Evropsko prvenstvo u fudbalu ulazi u završnu fazu. Na EURO 2024 o(p)stalo je osam reprezentacija koje su i pre početka šampionata bile u krugu favorita.
Možda je malo iznenađenje što se u tom društvu našla reprezentacija Turske, na korak do pravog iznenađenja, da ne kažem senzacije, bila je reprezentacija Slovenije, ali o tim „sitnicama“ sam već pisao, a one će itekako biti važne u mečevima četvrtfinala.
U finalu pre finala, susretu između dve reprezentcije koje su u dosadašnjem toku prvenstva ostavile najbolji utisak, Španije i Nemačke, blagu prednost dajem mladim asovima „furije“ (Jamalu, Vilijamsu i Pedriju) u odnosu na prekaljene asove „pancera“ (Klosa, Gundoana i Ridigera).
Za Francuze i Portugalce se može reći da su sretno stigli do završnice – „trikolori“ bez postignutog gola iz igre, dok su Ronaldo i drugovi preživeli „penal rulet“. Blagi favorit, po meni je Francuska, vreme je da i oni daju neki gol iz igre.
U duelu Engleska – Švajacarska, „Gordi albion“ je favorit na papiru, ali ja dajem prednost izabranicima Murata Jakina, dok su Holanđani u velikoj prednosti u meču sa Turskom.
Za to vreme mi u Srbiji jednim okom gledamo EURO 2024 a drugim tražimo selektora. Jer, čim nađemo naslednika Draganu Stojkoviću rešićemo sve probleme – „liga bez briga“ neće biti preglomazna, neće više biti nameštanja rezultata, imaćemo najbolje suđenje, idealne terene, mlađe selekcije biće u evropskom vrhu…
Jednom rečju – vratićemo se na stare staze slave i uspeha. Imam samo jedno pitanje za ove mlađe navijače („selektore“) koji su rođeni u ovom i poslednjoj deceniji prošlog veka – koje su to staze?
Tekstove Žive Vekeckog o EURU čitajte OVDE.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.