbijom večeras u Gelzenkirhenu (21 čas), na 17. evropskom prvenstvu, sreće prvi put.
Pod nekadašnjom trobojkom naroda i narodnosti s našeg područja i u posleratno doba su to u prvo vreme bile prijateljske utakmice, što na Stadionu JNA, na istom mestu gde je atrakcija s Ostrva, gost na 20-godišnjicu Jugoslovenskog nogometnog saveza, bačena na pleća s 2:1 u avliji Beogradskog sport kluba 18. maja 1939, što u komšiluku na Zvezdinoj Marakani, bilo na Hajberiju ili drevnom Vembliju.
Takozvanih takmičarskih mečeva, kao što je i večerašnji u areni nemačkog drugoligaša Šalkea, bilo je samo tri, a jedan je i iz borbi za tron Evrope.
Taj se i posle više od pola veka pamti kao jedna od najčuvenijih pobeda našeg fudbala.
U sentimentalnom prizivanju lepe prošlosti za pratnju u predvorju duela koji se iščekuje s napregnutim fudbalskim čulima od kada je žreb spojio dve selekcije neizbežno je podsećanje na bravuru Dragana Džajića.
Dok se još igralo kao Kup evropskih nacija s četiri reprezentacije na završnom turniru, Jugoslavija se u Firneci 5. juna 1968. u polufinalu sastala s Engleskom, važećim svetskim prvakom sa svog tla 1966, koja je u timu imala većinu igrača koji su joj doneli i do dana današnjeg najveći uspeh u njenoj stoletnoj istoriji.
U tvrdoj utakmici, s mnogo britkosti na obe strane, proslavljeno levo krilo je šest dana posle svog 22. rođendana presudilo Gordom Albionu u 86. minutu jedinim pogotkom na meču.
„Džajić oh“ iz glasnih žica engleskog televizijskog komentatora jedna je od najpoznatijih reakcija na Džajićev prijem lopte grudima na centaršut Vahidina Musemića s leve strane, kratak skok Bobija Mura, kapitena koji je dve godine ranije na Vembliju primio Zlatnu boginju od kraljice Elizabete Druge, i nemoć golmana Gordona Benksa pred svršenim činom zlatne levice.
To je svakako naš najvredniji gol u sudarima s Englezima, ali, ruku na srce, nije i najlepši.
Kad ako ne danas, s obzirom i na to da smo se poslednji put sastali pre 21 godine u još jednom prijateljskom odmeravanju snaga (domaćin u Lesteru 3. juna 2003. pobedio s 2:1), osvežiti sećanje na projektil Branka Oblaka.
Engleska je došla u goste na stadionu Crvene zvezde 5. juna 1974, baš na godišnjicu Džajićeve snalažljivosti za nezaborav.
Za „plave“ je to bila poslednja provera za Svetsko prvenstvo u Zapadnoj Nemačkoj, a za „tri lava“ još jedan u nizu prijateljskih mečeva posle šoka koji ih je snašao prethodne jeseni pred 100.000 gledalaca na Vembliju.
U poslednjem kolu kvalifikacija Englezima je bila neophodna pobeda, ali su Poljaci remijem (1:1) ostali prvi u grupi, praveći nagoveštaj za sjajne igre koje su ih odvele do trećeg mesta na Mundijalu.
Engleska, na svom novom početku, krenula je u jednonedeljnu turneju po zemljama komunizma susretom s Istočnom Nemačkom u Lajpcigu (1:1), zatim je otišla na megdan s Bugarskom u Sofiji (1:0), a odatle avionom u Beograd.
Pred oko 80.000 duša na Marakani završeno je 2:2.
Gosti su poveli u 6. minutu preko Mika Čenona, a izjednačio je Ilija Petković u 22.
U 52. minutu Oblak je sa oko 30 metara čim mu je lopta došla pod levicu raspalio po njoj neodbranjivo u gornji desni ugao Reja Klemensa. Kakav je to gol bio i strelca je ostavio u čudu jer mu se radovao hvatajući se za glavu od neverice šta mu je pošlo za rukom.
Konačan rezultat je postavljen u 75. minutu.
Kevin Kigen, koji je po dolasku na beogradski aerodrom doživeo neprijatnost da ga policija privede, ali o tome neki drugi put, na loptu s visine je pre stigao glavom nego Enver Marić da je boksuje.
Budući da je čuveni dugogodišnji engleski selektor Alf Remzi (1963-1974) smenjen zbog neuspeha u kvalifikacijama, istina tek nekoliko meseci posle šamara protiv Poljske, Engleze je i u Beograd doveo Džo Merser, privremeno rešenje, koji je bio u timu na Topčideru 1939.
Još dva susreta s rezultatskim značajem Jugoslavija je pod vođstvom Ivice Osima odigrala s Engleskom u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Zapadnoj Nemačkoj 1988.
U jesen 1986. bilo je 2:0 za domaćina na Vembliju, a godinu kasnije, po sumornom kišnom danu, i neslavnih 4:1 na Marakani, kad su gosti sva golove dali Mauru Ravniću do 24. minuta.
Na tom meču igrao je i Dragan Stojković, selektor Srbije.
Najnovije informacije o dešavanjima na Evropskom prvenstvu u fudbalu čitajte na stranici EURO 2024.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.