Piksi kao di-džej

Ispunjavao je svima želje – igračima, stručnjacima, kvazi stručnjacima, navijačima.

Kada se podvukla crta, dobili smo baš onoliko koliko i zaslužujemo, odnosno vredimo. Prizemljeni, bar privremeno.

Nerealni optimizam je, bar do 25. juna i utakmice sa Danskom, splasnuo.

Odlučio je selektor da Tadić počne utakmicu.

Od prvog minuta na terenu su bili i Mitrović i Vlahović, a početkom drugog poluvremena pridružio im se i Sergej Milinković Savić, i – ne vredi.

Zapravo, potvrđeno je ono na šta sam i upozoravao – njih četvorica ne mogu istovremeno da budu na terenu.

Sergej, iz samo njemu znanih razloga, nije ispratio „svog“ igrača i – epilog je poznat.

Jedan tim (reprezentaciju) ne čini skup najboljih (najzvučnijih imena), već to mora da bude skladno ukomponovana celina.

Pisao sam već da me atmosfera koja je stvorena oko reprezentacije pred početak Evropskog prvenstva (nepoverenje u selektora, pa i same igrače) podsetilo me je na dešavanja pred Svetsko prvenstvo u Italiji (1990).

Utakmica protiv Slovenije opet me je vratila na taj Mundijal.

Naime, i tada je tadašnji selektor Ivica Osim u prvoj utakmici protiv Nemačke, poput Stojkovića protiv Slovenaca, ispunjavao želje igrača, stručnjaka, navijača.

Zaigrali su od prvog minuta Stojković, Sušić i Savićević. Pretpeli smo ubedljiv poraz (1:4), ali je Osim u nastavku prvenstva igrao sa timom i postavkom igre kako je on to hteo i rezultati nisu izostali, osvojeno je peto mesto.

Voleo bih da se i posle meča sa Danskom nastave sličnosti između ova dva prvenstva, ali mi višedecenijsko iskustvo govori da je poluispijena čaša piva samo poluprazna.

U drugoj utakmici naše grupe Engleska – Danska postignut je identičan rezulat (1:1). Ovim bodom Ostrvljani su praktično obezbedili plasman u osminu finala, dok će Vikinzi morati da nadvise Orlove.

Ali, Garet Sautgejt, selektor Engleske, može polako da pakuje kofere.

Obećao je Sautgejt da će podneti ostavku ukoliko ne osvoji titulu. Prema prikazanim igrama protiv Srbije i Danske od tog cilja su svetlosnim godinama daleko.

Mogao je i sam u to da se uveri ukoliko je gledao duel između Španije i Italije.

Jeste „crvena furija“ pobedila „azure“ minimalnim rezultatom (1:0) ali su održali javni čas fudbala i samo zahvaljujući golmanu Donarumi (i sreći) mreža Italijana se nije zatresla u bar još tri-četiri navrata.

Ovom, kao i igrom protiv Hrvatske, Španija je, uz Nemačku, istakla najozbiljniju kandidaturu za osvajanje titule najboljeg na „Starom kontinentu“.

Najnovije informacije o dešavanjima na Evropskom prvenstvu u fudbalu čitajte na stranici EURO 2024.